Malo ubistvo među apotekama

U aprilu će biti jedanaest meseci otkad zaposleni u Apotekarskoj ustanovi Apoteka “Beograd” (Apoteka “Beograd”) nisu primili platu. Prema navodima iz ove ustanove, od prošle godine skoro polovina zaposlenih je dala otkaz i potražila posao u privatnom sektoru, a druga polovina radi bez plate. Od skoro hiljadu koliko ih je bio u aprilu prošle godine, danas ih je 400, a ukoliko se do ovog aprila ne nađe rešenje, njima i evenutalnim osiguranicima ‒ članovima njihovih porodica ‒ preti ukidanje zdravstvenog osiguranja. No, čini se da je deo javnosti koji ima dovoljno novca da se leči u privatnim klinikama i operiše u privatnim bolnicama gluv i slep na probleme sa Apotekom “Beograd”.

To nije slučaj sa Vanjom N. (58) iz Beograda koja boluje od Sjogrenovog sindroma, hronične autoimune bolesti što napada žlezde koje proizvode suze i salivu uzrokujući ekstremnu suvoću očiju i usta, te bol u zglobovima. “Terapija za suve oči su kapi ciklosporin, koje su mi neophodne svakog dana da bi se ublažio osećaj ‘peska’ u očima, žarenje i svrab. Ciklosporin kapi koje traju 30 dana kupovala sam u Apoteci Beograd po ceni od oko 2.000 do 3.000 dinara, a sad sam primorana da kupujem kao gotov fabrički lek te iste kapi u privatnim apotekama po ceni od 10.700 dinara”, kaže Vanja za “Vreme”. Na godišnjem nivou ovaj trošak iznosi 128.400 dinara, malo više od 1000 evra, što je Vanji mnogo. Gašenje AU Apoteka “Beograd” je direktno ugrožava. Kao psihoterapeutkinja, Vanja radi privatno i od tog posla izdržava sebe i porodicu. “Hiljadu evra godišnje je samo za kapi za oči, da ne spominjem ostale lekove.”

Takvih pacijenta/korisnika usluga Apoteka “Beograd” je mnogo. Razgovarali smo sa zaposlenima u ovoj ustanovi (koji ne žele da budu imenovani) kako bismo od njih čuli zašto su državne apoteke bitne, ali i zašto nema rešenja za Apoteke “Beograd”, zašto su zaposleni u toj ustanovi na ivici egzistencije i ko je ko u kolopletu lokalne samouprave, stranačkih direktora, ministarstva i evropskih korporativnih lanaca apoteka i veletrgovina farmaceutskim uslugama.

“Kao prvo, državne apoteke jedine obezbeđuju kompletnu dostupnost lekova građanima. Građani uglavnom ne znaju da privatne apoteke, čak i kada potpišu ugovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO) za izdavanje lekova na recept, nemaju obavezu da obezbede kompletan asortiman lekova koje Fond pokriva. One mogu da biraju šta im je isplativo, a šta nije. Pacijenti nemaju taj luksuz, oni ne mogu da biraju da li će svoju terapiju uzimati ili ne. Oni moraju da je uzimaju. Ako zna da za lekove koji se izdaju na recept RFZO plaća fakture u roku od 90 dana, privatnik će razmisliti da li mu se isplati da dobavljaču plati izuzetno skup hormon rasta (u što kraćem roku), a da svoju zaradu od Fonda dobije do 90 dana posle”, kaže naša sagovornica iz Apoteka “Beograd”.

U LANCIMA DOBAVLJAČA I LANACA APOTEKA

To znači da sutra, kada ne bude državnih apoteka i ako privatni lanci shvate da im je neisplativo da izdaju lekove na recept, oni mogu bez problema da raskinu ili da ne obnove ugovor sa RFZO-om jer niko ne može da ih uslovljava ili primorava da izdaju lekove na recept. S druge strane, u slučaju ekonomske nestabilnosti, pandemije, zemljotresa, rata ili poplava, ti lanci apoteka zbog finansijske (ne)isplativosti u jednom danu mogu da ugase sve apoteke i svoje poslovanje prebace u drugu zemlju. Recimo, tekuća kriza na Bliskom istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza može dovesti do ozbiljnih problema u proizvodnji i distribuciji lekova.

