Srbija je treća u Evropi po smrtnosti od vrućine: Ko je najugroženiji i kako se zaštiti

Prema poslednjim dostupnim podacima o stopi smrtnosti od vrućine iz 2024. godine, objavljenim u časopisu „Nature Medicine“, Srbija je na trećem mestu u Evropi, odmah iza Grčke i Bugarske.

Leto 2024. godine bilo je najtoplije ikada zabeleženo u Evropi. Toplotni talas je tada odneo preko 60.000 života, što je 23,6 odsto više nego u leto 2023. godine. U Srbiji je za period pre dve godine stopa smrtnosti povezana sa visokim temperaturama bila 379 smrtnih slučajeva na milion stanovnika. Prosečna stopa smrtnosti u 32 evropske zemlje obuhvaćene istraživanjem bila je 117.

Od vrućine češće umiru žene

Institut za globalno zdravlje iz Barselone (ISGlobal) je u studiji iz 2024. godine procenio da je broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom među ženama bio 46,7 odsto veći nego među muškarcima, dok je kod osoba starijih od 75 godina procenjena stopa smrtnosti bila 323 odsto veća nego u svim ostalim starosnim grupama.

Zašto žene znatno više umiru od vrućine nego muškarci

Tomaš Janoš, autor studije, istakao je da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva – dvostruko brže od globalnog proseka. „Unutar Evrope, mediteranski basen i jugoistočni regioni se pojavljuju kao glavna žarišta klimatskih promena, suočavajući se sa najvećim uticajem na zdravlje i sa značajnim porastom smrtnosti povezane sa vrućinom tokom 21. veka“, navodi Janoš.

Foto: FoNet/Aleksandar Barda

Portal Klima 101 pisao je u septembru prošle godine pisao da je studija koju je sproveo Institut „Grantam“ pri Imperijal koledžu u Londonu pokazala je da su, od ukupno 24.400 analiziranih smrtnih slučajeva od vrućina u periodu od juna do avgusta 2025. godine, klimatske promene odgovorne za 68 odsto.

Naučnici iz Londona su, analizirajući podatke iz 854 evropska grada, proračunali da su klimatske promene podigle temperature za neverovatnih 3,6 stepeni Celzijusovih, a to je dovelo do 16.500 dodatnih smrti.

Kako se računa broj umrlih od vrućine

„Dojče vele“ je sredinom jula ove godine pisao da je, kada su se pojavili podaci Instituta Robert Koh o 5.120 umrlih od vrućine u Nemačkoj, utvrđeno da su istraživači poredili broj umrlih tokom jedne nedelje sa prosečnim brojem preminulih u prethodnim godinama. Takođe, neke studije iz prošlosti su dolazile i do znatno većeg broja smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom nego Institut Robert Koh.

Jonas Gerke iz Nemačke alijanse za klimatske promene i zdravlje je za „Dojče vele“ objasnio da se umrli usled vrućine ne prebrojavaju, nego se njihov broj statistički procenjuje na osnovu „viška smrtnosti“.

„U celini gledano, metod je veoma pouzdan, jer je smrtne slučajeve na drugi način teško povezati sa vrućinom“, smatra Gerke i objašnjava da je to zato što ljudi najčešće umiru usled kombinacije prethodnih oboljenja i vrućine.

Ekstremne vrućine

Saveti za građane

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd na svom sajtu navodi preporuke i savete za građane kako bi se na vreme sprečili zdravstveni problemi koji su uzrokovani vrućinom. Građanima se savetuje da u periodu od 10 do 17 časova ne borave na suncu, da uzimaju dovoljno tečnosti i adekvatnu hranu, ali i da nose laganu i svetlu odeću, kao i da izbegavaju veliki fizički napor.

Crvena tačka na mapi Evrope: Zašto se Beograđani kuvaju tokom letnjih meseci

Gradski zavod za javno zdravlje navodi i koje su najčešće tegobe izazvane toplotom i daje savete kako ih sprečiti ili ublažiti. Najteža komplikacija koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju je toplotni udar. On može nastati ne samo zbog direktnog izlaganja suncu već i zbog vlažnog i pregrejanog vazduha.

O drugim tegobama izazvanim toplotom, kako ih prepoznati, sprečiti ili ublažiti, detaljnije pogledajte na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje na ovom linku.

Izvori: Dojče vele, Klima 101, Danas