Jaz između minimalne zarade i plate dovoljne za dostojanstven život, koja je ove godine procenjena na 154.740 dinara, smanjuje se, ali minimalac i dalje pokriva manje od polovine iznosa potrebnog za podmirivanje stvarnih životnih potreba, izjavila je koordinatorka projekata u Centru za politike emancipacije (CPE) Ana Simić.
CPE izračunava platu za život svake godine kao iznos dovoljan da pokrije osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika i njihovih porodica.
„Postoji neki trend rasta, odnosno taj jaz između minimalne zarade i plate za život se smanjuje u odnosu na to kada smo prvi put počeli da računamo platu za život. Godine 2018. minimalna zarada u Srbiji bila je samo 25 odsto plate za život, a danas je 42 odsto“, rekla je Simić agenciji FoNet.
Upozorila je da je razlika i dalje velika i teško dostižna, posebno imajući u vidu mala povećanja minimalne zarade i činjenicu da se ona i dalje vezuje za minimalnu potrošačku korpu, umesto za stvarne potrebe radnika i njihovih porodica.
Podsetila je da CPE od 2018. godine objavljuje obračun plate za život u Srbiji.
„Od tada redovno ažuriramo naše obračune i objavljujemo ih, obično u periodu kada se vode pregovori o iznosu minimalne zaradе“, rekla je Simić.
Govoreći o aktuelnim pregovorima o minimalnoj zaradi, ona je navela da je Unija poslodavaca Srbije prihvatila predlog Vlade nakon što je predloženo i povećanje neoporezivog dela zarade, dok sindikati nisu prihvatili ponuđeni iznos.
Dodala je da je Vlada najavila mogućnost da minimalna zarada tokom naredne godine bude ponovo revidirana, što su sindikati prošle godine odbili.
Prema njenim rečima, sindikati su verovatno odbili takav predlog jer je ranije bilo najavljeno da će minimalna zarada 2027. godine iznositi 650 evra.
„Učinjeni su neki ustupci poslodavcima, sindikatima nisu, ali na kraju dana konačna odluka će biti na Vladi i, koliko vidim, neće biti nekih većih promena“, ocenila je Simić.
Naglasila je da svako povećanje minimalne zarade znači mnogo ljudima koji od nje žive, ali da je važnije pitanje način na koji se minimalna zarada obračunava i sa čim se poredi.
„Minimalna zarada se uvek usklađuje sa minimalnom potrošačkom korpom, a to ne bi smeo da bude standard. Naš Zakon o radu kaže da bi minimalna zarada morala da bude dovoljna da zadovolji socijalne i egzistencijalne potrebe radnica i radnika i njihovih porodica“, rekla je Simić.
Izvor: FoNet
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
