Nedelja

Škola

Difuzni ministar

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković kaže kako se “glasno razmišlja” o tome da se časovi skrate na 30 minuta jer deca, navodno, nemaju koncentracije za više.

“Mislim da postoji neka vrsta psihološkog opravdanja. To je da upravo pod uticajem ovih novih tehnologija imate fenomen difuzne pažnje. Vi ne možete da budete fokusirani na jedan predmet, nego prosto vrlo lako krećete sa jednog na drugi sadržaj”, objasnio je Stanković.

Glasno razmišljanje ministra koji je u jeku protesta smenio desetine neposlušnih direktora škola i pod kojim je stotine nastavnika ostalo bez posla nije baš naišlo na oduševljenje stručne javnosti.

Kako se moglo razumeti, časovi bi bili skraćeni, ali bi se povećao njihov broj. Ostalo je nejasno kako bi se škola skraćenjem sadržaja borila protiv skraćenja pažnje. Pomenuta je i zabrana korišćenja mobilnih telefona u školama.

Snežana Romandić iz Unije sindikata škola Beograda se nada da je ovo samo najava opsežnih reformi. “Neophodno je prilagoditi planove i programe, ne trajanju časova od 30 minuta, nego potrebama učenika za 21. vek sa svim novim tehnologijama”, kaže ona za “Vreme”.

“Potrebno je koncipirati nastavu drugačije, pa onda razmatrati šta je najadekvatnije trajanje časa. Da li bi to bili blok ili pojedinačni časovi, koliki bi bio nedeljni fond, koje je opterećenje učenika… Dete mora da bude u fokusu onoga što treba da donese reforma trajanja časa”, dodaje Snežana Romandić.

Nejednakost

Para na paru ide

Milijarderi su sve bogatiji, drže više od polovine najvećih medijskih kompanija i imaju nesnosan uticaj na politiku. To je, uoči Davosa, saopštila organizacija za borbu protiv siromaštva Oksfam.

Lista milijardera, koju predvodi Ilon Mask “težak” 500 milijardi dolara, prošle godine prvi put je prevalila tri hiljade imena. Njihov ukupni imetak uvećan je za 16 odsto i procenjuje se na 18,3 biliona dolara.

Oksfam upozorava da je samo to prošlogodišnje uvećanje – od oko 2,5 biliona dolara – jednako ukupnom imetku preko četiri milijarde najsiromašnijih ljudi na planeti. Svaki četvrti čovek bori se da redovno ima dovoljno hrane.

Kao i svake godine, Oksfam poziva vlade da smanjuju nejednakost, spreče upliv novca u politiku i konačno uvedu više poreze za ekstremne bogataše. Do sada su to uzalud poručivali.

Univerzitet

Posao i pravda

foto: n1

Posle dve decenije rada, Jelena Kleut uskoro više neće biti zaposlena na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. To je za sada epilog sage u kojoj je ova profesorka medija, kritičarka vlasti i zagovornica blokada fakulteta svoju neposlušnost platila radnim mestom.

Jelena Kleut to naziva “golom silom političkog zaleđa” i najavljuje tužbu. Za N1 kaže da mnoge kolege “sa zabrinutošću gledaju dan kada će i njihovi referati doći pred politizovana tela”.

Smatra da je ovo model koji će biti primenjen u Novom Sadu. “Čini mi se da je ovo plan režima da svakom univerzitetu dobaci jedan problem kojim će se on baviti.”

Prošle sedmice je prošireni sastav Senata Univerziteta ubedljivom većinom glasova odbio prigovor koji je Jelena Kleut ranije izjavila na odluku Senata da je iz proceduralnih razloga ne izabere u zvanje profesorke iako ispunjava stručne kriterijume. Zalud su bile peticije i pisma podrške stotine kolega i studenata, zalud protesti i blokada Dekanata.

Jelena Kleut je proteklog vikenda bila jedna od govornica na studentskom skupu u Novom Sadu i tada je rekla da “ne traži posao već pravdu”. “Naša nada, jednom kada režim pošaljemo u istoriju, pretvoriće se u zahtev za odgovornošću svih nasilnika, svih koji su učestvovali u nepočinstvima”, dodala je ona.

Alkohol i volan

Suđenje bez kraja

foto: printscreen / twitter

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu protiv producentkinje televizije Pink Nine Kovačević. Ona je prvostepeno bila osuđena na dve godine i deset meseci zatvora te zabranom upravljanja vozilom.

Kovačevićeva je u junu 2024. na Voždovcu, dok je vozila žutom trakom, udarila tada petnaestogodišnju devojčicu koja je teško povređena. U krvi je imala 1,7 promila alkohola – višestruko više od dopuštenih 0,2.

Apelacioni sud sada kaže da Drugi osnovni sud nije obrazložio zašto je prihvatio nalaz veštaka kojeg je angažovalo tužilaštvo, a ne i veštaka odbrane koji je naglašavao odgovornost devojčice jer se, navodno, pre stupanja na kolovoz nije uverila da može bezbedno da pređe.

