Ne zna se kome je teže na početku ove grejne sezone. Na vrhu liste su potrošači koji se greju na pelet, a koje će to koštati duplo skuplje nego prošle godine. Neće mnogo bolje proći ni domaćinstva koja koriste gas –dobila su novu, ali dobro poznatu firmu kojoj će morati da plaćaju usluge – “Srbijagas”. Udruženja potrošača upozoravaju da bi potrošačka prava pod Dušanom Bajatovićem mogla biti ozbiljno ugrožena. Ne vesele se ni građani koji se greju preko toplana – neki su već poželeli da otkažu ovu uslugu, neki su pokušali a neki i odustali od ideje.
HLADNE LEKCIJE OD PROŠLE ZIME
Ove grejne sezone titulu najnezadovoljnijeg korisnika verovatno će odneti potrošači peleta – ovaj energent je već tokom leta bio duplo skuplji nego prošle godine. Pojedina stovarišta tonu peleta prodaju za 50.000 dinara iako se cena prošle godine kretala između 26.000 i 35.000 dinara, u zavisnosti od kvaliteta energenta. Pozivom stovarištima, “Vreme” je utvrdilo da ovih dana ni pelet najniže klase ne može da se nađe ispod 40.000 dinara. Uzrok paprenog rasta cene u odnosu na prošlu godinu je jednostavan ‒ građani ne žele da se uzdaju u obećanja “Srbijašuma” da će biti obezbeđene dovoljne količine sirovine. Zašto sumnjaju? Prošle godine “Srbijašume” to nisu učinile i ostavile su ih da se smrzavaju.
Nakon promene tarifa za grejanje na električnu energiju 2025. Godine, veliki broj građana prešao je sa struje na pelet. U približno isto vreme, sa ciljem da uredi domaće tržište i zaštiti kupce, država je donela novi Pravilnik o kvalitetu peleta. Međutim, primena Pravilinika izazvala je ozbiljne zastoje na granicama: na uzorkovanje i proveru kvaliteta peleta stranih dobavljača čekalo se između 20 i 60 dana. Time je, upravo u jeku krize, praktično zaustavljen dotok jeftinijeg peleta iz inostranstva.
Situaciju su dodatno pogoršale vremenske nepogode na koje se privredno društvo “Srbijašume” pozvalo tvrdeći da su loši uslovi u šumama otežali seču i izvlačenje drvnih sortimenata. Proizvođači peleta suočili su se sa smanjenim isporukama trupaca iz ovog preduzeća zbog čega su morali da nabavljaju skuplje drvo iz privatnih šuma ili da znatno smanje proizvodnju. Za probleme su direktno optuživali “Srbijašume” navodeći da su u pojedinim periodima dobijali manje od polovine ugovorene količine sirovine. Posledica je bila nestašica peleta na stovarištima, pa su građani koji se njime greju zimu dočekali u neizvesnosti i prebrodili je uz povremeno smrzavanje.
“Pelet je preko noći postao popularan energent”, objašnjava za “Vreme” Radomir Ćirilović iz Udruženja potrošača “Prosperitet”. “Deluje kao da ni država ni proizvođači nisu bili spremni za to. Imali smo problema sa isporukama države, ali i sa samim kvalitetom energenta. Prodavalo se sve i svašta, često sa mnogo manjom kalorijskom moći od potrebne. Zato su se ljudi smrzavali prošle sezone.”
Ko se jednom zimi smrzava – postaje mnogo oprezniji. Mnogo kupaca se uspaničilo pomislivši da će se i ove zime smrzavati i juriti ogrev tonu po tonu. Poučeni iskustvom, ne slušaju poruke iz “Srbijašuma” da ima dovoljno sirovine. Brojni vlasnici stovarišta iskoristili su situaciju da uvedu liste čekanja i opravdaju podizanje cena.
“Bolje da kupim skuplje, ali da budem siguran”, kaže jedan korisnik peleta iz Kragujevca za “Vreme”.
JEDNOM MONOPOLISTA – UVEK MONOPOLISTA
Novine su dočekale i korisnike gasa. Umesto lokalnog preduzeća “Novi Sad-gas”, koji je davno nastao udruživanjem građana na lokalu, potrošači Novog Sada i još četiri grada Vojvodine koji se greju na gas od ove zime imaju novu firmu kojoj ovu uslugu moraju da plaćaju. “Srbijagas” je firma svima, pogotovo u tom delu Srbije, dobro poznata. Preduzeće koje godinama unazad vodi Dušan Bajatović je već veliki monopolista na tržištu distribucije prirodnog gasa. Kao počasni konzul Ruske Federacije u Novom Sadu, Bajatović je godinama na direktnoj vezi sa Rusima i nebrojeno puta se hvalio kako Srbiji uspeva da “izmoli” jeftiniji energent. Sada je firma silovito ušla i na drugo tržište – tržište snadbevanja, odnosno prodaje gasa. Jednu za drugom, počeli su da preuzimaju male kompanije koje prodaju gas širom zemlje.
Direktno ili indirektno, “Srbijagas” već kontroliše između 75 i 80 odsto celokupnog maloprodajnog i maltene 100 odsto veleprodajnog tržišta gasa u zemlji. Kontrola kroz zavisna preduzeća i preuzimanja se nastavlja, a “Novi Sad-gas” je samo jedno od oko 30 firmi na listi koje je bilo potrebno preuzeti. Zvanično objašnjenje “Srbijagasa” je da oni sopstvenu konkurenciju kupuju jer je zapala u ogromne dugove i zato što žele da zaštite potrošače. Iza toga stoji i činjenica da država prema EU propisima mora potpuno da odvoji distribuciju od prodaje gasa. Da bi to izvela, državi je lakše da na terenu ima sve objedinjeno pod jednim krovom (u ovom slučaju to je “Srbijagas”), nego da ima 30 malih, privatnih ili opštinskih preduzeća u rasulu.
