Poslednja anketa sprovedena u Evropskoj uniji pokazuje da je većina Evropljana i dalje zadovoljna. Najviša ocenu od zemalja EU je dobila Austrija (7,9), a slede Finska, Poljska i Rumunija
Uprkos pandemiji, krizama i ratovima, većina Evropljana je i dalje veoma zadovoljna, glasi rezultat poslednje ankete sprovedene u Evropskoj uniji, koji je objavio evropski zavod za statistiku Eurostat, prenosi DW. Ova institucija prikuplja podatke iz svih oblasti života koje su relevantne za evropsku politiku, a takođe redovno sprovodi ankete u članicama EU, a ponekad i u drugim evropskim zemljama.
Evropljani su u proseku zadovoljni životom
Evaluacija koja je sada objavljena zasniva se na anketi iz 2022. godine u kojoj je od ljudi širom Evrope traženo da ocene svoje zadovoljstvo životnom situacijom na skali od 0 do 10.
Stanovnici EU su svoje zadovoljstvo životom u proseku ocenili sa 7,1 poena. U 18 od 27 zemalja EU zadovoljstvo životom je ocenjeno kao istom ocenom kao što je prosek EU ili iznad nje.
U svim zemljama, osim u Bugarskoj koja je dobila najgoru ocenu, prosečne ocene zadovoljstva životom bile su iznad 6, što znači da se većina ljudi u EU izjasnila da su pre zadovoljni, nego nezadovoljni. Nivoi zadovoljstva su se neznatno približili tokom različitih talasa ovog istraživanja – što je verovatno znak da EU srasta u celinu.
Nemci sve nesrećniji
Na poslednja tri mesta su pored Bugarske (5,6), Nemačka (6,5) i Grčka (6,7). Međutim – zadovoljstvo životom tokom protekle decenije je u Grčkoj poraslo za 0,5 poena. U Bugarskoj je ocena zadovoljstva 2013. bila samo 4,8 – tako da je bilo više suštinski nezadovoljnih nego zadovoljnih. Od tada, se ova vrednost se poboljšala za čak za 0,8 poena.
S druge strane, Nemačka se značajno pogoršala. Kod Nemaca je zadovoljstvom životom opalo za 0,8 poena – što je najveći pad među svim zemljama EU.
A na samom vrhu najsrećnijih je Švajcarska sa prosečnom ocenom 8,0 – zemlja koja nije članica EU, ali se često se pojavljuje u studijama Eurostata.
Najviša ocenu od zemalja EU je dobila Austrija (7,9). Slede Finska, Poljska i Rumunija (svaka po 7,7), Belgija i Holandija (obe po 7,6). Građani Kipra su zabeležili najveći porast zadovoljstva u EU sa povećanjem od 1,0 poena na 7,2.
Obrazovaniji su srećniji
Eurostat je razmatrao i posebne faktore koji život mogu da učine prijatnijim ili da ga zagorčaju.
Na primer, odvojeno su tražene informacije o materijalnim uslovima života kao što su prihodi ili stanovanje, zdravlje, obrazovanje i bezbednost. Ali kvalitet slobodnog vremena, aktivnosti sa drugim ljudima i društvena kohezija takođe su igrali ulogu u studiji Eurostata. Ti podaci, međutim još nisu u potpunosti objavljeni.
Upadljivo je da su u svim zemljama EU ljudi sa višim stepenom obrazovanja srećniji od onih sa nižim stepenom obrazovanja. Ova razlika je najveća u Slovačkoj (1,6 poena između osoba bez škole i onih sa fakultetom), Rumunije i Bugarske (po 1,5 poena).
Osim toga, u većini zemalja mlađi (15-29 godina) su srećniji od starijih sa 65 i više godina: samo je u Skandinaviji, Irskoj, Holandiji i Luksemburgu obrnuto.
Policajci su uhvatili studentkinju s leđa i nasilno je ubacili u vozilo, a kada je zatražila medicinsku pomoć zbog zadobijenih povreda, to joj nije bilo omogućeno, navode studenti
Mala povećanja minimalne zarade se i dalje vezuje za minimalnu potrošačku korpu, umesto za stvarne potrebe radnika i njihovih porodica
Ako Alpak kapital želi da promeni program N1 i drugih medija Junajted grupe, on prvo mora da dobije posebnu dozvolu. Da li to znači da ne može tek tako da menja ni uređivačku politiku?
Do sada je uhapšeno ukupno 13 osumnjičenih u istrazi Tužilaštva za organizovani kriminal Severne Makedonije za šverc više tona marihuane iz Severne Makedonije u Srbiju. Na koji način je stizala "vutra" koja je dobri delom skladištena u Konjuhu
Toplotni talasi u Evropi odnose desetine hiljada života, a Srbija je među zemljama sa najvećom stopom smrti od vrućine. Posebno su ugroženi stariji, a istraživanja pokazuju da od vrućine češće umiru žene
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
