Mreža integriteta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) zatražila je ostavke rukovodilaca policije, vojske i bezbednosnih službi za koje smatra da su svojim odlukama, postupanjem ili nečinjenjem doprineli kršenju ljudskih prava, političkoj zloupotrebi institucija i gubitku poverenja građana.
Istovremeno je zatražena profesionalna i moralna rehabilitacija pripadnika bezbednosnog sektora koji su, prema oceni ove organizacije, bili izloženi pritiscima i disciplinskim postupcima zato što su odbijali političku poslušnost i postupali u skladu sa zakonom, piše FoNet.
Na spisku funkcionera za koje BCBP traži ostavke nalaze se direktor policije Dragan Vasiljević, njegov pomoćnik Veselin Milić, načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak, komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić, komandant Žandarmerije Radoslav Repac i komandant Policijske brigade Dragan Selaković.
Zahtev se odnosi i na rukovodioce Policijske uprave Valjevo: načelnika Vladimira Jerinića, njegovog zamenika Milana Simića, načelnika Odeljenja policije Dragana Dobrisavljevića i načelnika Odeljenja saobraćajne policije Predraga Radosavljevića.
Mreža integriteta traži ostavke i vršioca dužnosti načelnika Sektora unutrašnje kontrole MUP-a Miroslava Paunovića, načelnika Uprave za tehniku MUP-a Gorana Colića, načelnika Odeljenja za saradnju sa Interpolom Gorana Isakovića, direktora Bezbednosno-informativne agencije Vladimira Orlića, komandanta jedinice Kobre Darka Đošića, direktora Vojnobezbednosne agencije Đure Jovanića i direktora Vojnoobaveštajne agencije Vladimira Planića.
Poziv je upućen i svim drugim rukovodiocima i njihovim zamenicima za koje se utvrdi da su učestvovali u nezakonitoj ili nesrazmernoj upotrebi sile, zastrašivanju građana, političkom progonu i prikrivanju zloupotreba, odnosno da nisu sprečili takvo postupanje.
Iz BCBP-a poručuju da odgovornost ne treba ograničiti samo na neposredne izvršioce, već da ona mora obuhvatiti i rukovodioce koji su omogućili da se bezbednosne institucije koriste za zaštitu interesa političara i vladajuće stranke ili nisu preduzeli mere za sprečavanje i istraživanje zloupotreba.
Istovremeno naglašavaju da odgovornost mora biti individualizovana, zasnovana na činjenicama i utvrđena u zakonitom postupku, kao i da eventualna ostavka ne isključuje disciplinsku ili krivičnu odgovornost.
Traži se rehabilitacija pripadnika koji su odbili političku poslušnost
Mreža integriteta BCBP zatražila je vraćanje profesionalnog ugleda inspektorima koji su radili na otkrivanju slučajeva „Jovanjica“ i „Konjuh“, poništavanje nezakonitih i politički motivisanih mera protiv majorke Katarine Petrović, njenog supruga Gorana Petrovića i drugih pripadnika MUP-a koji su, prema navodima organizacije, trpeli partijsku odmazdu.
Zatražena je i hitna obustava svih disciplinskih postupaka za koje se proceni da su pokrenuti iz političkih razloga.
Prema stavu Mreže integriteta, zaposleni koji su ostali dosledni zakonu i profesionalnim obavezama ne bi smeli da budu kažnjavani zbog odbijanja da postupaju u interesu političke partije, već bi trebalo da dobiju zaštitu i mogućnost da povrate profesionalni ugled i dostojanstvo.
Organizacija je posebno upozorila na rizik od uništavanja, skrivanja ili falsifikovanja službene dokumentacije i dokaza koji bi mogli da ukažu na nezakonito postupanje rukovodilaca i institucija kojima su upravljali.
Zbog toga je zatražena hitna zaštita službenih arhiva, evidencija i elektronskih podataka, a zaposleni u bezbednosnom sektoru pozvani su da odbiju i prijave svaki nezakonit nalog za prikrivanje ili uništavanje dokaza.
Mreža integriteta ističe da policija, vojska i službe bezbednosti u demokratskom društvu moraju da služe svim građanima, a ne političkim strankama ili pojedincima. Prema njihovoj oceni, utvrđivanje odgovornosti za zloupotrebe neophodno je za obnovu poverenja javnosti u institucije i uspostavljanje demokratskog i bezbednog društva.
Podrška zahtevu za ostavke u pravosuđu
BCBP je podržao i inicijativu grupe sudija i tužilaca „Odbrana struke“, koja je pozvala na ostavke pojedinih pravosudnih funkcionera.
Taj zahtev upućen je predsedniku Ustavnog suda i drugim nosiocima pravosudnih funkcija, a posebno glavnom javnom tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, predsedniku Višeg suda u Beogradu, članovima Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.
Prema oceni grupe „Odbrana struke“, ti funkcioneri su svojim odlukama ili propuštanjem da postupaju poslednjih godina doprineli kršenju ljudskih prava, ugrožavanju nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva, kao i urušavanju poverenja građana u pravosuđe.
Podrškom tom pozivu, Mreža integriteta BCBP povezala je pitanje odgovornosti u bezbednosnom sektoru sa širim zahtevom za odgovornost nosilaca javnih funkcija i obnovu poverenja u državne institucije.
Neko i posle izbora mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
