Bageri somborske firme “Džimi Komerc” radili su 31. marta ove godine, ako je verovati fakturi, ceo dan. Ne radni dan, nego ceo dan – 24 sata, bez pauze za ručak, bez smene radnika, bez umora. Ni ostali dani, prema dnevnim zapisnicima u koje je uvid imao BIRN, nisu bili mnogo kraći: po 21, 22 sata. Radnik firme, koji je sa BIRN-om razgovarao uz uslov da ostane anoniman, kaže da je realan radni dan šest do sedam sati, da je više od dvanaest nemoguće i da je iz firme dobio nalog da se piše najmanje pet sati, čak i onda kada mašine nisu radile skoro ništa.
Mušterija koja je sve to platila zove se Naftagas, firma u vlasništvu NIS-a. Isti ti bageri su 15. marta 2025. stajali oko Ćacilenda.
Međutim, ovde se uopšte ne radi o neumornim bagerima, nego o tome ko plaća kampanju Srpske napredne stranke pred izbore 25. oktobra. Kratak odgovor glasi: mi plaćamo. Duži odgovor zahteva da prođemo kroz tri “kase”. Prva je platni spisak javnih institucija u kojima sede ljudi koji rade za stranku. Druga kasa su ugovori sa firmama čiji direktori nose majice “I ja sam ćaci”. Treća su nadnice za one koji na skup dođu traktorom. Nijedna od njih nije stavka u izveštaju o troškovima kampanje. Bar dve se pune javnim novcem, a za treću tek treba utvrditi odakle novac stiže.
KASA SA DIGITALNIM OTISKOM
Prva kasa je najpunija i za nju postoje brojevi. Analiza “Vremena” pokazala je da se 1241 nalog koji baza SNS-a vodi kao “bot” prijavljivao na Tviter sa mreža 231 javne ustanove i to u 94 odsto slučajeva između sedam ujutru i četiri popodne, radnim danima. Gruba računica, sa prosečnom bruto platom u javnom sektoru od oko 170.000 dinara, kaže da su opštine, ministarstva i javna preduzeća samo za godinu dana botovanja oštećeni za najviše 21,5 miliona evra. Ovde dajemo maksimalnu moguću procenu jer nisu svi koji su koristili te mreže ujedno i zaposleni u tim ustanovama, niti su svi botovali od jutra do kraja smene. Međutim, toliko košta samo onaj deo mašinerije koji ostavlja digitalni trag.
Ostatak je opisao BIRN, kome je o pritiscima na poslu svedočilo oko 180 ljudi, mahom iz javnog sektora. Troje zaposlenih iz triju različitih državnih institucija ispričalo je, nezavisni jedno za drugo, istu priču: nove koleginice dođu, zadrže se dan i po ili do devet ujutru i odu u kol centar SNS-a. Tamo ostanu mesecima, uz redovnu platu, a neretko i uz stimulacije i prekovremene sate koje niko ne radi. U jednoj zdravstvenoj ustanovi lojalisti već dve godine dobijaju stotinak evra mesečno više.
“Prekovremeno se ne radi. Znači da je to samo za lojalnost”, kaže njihova koleginica iz knjigovodstva.
Iz beogradskog Infostana ljudi su, prema svedočenjima zaposlenih, redovno odlazili uz naknadu u Ćacilend; neki su tamo i spavali. Jedan saradnik preduzeća gotovo svakog dana se, u radno vreme, pojavljuje na režimskim televizijama kao “politički analitičar”. Zaposleni u energetskom sektoru radili su pred martovske lokalne izbore u Aranđelovcu kampanju od vrata do vrata – sa plaćenom punom “osmicom”, bez ijednog dana godišnjeg odmora.
DOK SE NIS NE PRODA
“Džimi Komerc” je u januaru 2026. sa Naftagasom potpisao dvogodišnji ugovor maksimalne vrednosti 130 miliona dinara bez PDV-a – oko 1,1 milion evra – za radne mašine i transport. Već do septembra je fakturisao više od 91 milion, oko 70 odsto ukupnog iznosa. Ispada da su za devet meseci odradili dve trećine posla za koji im treba dve godine. Izvor upućen u poslovanje firme kaže BIRN-u kako je ideja bila da se “izvuče što više para dok se NIS ne proda”.
Direktor Mile Samardžija nikada nije krio kome je naklonjen. Radnike je, u firminim majicama i sa firminom zastavom, vodio na skup SNS-a ispred novosadskog Spensa, kamione je oblepio sa “Srbija pobeđuje”, a njegove bagere su radnici firme dopremili do Ćacilenda uoči velikog studentskog protesta. Prema izvoru BIRN-a, Samardžijinom približavanju stranci kumovao je Zoran Rus, nekadašnji poverenik SNS-a za Sombor, danas v. d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Suvlasnica firme Ljiljana Teslić prijavila je Samardžiju policiji zbog pretnji smrću, a njen advokat tvrdi da on, uz podršku predstavnika SNS-a, pokušava da je istera iz firme. Tužilaštvo u Somboru prijavu je odbacilo uz obrazloženje da je pretnja izrečena u svađi oko kupovine zemlje.
