Mala povećanja minimalne zarade se i dalje vezuje za minimalnu potrošačku korpu, umesto za stvarne potrebe radnika i njihovih porodica
Jaz između minimalne zarade i plate dovoljne za dostojanstven život, koja je ove godine procenjena na 154.740 dinara, smanjuje se, ali minimalac i dalje pokriva manje od polovine iznosa potrebnog za podmirivanje stvarnih životnih potreba, izjavila je koordinatorka projekata u Centru za politike emancipacije (CPE) Ana Simić.
CPE izračunava platu za život svake godine kao iznos dovoljan da pokrije osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika i njihovih porodica.
„Postoji neki trend rasta, odnosno taj jaz između minimalne zarade i plate za život se smanjuje u odnosu na to kada smo prvi put počeli da računamo platu za život. Godine 2018. minimalna zarada u Srbiji bila je samo 25 odsto plate za život, a danas je 42 odsto“, rekla je Simić agenciji FoNet.
Upozorila je da je razlika i dalje velika i teško dostižna, posebno imajući u vidu mala povećanja minimalne zarade i činjenicu da se ona i dalje vezuje za minimalnu potrošačku korpu, umesto za stvarne potrebe radnika i njihovih porodica.
Podsetila je da CPE od 2018. godine objavljuje obračun plate za život u Srbiji.
„Od tada redovno ažuriramo naše obračune i objavljujemo ih, obično u periodu kada se vode pregovori o iznosu minimalne zaradе“, rekla je Simić.
Govoreći o aktuelnim pregovorima o minimalnoj zaradi, ona je navela da je Unija poslodavaca Srbije prihvatila predlog Vlade nakon što je predloženo i povećanje neoporezivog dela zarade, dok sindikati nisu prihvatili ponuđeni iznos.
Dodala je da je Vlada najavila mogućnost da minimalna zarada tokom naredne godine bude ponovo revidirana, što su sindikati prošle godine odbili.
Prema njenim rečima, sindikati su verovatno odbili takav predlog jer je ranije bilo najavljeno da će minimalna zarada 2027. godine iznositi 650 evra.
„Učinjeni su neki ustupci poslodavcima, sindikatima nisu, ali na kraju dana konačna odluka će biti na Vladi i, koliko vidim, neće biti nekih većih promena“, ocenila je Simić.
Naglasila je da svako povećanje minimalne zarade znači mnogo ljudima koji od nje žive, ali da je važnije pitanje način na koji se minimalna zarada obračunava i sa čim se poredi.
„Minimalna zarada se uvek usklađuje sa minimalnom potrošačkom korpom, a to ne bi smeo da bude standard. Naš Zakon o radu kaže da bi minimalna zarada morala da bude dovoljna da zadovolji socijalne i egzistencijalne potrebe radnica i radnika i njihovih porodica“, rekla je Simić.
Izvor: FoNet
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Ako Alpak kapital želi da promeni program N1 i drugih medija Junajted grupe, on prvo mora da dobije posebnu dozvolu. Da li to znači da ne može tek tako da menja ni uređivačku politiku?
Do sada je uhapšeno ukupno 13 osumnjičenih u istrazi Tužilaštva za organizovani kriminal Severne Makedonije za šverc više tona marihuane iz Severne Makedonije u Srbiju. Na koji način je stizala "vutra" koja je dobri delom skladištena u Konjuhu
Toplotni talasi u Evropi odnose desetine hiljada života, a Srbija je među zemljama sa najvećom stopom smrti od vrućine. Posebno su ugroženi stariji, a istraživanja pokazuju da od vrućine češće umiru žene
Požar koji već danima besni u Deliblatskoj peščari proširio se prema Dunavu, a trenutno je najkritičnija situacija na potezu Dubovac–Bela Crkva. Vatra je prešla magistralni put, dok su sa ugroženog područja prethodno evakuisani vikendaši i stanovnici
„Nova genijalna“ ideja Aleksandra Vučića kako da se popravi socijalni položaj radnika je da se smanje porezi i doprinosi. Ali, hiljade firmi uopšte ne uplaćuje staž radnicima, a među njima prednjače državna preduzeća. „Zastava oružje“, recimo, pet godina nije uplaćivao poreze i doprinose, kaže za „Vreme“ predsednica sindikata Ranka Savić
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