Da je tako, potvrđuju naši sagovornici. “U slučaju vanrednih situacija, zaposleni u državnim apotekama imaju radnu obavezu, što nije slučaj sa privatnim sektorom. Za vreme bombardovanja državne apoteke su radile bez prekida, za vreme kovida takođe. Pored toga, slali smo svoje farmaceute i farmaceutske tehničare u bolnice kada su njihovi zaposleni u bolničkim apotekama oboleli od kovida. Da li to možete tražiti od privatnika?”, reči su farmaceutkinje Apoteka “Beograd”.

Prema tvrdnjama naših sagovornica, pandemija kovida jasno je pokazala značaj državnog apotekarstva, budući da je Apoteka “Beograd” pokrivala potrebe ne samo Beograda, već cele Srbije i regiona. To je posebno činila u slučajevima nestašice gotovih lekova (npr. antibiotskih sirupa, dermatoloških preprata, specijalnih formulacija) koje u poslednje vreme pogađaju Evropu i kada tržište Srbije nije ni prioritetno, ni isplativo. Podsetimo da država Srbija nema više ni jednu fabriku lekova u svom vlasništvu, a da ih je Apoteka “Beograd” proizvodila u situacijama kad su bolnicama, bebama ili u hitnim slučajevima bili potrebni lekovi kojih nema na tržištu.

Nedonošenjem Zakona o apotekarskoj delatnosti 2017. godine dodatno se pogoršala situacija jer, iako je predlog zakona prošao javnu raspravu, on nije stavljen u skupštinsku proceduru. “U tom predlogu zakona je predviđeno da se ograniči vertikalna integracija, odnosno da dobavljač nema pravo da ima svoje lance apoteka (npr. Phoenix dobavljač, Benu apoteke, i ima ih još)”, objašnjava druga sagovornica. “To je veoma bitna stavka jer ukoliko dobavljač zna da će biti nestašica leka, on celokupnu količinu može da usmeri prema svojim apotekama i time stvori veštačku nestašicu za kompeticiju. Takođe, tim zakonom je trebalo da se ograniči fizički razmak između apoteka kako se apoteke ne bi otvarale jedna do druge i bile koncentrisane samo u urbanim sredinama. Sve zajedno, nedonošenje zakona je stvorilo neravnopravnu tržišnu borbu u kojoj su stradale državne i male privatne apoteke pod pritiskom lanaca apoteka koji posluju na osnovu krupnog kapitala.”

NIKO NIJE NADLEŽAN. NIKO NIJE ODGOVORAN

Priča o sve verovatnijoj propasti Apoteka “Beograd” počinje sa promenom načina finansiranja zarada zaposlenih u toj ustanovi. Do 2000. godine plate zaposlenih bile su ugovorene preko RFZO-a i bile su sigurne kao u svakoj državnoj ustanovi (isto kao i lekarima, profesorima, policiji, vojsci). Nakon toga sve državne apotekarske ustanove prelaze u nadležnost lokalne samouprave, odnosno u nadležnost Grada. Fond prenosi sredstva u visini cene lekova na recept, koja zajedno sa maržom (u proseku 10 odsto) treba da finansira plate svih zaposlenih i sve ostale troškove.

Od tog trenutka plate zaposlenih i svi ostali troškovi isplaćuju se iz zarade, odnosno profita apoteka. Ostali troškovi podrazumevaju zakup lokala, nabavke lekova, otpremnine, jubilarne nagrade, energente, gorivo i sve što je potrebno za funkcionisanje i rad ustanove. Treba napomenti da je prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, osnivač, odnosno Grad, taj koji treba da obezbedi lokale za rad, a ne da tuži apoteke za neplaćene kirije.

Kako navode sagovornice iz Apoteka “Beograd”, zbog neizmirenih dugovanja za doprinose za 2025. godinu postoji mogućnosti da od 1. aprila 2026. zaposleni neće imati zdravstvene knjižice. Ministarstvo zdravlja kaže da za ovaj problem nije nadležno, osnivač ćuti na dopise zaposlenih, verovatno zauzet postavljanjem sata i svetionika. Ustanova od strateškog značaja je propala, a niko nije odgovoran.