Sud misli da nisu dobro objašnjene veze između toga što je Nina Kovačević vozila po tramvajskoj baštici i alkoholisanog stanja i same nesreće.

Protiv Kovačevićeve je ranije vođeno 16 prekršajnih postupaka mahom zbog prekoračenja brzine, a barem dvaput je kršila zabranu vožnje.

Nina Kovačević, producentkinja rijaliti programa “Zadruga”, postala je poznata kada je sa balkona zgrade Pinka pokazivala srednji prst građanima tokom protesta nakon majskih masakara 2023. godine.

Suđenje za saobraćajku na Voždovcu sada će, po treći put, krenuti ispočetka.

foto: tanjug / ministarstvo odbrane i vojske srbije

Spomenici

Čuvari manastira

Konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZZSK) odbacuju optužbe ministra Nikole Selakovića da nisu zaštitili srpske manastire poput Mileševe, Studenice i Žiče.

Selaković, koji početkom februara treba da se pojavi na suđenju po optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal da je protivpravno isposlovao dokumenta koja služe da se ukine zaštita zgradama Generalštaba, sada je pred poslanicima u Skupštini napao konzervatore. O Žiči je tvrdio:

“Kraljevački zavod je kulturno dobro koje je Narodna skupština proglasila za kulturno dobro od izuzetnog značaja, stavio pod prethodnu zaštitu. Ukinuo područje zaštite de facto, koje je desetinama hektara veliko, sveo ga samo na portu manastira, manastirsku crkvu”.

Dodao je da je to urađeno kako bi nekima bila data dozvola za podizanje turističkog kompleksa sa olimpijskim bazenom, akvaparkom, bungalovima…

Konzervatori za “Vreme” kažu da ništa od toga nije istina i da je, uostalom, nemoguće. Kako pojašnjava Nenad Lajbenšperger iz RZZSK, kraljevački zavod nije mogao da skine zaštitu Žiči jer to na predlog RZZSK može da učini samo Skupština.

Takođe, status prethodne zaštite za imanje je samo deo procesa rada na pripremi drugog oblika zaštite. “Ministar Selaković bi to morao da zna”, kaže Lajbenšperger.

Konzervatorka Estela Radonjić Živkov kaže da upravo zahvaljujući RZZSK, manastiri danas ne prokišnjavaju i da su “u poslednjih desetak godina izvedeni opsežni konzervatorski i restauratorski radovi na freskoslikarstvu manastira Studenice, Sopoćana, Đurđevih stupova, manastira Gradac”.

Dodaje da se RZZSK-u može zahvaliti to što Srbija ima više od 2.700 nepokretnih kulturnih dobara. A što ih nije više, dodaje, treba pitati Ministarstvo koje godišnje za konzervaciju opredeljuje manje od 350.000 evra.

foto: ap photo

Grenland

Tramp tera svoje

Polazeći u Davos, na smotru onih koji kroje sudbinu sveta, američki predsednik Donald Tramp objavio je detinjastu foto-montažu koja prikazuje njegov sastanak sa evropskim partnerima dok je u pozadini mapa SAD – sa sve Venecuelom, Kanadom i Grenlandom.

Tramp ponavlja da Grenland mora biti američki i opet nudi da pazari ostrvo. A ako nije na prodaju, uzeće ga silom.

Ovog četvrtka (22. januar) šefovi država i vlada članica EU okupljaju se na hitnom samitu – Tramp je za februar najavio povećanje carina sa 15 na 25 odsto za proizvode iz onih zemalja koje mu ometaju planove.

Tu se misli na Dansku i nekoliko evropskih država – među njima i dve najveće, Nemačku i Francusku – koje su nedavno poslale minijaturne vojne misije na Grenland da bi tobože ispitali kako NATO može da zaštiti Arktik od imaginarne pretnje Rusije i Kine na koju se poziva Tramp.

Iako američki predsednik ima evropske desničare na koje može da se osloni – Viktora Orbana i Roberta Fica, recimo – odgovor na američke carine bio bi verovatno automatsko uvođenje kontramera. Kako je jedan diplomata rekao Rojtersu, carine bi bile teške 93 milijarde evra i pogodile američke avionske delove, soju, piletinu i burbon.

Kako javlja agencija dpa, Pariz se zalaže za pokretanje instrumenta kojim bi se američkim kompanijama u EU ograničio pristup javnim nabavkama, investicijama i bankarskim poslovima, te trgovina uslugama na onim poljima gde SAD imaju suficit u razmeni sa EU.

Iako je to na dugom štapu, moglo bi posebno da pogodi internet-divove iz Silicijumske doline.

Londonski “Gardijan” ocenjuje da je propala taktika EU da “laska” Trampu. Sada je, piše, američki predsednik možda preterao i uspeo da ujedini Evropu u oštrom odgovoru.

Doduše, niko od posmatrača ne računa da bi odgovor mogao da bude i vojni ukoliko američke trupe naprosto zauzmu Grenland. Samo bi se postavilo pitanje da li je to kraj NATO-a, a ako nije, čemu onda NATO služi.