Naša prva adresa je zgrada iz pedesetih godina – verovatno neokrečena od tada. Gospođa u penziji: “Mi smo aktivisti za studentsku listu. – Izvinite, ja vas ne podržavam.” Entuzijazam blago opada. Ulazimo u sledeću zgradu. Građena je kasnih sedamdesetih, fasada je od betona i crvene cigle, osam spratova, bez lifta. “Oooo, pa gde ste vi meni, znam sve, vidimo se na glasanju”
Možemo da tulimo po mrežama, a možemo i sa dva klika da budemo organizovani u tim podrške lokalnim izborima. I evo me u kolima ka Boru, vozim se s aktivistima. Veliki broj studenata i aktivista odazvao se na poziv za pomoć pred izbore zakazane za 29. mart. Tokom celog vikenda dolaze i odlaze, na jedan, dva ili više dana. U petak uveče stigli smo u studentski štab. Spolja izgleda kao napušten lokal, ali je iza stakla atmosfera radna i vesela iako su već 22 časa. Prepoznajem neke od studenata i lokalnih aktivista – svi su srdačni iako umorni.
Na zidovima su planovi, programi, nekoliko njih unosi podatke u laptopove. Šale se oko desno-leve podele u pokretu. Za nas program počinje sutra pre podne – prijavili smo se kao podrška kampanji od vrata do vrata za listu broj 2, koja okuplja studente i građane. Uglavnom, krenula sam na teren sa Igorom Velićem, saobraćajnim inženjerom (sedamnaesti na listi od 35 imena) i Teodorom, studentkinjom iz Novog Sada.
LISTA I SIN OD DEVERA
Naša prva adresa je zgrada iz pedesetih godina – verovatno neokrečena od tada – sa slojevima prašine u boji na fasadi i osam malih stanova. Kućanje na vrata izaziva blagu nelagodu. Subota je pre podne, ljudi se odmaraju, neki nam otvaraju u pižamama.
Igor ima iskustva i neposredan je. Prva vrata, gospođa u penziji: “Mi smo aktivisti za studentsku listu. – Izvinite, ja vas ne podržavam. – Doviđenja, prijatno”. Druga, treća vrata, nema nikoga, četvrta vrata, gospodin u penziji: “Simpatični ste, ali kako vi mislite da rešite probleme ovog grada? Razmisliću. – Hvala, doviđenja.”
Entuzijazam nam blago opada, ništa od pobede. Ulazimo u sledeću zgradu. Građena je kasnih sedamdesetih, fasada je od betona i crvene cigle, osam spratova, bez lifta. Na ulazu srećemo ženu kolege sa liste, već je podelila program u sandučiće, a mi krećemo od vrha. Situacija je bitno drugačija: “Znam za vas, podržavam, vidimo se u nedelju.” “Znam, ali ja se bavim sportom i neutralna sam”. A zatim: “Podržavam vas, ali sa ovim lopovčinama se nikad ne zna. Moja ćerka nije mogla da dobije posao od ovih, a i mlađa je sad otišla u Beograd. Da li neko od nas Borana ima mozga? Molim boga da ova govna isteramo iz ovaj grad”. Posle ide: “Oooo, pa gde ste vi meni, znam sve, vidimo se na glasanju, na listi je i sin od mog devera!
Igor je sreo prijatelje, rodbinu, “jatake” koji imaju studente u gostima, ljudi nam otvaraju vrata sa širokim osmehom ili barem saslušaju: “Imate li neki problem koji nije na listi? – Evo ove stepenice što vode do zgrade se raspadaju i nije osvetljeno. Kontejneri se ne prazne dovoljno često.”
Problemi građana nekada su sasvim prosti i ljuti ih to što nisu rešeni. Onim starijima zaiskri oko kada se pomene ime doktora Ljubomira Tošića. Zapostavljena zdravstvena zaštita u gradu koji decenijama beleži rekorde u zagađenju ozbiljan je problem. Da se izbori održavaju samo u ovoj zgradi, pobeda bi bila zagarantovana.