Ni Samardžija, ni njegova ćerka, koja je u avgustu formalno preuzela njegov udeo, ni NIS nisu dostupni novinarima. Božo Drašković, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, rekao je da se kroz ovakve poslove “generiše sivi novac koji se kasnije koristi za političke svrhe”. Gde je novac otišao još nije poznato, ali zapisnici i fakture postoje. Samo treba da ih neko pogleda.
PETSTO EVRA I 50 LITARA
Kada su 16. oktobra traktori, posle noćne vožnje uz baklje, pod policijskom pratnjom ušli u Novi Sad i zauzeli dve trake Bulevara Mihajla Pupina, to je trebalo da izgleda kao spontana podrška sela. Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije (IZOPS) tvrdi da je ta spontanost, prema informacijama sa terena, plaćana do 500 evra po traktoru i 50 litara goriva. Iz IZOPS-a kažu da to nisu utvrđene činjenice i traži od institucija da ih provere. Ali među traktorima su, kažu, bila i vozila poljoprivrednih dobara i gazdinstava koja zavise od subvencija i konkursa.
“Ako je podrška dobrovoljna, onda za nju nisu potrebne ni kvote, ni pritisci, ni novac, ni gorivo”, kažu u ovoj Inicijativi i podsećaju da poljoprivrednici, kada protestuju zbog cena goriva i otkupa, dobijaju kontrole vozila i kazne.
KOLIKO GLASOVA, TOLIKO PARA
Sve tri kase počivaju na istom temelju – egzistencijalnoj zavisnosti. Službenik katastra potpisuje spisak kapilarnih glasova jer zna da je sledeći korak premeštaj u grad do kog ne može da putuje. Radnik na privremenom ugovoru dobija produženje na mesec ili tri ako radi za stranku. Organizacija koja pomaže ugroženim grupama u ministarstvu čuje – koliko glasova, toliko para. U jednoj zdravstvenoj ustanovi u Vojvodini nova radnica primljena je bez konkursa jer je donela traženi broj glasova.
Ništa od ovoga nije novo. CRTA je još 2022. utvrdila da je 14 odsto građana bilo pod pritiskom da glasa za određenu stranku. ODIHR to beleži posle svakih izbora od 2014, Evropska komisija od 2017. Bivša poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je za BIRN da stranačko zapošljavanje nije izmislila ova vlast, ali da ga je dovela “do razmera sistemske diskriminacije po osnovu političkih ubeđenja”. Mnogi od onih koji rade za stranku, dodaje, i ne razlikuju više stranku od firme.
MAŠINA SE POKVARILA
Međutim, novo je koliko ova mašinerija sada košta i koliko malo vraća. U Republičkom geodetskom zavodu spiskovi kapilarnih glasova pojavili su se tek ovog septembra, sa novim v. d. direktorom. Zaposleni sa stažom “još od Miloševića” ne pamte ništa slično. Kada se na spisak upisalo premalo ljudi, kažu zaposleni, iz partije je dovedena “komesarka” da ih natera da potpišu. Za odlazak na skup u Areni odziv je ipak bio katastrofalan: nisu se javili ni mnogi od onih koji su se na spisak upisali.
Rođaci jednog zaposlenog, koje je on upisao na spisak, poslali su ljude iz kol centra “u tri lepe”. Traktori se plaćaju gorivom. Sagovornici BIRN-a sumnjaju da su funkcioneri delili među sobom i novac koji je centrala slala za aktiviste. U suštini, sve liči na piramidalnu šemu, pa što je više novih karika u tom lancu, dobit za onog poslednjeg koji treba da “siđe u blato”, ode na miting ili sedi u Ćacilendu, smanjuje se progresivno.
Ostaje pitanje ko će i kada ispostaviti račun. Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija rekao je ranije ove nedelje za sajt “Vremena” da Agencija za sprečavanje korupcije sada ima mnogo opipljivije podatke nego ranije. Advokat Vladimir Terzić za naš sajt je rekao da će Tužilaštvo za organizovani kriminal morati da utvrdi ko je sistem uspostavio, ko ga je finansirao i ko je izdavao naloge. Poslodavci bi, kažu pravnici, od pojedinačnih botova mogli da traže i naknadu štete. A oni koji su sve platili ne moraju ništa da dokazuju: ako su građani plaćali državne službenike da botuju, rekao je Terzić, oštećeni su svi građani.
Izbori su u nedelju 25. oktobra.
