Tek što se Pedro Vargas Santos David upisao kao direktor medija Junajted grupe u Srbiji u Agenciji za privredne registre i smenio sve druge direktore, Aleksandar Vučić odmah je poželeo da mu da uputstva za rad.
Predsednik Srbije izjavio je da će novi vlasnik morati da se „približi većinskom delu“ publike. Još je dodao i da su se „stvari promenile“ i da „novi vlasnik mora da zarađuje pare“, jer će želeti da ga gledaju svi, a ne da vodi politku kao oni bivši.
Cenzolovka se objavila da njihovi izvori govore da će posle direktora biti promenjeni i urednici, što bi moglo da se odrazi na uređivačku politiku.
Bez ozbira na sve napore režima da što brže i učinkovitije „upodobe“ medije ove grupe kako se bliže izbori, oni baš ne mogu da urade sve što im padne na pamet, objašnjava za „Vreme“ Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka.
„Zakon nalaže da bez dozvole Saveta REM-a nije moguće menjati osnovu programa“, kaže Veljanovski za „Vreme“. „Jer, ovaj mediji je dobio dozvolu za pružanje medijskih usluga kablovskom distribucijom na osnovu svog programa. Onaj ko mu je tu dozvolu izdao, a to je Savet REM-a, ima prava da im odobri ili ne promenu koncepcije.“
U ovoj situaciji gde REM nije izabrao predsednika i zamenika, dobijanje odgovora nije moguće.
„Čak i da novi vlasnici žele da promene program, oni nemaju kome da se obrate. Ovakav Savet REM-a ne moze da donese odluku o prihvatanju, ali ni o odbijanju promene“, dodaje Veljanovski. „Bojim se da možemo očekivati da novi vlasnici ipak to urade na svoju ruku, ali barem ćemo biti svesni da su prekršili zakon.“
Ostave formu – izmene suštinu
U celokupnoj proceduri rupu u zakonu može da predstavlja što novi vlasnici ne moraju da menjaju programsku šemu da promenili uređivačku politiku, odnosno mogu da ostave iste emisije sa istim imenom i njihovu formu, ali jednostavno da promene – novinarska pitanja i sagovornike koji na njih odgovaraju.
Tako, umesto Radeta Veljanovskog u emisiji posvećenoj medijima može da govori, na primer, niko drugi do Nebojša Krstić. Možda neće promeniti naziv dnevnika, ali u njemu mogu da, u okviru informativnog dela programa, isključivo prenose izjave predsednika Vučića, iako je on odmah izjavio da neće odlaziti u ove medije.
Takođe, treba imati u vidu i da su mediji Junajted grupe privatni, pa bez promene ove zakonske prepreke, ne postoji neka druga da vlasnik zameni direktora, ali je situacija ipak malo sivlja kada je reč o urednicima.
Jer, o izboru urednika bi trebalo mišljenje da daje i uređivački kolegijum, barem je tako u demokratskim i nezavisnim redakcijama. I ranije su se direktori i urednici na N1 menjali, ali se nije menjala uređivačka politika.
Na tu mogućnost već su ukazali iz sindikata novinara Junajted grupe.
„Novinari naših medija sumnjaju da se stvari ovde neće zaustaviti, te da će se nastaviti sa smenama urednika, a u nameri da se preostali nezavisni i profesionalni mediji upodobe u skladu sa željama aktuelnog režima“, poručili su sindikati. Dodaju da promene na čelnim funkcijama i u vlasničkoj strukturi neće uticati na uređivačku politiku, profesionalni odnos prema novinarskom poslu i integritet – sve dok njihove redakcije rade u sadašnjem sastavu.
Šta je program N1
Medijske kuće predaju elaborate, što je zapravo programska šema, direktno Regulatornom telu za elektronske medije kao deo zvanične i često poverljive konkursne dokumentacije.
Kada je 2022. TV N1 konkurisala za dobijanje dozvole za nacionalnu frekvenciju, primera radi, tadašnja izvršna direktorka United Media Aleksandra Subotić istakla je da je zaštita slobode medija, interesa javnosti i građana kao i kredibilno istraživanje, nešto što odlikuje ovu televiziju.
Tadašnji direktor programa N1 Igor Božić istakao je da N1 zaslužuje da ga vide svi građani Srbije jer to zaslužuju informacije koje N1 pruža.
„Okosnica našeg programa je informativni program, ali smo se potrudili da ispunimo uslove konkursa i naš program imaće više dečijeg, kulturnog, naučnog i ostalog sadržaja. Kako smo do sada radili, poštujući standarde profesije, radićemo i ubuduće, što je potvrda da ćemo ispuniti elaborat“, poručio je Božić.
Kazao je i da N1 ima razgranatu dopisničku mrežu što znači da brzo reaguje i da brzo izveštava. Istakao je i da je ova televizija otvorena za sve političke činioce, da je objektivna i kredibilna.
„Kredibilitet je jedna od naših osnovnih karakteristika a nju, između ostalog, pokazuje i više od 40 novinarskih domaćih i međunarodnih nagrada“, naveo je tada Božić, dodajući da se posebno ponosi dokumentarnim programom „koji je podignut na viši produkcijski nivo“ i takođe niže brojne nagrade.
„Koliko ste objektivni od 1 do 10?“, pitala je tada Olivera Zekić.
„Neka na to pitanje odgovore gledaoci“, poručio je Božić, a N1 nije dobio nacionalnu frekvenciju već je mesto petog medija sa ovim statusom ostalo upražnjeno.
Ne mogu svi da budu „mediji opšteg tipa“
Dodatni problem sa medijima u Srbiji je što bi oni trebalo da rade po takozvanim Smernicama za razvoj pružanja usluga elektronskih medija. U tom dokumentu bi trebalo da piše kakve su potrebe građana Srbije, za koliko i kakvih medija. Ovaj propis je trebalo da bude usvojen po zakonu iz 2023, ali nikada nije donet jer se podrazumeva da pre toga mora da se obavi ozbiljna nezavisna analiza tržišta.
Kako Srbija tu analizu nije nikada dobila, mediji u Srbiji sami dostavljaju REM-u informacije o tome kojim medijima pripadaju, a većina se izjasnila za „medije opšteg tipa“, iako je važno da na tržištu postoje i, recimo, medij sa zabavnim programom.
Prošle godine je, napominje Veljanovski, ta analiza urađena tajno, a rezultati nikada nisu objavljeni da ne bismo mogli da steknemo sliku o medijskoj sceni u zemlji.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