“Šest godina vodim udruženje ‘Sigurne staze’, koje se bavi bezbednošću u saobraćaju i urbanom mobilnošću”, prića Igor Velić. “Studenti su me pronašli zahvaljujući mojoj medijskoj prisutnosti, godinama pišem kolumne o saobraćajnoj bezbednosti, a saobraćaj je takođe jedan od glavnih problema Bora koje ljudi prepoznaju. Imao sam neke predloge projekata koje je SNS odbio, ali studenti nisu. Studenti su hteli stručne ljude i ja sam napisao saobraćajno-urbanistički plan za razvoj za sledeće četiri godine. Pored toga, najveći problem je, naravno, zagađenje teškim metalima u poslednjih 6–7 godina. To može da se reši jedino ako se poslovanje kompanije ‘Ziđin’ vrati u zakonski okvir Republike Srbije, jer je ovde zakonski okvir suspendovan, ni jedan od zakona se ne poštuje. Čak je i Vučić to priznao kada je bio ovde – da postoji zagađenje arsenom i olovom i da će zamoliti predsednika druge zemlje da se to smanji. Nije rekao da će naša zemlja da sprovede zakon, a to jedino tako može da se reši. Možda to nećemo moći da rešimo bez promene na nacionalnom nivou, jer nije grad potpisao ugovor sa ‘Ziđinom’ nego država. U međuvremenu, 700 do 800 ljudi u Borskom okrugu godišnje oboli od karcinoma, nedostaju svi profili doktora, a bolnica je stara preko 100 godina. Mladi doktori se ne zapošljavaju, a objekti prokišnjavaju i oprema je zastarela. Rudarski grad zaslužuje bolje”, zaljučuje Velić drugu tačku njihovog programa. Treća tačka je saobraćaj, o kojem je već govorio, a četvrta komunalni problemi. Velić nastavlja: “Građani mnogo pominju i korupciju, na primer to što policija po nalogu tužilaštva nije uhapsila gradonačelnika zbog korupcije, nervira ih kolko su preplaćeni trotoari i ivičnjaci pri rekonstrukciji ulica.”
“‘ON’ NAJBOLJE ZNA ŠTA DA SE RADI”
Po podne sam krenula u obilazak sa Markom Andrejevićem, studentom istorije koji je prvi na listi. Ulica koju obilazimo sastoji se od starih baraka koju je svako preuredio koliko je bio u mogućnosti. Opšti utisak je tugaljiv, na sve strane neki krš, po ulici šljunak i đubre, poludovršeni “uradi sam” projekti.
Prvi razgovor: “Iskreno deco, ja sam, glasač SNS. Kad bi došli neki novi mladi ljudi, pa da se nešto promeni, a ovako, ‘On’ najbolje zna šta da se radi. – Evo novih mladih ljudi. – Niste vi dovoljno iskusni. Zmija je ugrizla sebi rep i ne pušta.”
“Istraživanja su pokazala da su ljudi želeli da na studentskoj listi vide i studente”, priča Andrejević. “Nije pitanje za mene kako sam ja pozvan da budem prvi na listi, ali sam to prihvatio sa svom odgovornošću koju to nosi. Nije bitno ko je prvi, mi smo tim ljudi koji se bori protiv kulta ličnosti, koji u Srbiji postoji već više od dva veka. Nama ne treba jedna sveznajuća jaka ličnost, neki mesija. Kod nas svako ima svoju oblast za koju se školovao. Bitno je da na konkretne probleme imamo konkretna rešenja”, priča Marko. “U kampanji svi radimo sve, ali veliku pomoć dobijamo iz cele Srbije. U Boru prosto nemamo dovoljno ljudi da iznesemo kampanju sami.”
Pored drugih oblika zastrašivanja aktivista, jedna borska Fejsbuk stranica objavljuje serijal video-klipova o Marku Andrejeviću napravljenih uz pomoć veštačke inteligencije. On ističe da se ne plaši, kaže da je to samo medijska kampanja koja je za njega smešna. Za to što ga optužuju kaže da su radili baš oni koji tu kampanju prave. “Što se tiče spremnosti za izbore u smislu kontrolora i posmatrača, apsolutno smo spremni. Sve je pokriveno. Posmatrači dolaze iz cele Srbije. Preko stotinu njih”, zaključuje Andrejević.
“BIRAČKO MESTO NIJE MESTO ZA KAFU SA KOMŠIJAMA”
Obuke za kontrolore održavaju se celog dana, u smenama, jer Bor ima 49 biračkih mesta. Prisustvovala sam jednoj koju su vodili Katarina Popović, profesorka andragogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, i kolega iz IT blokade. Ova obuka se bazira na iskustvima sa prošlih izbora i odgovora na malverzacije vladajuće stranke. Kontrolori postavljaju konkretna pitanja na nezakonite situacije koje su doživljavali ranije na biračkim mestima i dobijaju detaljne odgovore. U jednom momentu se iz kancelarije iznosi ulični štand i svi ga prate pogledom, a ona ih opominje da su upravo skrenuli pogled sa kutije i povećali mogućnost za ubacivanje listića.