Iz Udruženja za zaštitu prava potrošača “Prosperitet” koje se bavi zaštitom korisnika gasa, toplotne i električne energije, strepe da su ova preuzimanja zato u neku ruku nasilna. “Srbijagas već ima monopol nad distribucijom gasa, a sada želi i apsolutni monopol nad snadbevanjem. Zato je, kako mi kažemo, stavilo šapu na sva ova preduzeća. Iscrpljuje ih dok jednostavno ne puknu i onda ih preuzme. To nije normalno kupovanje firme”, tvrdi Radomir Čirilović, predsednik “Prosperiteta”.
Pre “Novi Sad-gasa” preuzeto je i preduzeće “Feromont”. Dok se snadbevanje gasa centralizuje, potrošači ostaju bez adrese na lokalu kojoj mogu da se obrate da bi rešili problem. “Sistem zaštite njihovih prava sve više liči na borbu sa vetrenjačama”, misli Ćirilović.
Najpre se ispostavilo da korisnici “Feromonta” koji su, da bi rasporedili plaćanje računa tokom cele godine, značajan deo uplatili unapred, nisu mogli svoju preplatu računa da prenesu na “Srbijagas”, pa su izgubili novac. Sa preuzimanjem “Novi Sad-gasa”, kao ovlašćeno udruženje u nadležnom ministarstvu “Prosperitet” više nema predstavnika u Komisiji za rešavanje reklamacija potrošača.
“Uputili smo dopis ‘Srbijagasu’, koji nam je odgovorio da nema potrebe za Komisijom jer ona već postoji u Beogradu. To nas jako brine, jer je ideja da se tržište decentralizuje i da potrošači imaju veća prava, da mogu da se obrate na lokalu, a ne da čekaju Beograd za sve”, objašnjava Ćirilović. On upozorava da bi građani u više vojvođanskih opština mogli da se nađu u situaciji u kojoj ne znaju kome da se obrate. Među mestima koja pominje su Novi Sad, Sremski Karlovci, Beočin, Bačka Palanka i Mali Iđoš.
Odgovor na pitanje o Komisiji za rešavanje reklamacija potrošača koje je “Vreme” uputilo “Srbijagasu” do zadatog roka nije dobijen.
NEMOJ NIKADA DA ODEŠ
Sličan potrošački problem, samo u drugačijem obliku, postoji i kod daljinskog grejanja. Građani koji nisu zadovoljni uslugom ili koji su isključeni sa tog sistema ne mogu jednostavno da se “skinu” sa grejanja, a različite toplane na sve moguće načine zapravo ih primoravaju da i dalje plaćaju deo računa – iako uslugu ne dobijaju.
Ćirilović ocenjuje da zaštita potrošača u Srbiji ima veoma lošu ocenu, naročito kada je reč o uslugama od opšteg ekonomskog interesa. Konkretno, svaka lokalna samouprava koja ima toplanu donosi različite propise, pa tako i uslove za skidanje sa iste.
Tako je građanka Ivana M. iz Beograda pokušala da ukine centralno grejanje, ali su joj iz lokalne toplane rekli da i dalje mora da plaća deo usluge.
“Objašnjenje je da mene posredno greje komšijin stan preko zajedničkog zida, pa da sam za to dužna toplani”, kaže Ivana za “Vreme”. “Odustala sam nakon nekoliko poziva i razgovora sa operaterima, gde mi se činilo da su uradili sve što je u njihovoj moći da me odvrate. Rekli su i da je skidanje dosta skupo i da dugo traje.”
Ispostaviće se da to nije istina. Skidanje radijatora i sam zahtev koštaju nekoliko hiljada dinara po radijatoru i još nekoliko hiljada za sam proces. Oni koji su uspeli da se skinu kažu za “Vreme” da je ceo proces trajao nekoliko meseci, što je dosta duže od propisanih rokova koji su nekoliko nedelja.
U “Udruženju toplana Srbije” za “Vreme” kažu da daljinsko grejanje koristi oko 680.000 domaćinstava širom zemlja, a da se broj korisnika svake godine povećava.
“Svake sezone imamo približno jedan odsto više potrošača”, kaže Dejan Stojanović iz ovog Udruženja. “Deluje nam da su građani zadovoljni jer se stalno iznova priključuju.”
Ovo povećavanje korisnika Stojanović pak objašnjava činjenicom da u Srbiji stalno niču nove zgrade, u kojima se najčešće uvodi centralno grejanje. Udruženje nema informaciju o godišnjem broju korisnika koji se isključi.
PRAVO POTROŠAČA – DA PLATI
Od peleta koji je postao luksuz, preko gasa čija se distribucija i snabdevanje sve više centralizuju, do toplana iz kojih nije lako izaći, ovogodišnja grejna sezona otkriva slične probleme potrošača. Oni imaju sve manje prostora za izbor, a njihova prava zavise od sistema u kojem se odgovornost često prebacuje sa jednih na druge.
Grejna sezona pokazuje da u Srbiji potrošač ima obavezu da plati, ali ne i pravo da bude zaštićen.