“Ozbiljne pripreme su u toku za lokalne izbore i one imaju puno aspekata i brojne aktivnosti”, kaže Popović. Malo mi je žao što javnost ne zna šta studenti sve rade. Stiče se utisak da je, ako nema masovnih protesta, studentski pokret mrtav. To je potpuno pogrešno. Oni su se usmerili na izbore u skladu sa svojim zahtevima i ove pripreme su deo tog procesa, ali i deo priprema za parlamentarne izbore. Ne očekujemo ogromne promene, ali smo umereni optimisti. Radi se na nekoliko aspekata. Kratka kampanja je veoma intenzivna i ovde u Boru deluje veoma uspešna. Ovde i u druga mesta privukla je veliki broj ljudi koji žele da pomognu na različite načine. Naše pripreme prevazilaze one osnovne obuke – napredne su i pomoći će da ovi izbori prođu što je više moguće u skladu sa zakonima i propisima, ali i da se spreče krađe i malverzacije. Mi znamo da se puno toga dešava van biračkih mesta, da puno nezakonitih radnji režim sprovodi i pre izbora. Birački spisak još nije uređen, mnogi ljudi tu nemaju prava da glasaju, dešavaju se ucene i zastrašivanja, prodaja glasova… Međutim, sjajnom organizacijom studenti će uz našu pomoć ozbiljno smanjiti broj malverzacija. Mislim da se toga režim uplašio i izvukao tešku artiljeriju. Već su po manjim mestima krenula zastrašivanja, srećemo kriminalce i batinaše, ali vidim da to ljude neće zastrašiti. Važno je da dokumentujemo da se režim služi nedozvoljenim stvarima i da je represija u porastu. Studenti na to odgovaraju sve boljom organizacijom i verujem da će na kraju to biti dobro. Uveli smo i neke novine, naravno u okviru zakona. Do sada je režim navikao da im krađe prolaze dosta opušteno – defetizam se širio, ‘ma sve su oni to već kupili, nema šanse sa ovakvim biračkim spiskom’ i slično. Mi smo odlučili da se protiv toga borimo striktnim poštovanjem izbornog procesa. Otpor tome smo videli i ranije, a očekujemo ga i sada od njihovih članova biračog odbora, jer eto ‘uvek se to tako radilo, što bismo mi sad pratili materijal do opštine’, a svi znamo da je tu bilo ubacivanja. Sada insistiramo na striktnoj kontroli biračkog spiska, svega što se upisuje, vođenja računa o biračkoj kutiji, u koju se inače sipalo i šakom i kapom, do toga da se prati izborni materijal, tim pre što po novim pravilima materijal ide u otvorenoj vreći. Puna pažnja na svakom koraku. Biračko mesto nije mesto za kafu sa komšijama, već ključno mesto za odbranu izborne volje građana i demokratske države”, zaključuje Katarina Popović.
Borski urbanizam vremenski se prati od rudnika ka daljim predgrađima. Tik uz rudnik, čiji se pejzaž rapidno menja iz godine u godinu od kada je u grad došao “Ziđin”, stoje radničke barake s početka 20. veka. U njima su uglavnom porodice koje žive od socijalne pomoći. Od kada sam ih prvi put posetila 2004. godine, malo se šta promenilo. Jedna po jedna barake propadaju u rupu starog kopa, poneka je izgorela, a u njima i dalje žive ljudi i jurcaju deca putevima na kojima je đubre zamenilo asfalt.
BOR I HILJADU NASILNIKA
U nedelju sam išla u šetnju sa grupom iz Beograda koja će za izbore doći kao podrška lokalcima. Vodio je nas Dejan Nikolić, zanatlija i ekološki aktivista koji je takođe na listi, i pokazuje tačke na kojima su na prošlim izborima zatekli kupovinu glasova. Igor Velić procenjuje postizbornu situaciju: “Hipotetički za nas odbornike nijedan scenario nije bezbedan. Prvi je slučaj da mi odnesemo toliku pobedu da oni i sa svojim fantomskim listama imaju manje glasova. Tu postoje dve opcije: da SNS ne prizna poraz i da krene opšte nasilje nad nama i politička kriza. U Boru je već preko hiljadu njihovih nasilnika. Ili da priznaju da ih je pobedila studentska lista, ali da krenu da se svete na nacionalnom nivou, pa da budu restrikcije stuje, vode, nestašice uglja za toplanu. Takođe i da nam unište budžet, tako da izgledamo nesposobni. Druga varijanta je da bude ujednačen rezultat i da onda uđemo u krizu kao u Zaječaru, uz privremenu upravu, pritiske na odbornike studentske liste, kojima se već preti, njihove pokušaje da ih slome i da odustanu, pa da oni naprave većinu. To je najgora varijanta za ličnu bezbednost svih naših odbornika. Treća varijanta je da SNS ima većinu i da sa par odbornika više oni budu zadovoljni, jer su stabilizovali biračko telo. Možda se u početku ne bi toliko bavili nama, ali bi kasnije za nacionalni nivo opet spremali pritiske.”
Do izbora je malo dana, ovog puta možda imamo šansu, ali je važno da se ponovo svi uključimo.
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