Vlast nameće koncesiju kao jedino rešenje. Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević izjavio je da u ovim tržišnim uslovima Apoteka “Beograd” nije mogla da posluje. Pitanje ko je te tržišne uslove postavio i zašto ih godinama nije regulisao kada se videlo kojim tempom se gase državne apoteke u okolnim gradovima se ne postavlja. Takođe, Nikodijević je još u septembru izjavio da se traži hitno rešenje za zaostale plate zaposlenih jer je “malo nezgodno da ljudima kasni šest plata”. Koliko je nezgodno da ljudima kasni deset plata, nije objasnio. Iako je na poslednjoj sednici Skupštine grada Nikodijević izjavio da je koncesija u Novom Sadu odlično prošla, naše sagovornice kažu da je zaposlenima u državnim apotekama u Novom Sadu plata kasnila 17 meseci.

“Sa prestankom postojanja državnih apoteka u Novom Sadu izrada magistralnih (personalizovanih) lekova je u velikoj meri ograničena, pa se pacijenti i klinike vrlo često snabdevaju ovakvim lekovima u Apoteci Beograd. Samo prošle godine Apoteka Prvi maj je za DZ Novi sad uradila više od 1.500 kutija očnih preparata i preko 100 litara tečnih preparata za oralnu i za spoljnu upotrebu. Skoro sve naše apoteke izrađivale su magistralne preparate za celu Srbiju, pa čak iz za Crnu Goru. Ako je koncesija tako fantastično prošla u Novom Sadu, zašto DZ Novi Sad ne pravi ove preparate u svom gradu?”, navode naše sagovornice.

ŠTA ZAPOSLENI VIDE KAO REŠENJE

Koncesija kao rešenje za Apoteke “Beograd” je plan upravo onih koji su ovu zdravstvenu ustanovu doveli u trenutno stanje i to nije slučajno, smatraju zaposleni. “Kada imate izveštaje negativnog poslovanja i nejednake tržišne uslove na koje vam državne apoteke iz cele Srbije ukazuju besomučnim slanjem dopisa, pored toga i primere kako su prethodnih godina u drugim gradovima Srbije na isti način propadale apotekarske ustanove, i kad ništa ne učinite tim povodom, onda koncesija nije slučajna, niti je rešenje, već je to interes vladajuće strukture. Pravo rešenje za građane Srbije, a i za nas kao zdravstvene radnike, jeste da se vratimo pod ingerenciju Ministarstva zdravlja, da Fond za farmaceute ugovora plate zaposlenih u preostalim državnim apotekama, kao što su ugovorene za lekare u državnim domovima zdravlja i da to bude osnov za formiranje mreže apoteka Srbije. Napominjemo da je Fond za farmaceute ugovorio plate za farmaceute na Kosovu i Metohiji, a koliko znamo, i dalje smo ista država pa ne razumemo zašto se uslovi razlikuju”, pitanje je za trenutne državne organe.

Apotekarke navode da ne postoji opcija da odustanu od zarada koje im zakonski pripadaju, te da će na sve načine nastaviti da vrše pritsak na nadležne institucije, a pre svega na Grad Beograd. “Svesni smo da je ignorisnje našeg osnivača namerno, sa ciljem da što više ljudi da otkaz, umori se i odustane. Ali, mi nismo odustali ni od naše ustanove, niti od pokušaja da skrenemo pažnju javnosti na značaj apoteka u okvirima državnog zdravstva. Imamo i podršku stručne javnosti usmerenu ka nadležnim institucijama, profesora Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Farmaceutske komore Srbije, koji su u dva navrata poslali dopis u kome su jasno ukazali na značaj državnih apoteka. Profesori sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, članovi Udruženja za javno zdravlje Srbije, takođe su poslali dopis o značaju očuvanja Apoteka ‘Beograd’, kao i Nacionalna organizacija za retke bolest Srbije. Prošle godine je Grad Beograd izdvojio sredstva za nadoknadu duga Apoteka ‘Beograd’ prema velikim dobavljačima pa se postavlja pitanje zašto su našem osnivaču bitniji dobavljači od zaposlenih. Ako osnivač postavlja direktora i upravni odbor i time određuje tok poslovanja, kako sada ne snosi odgovornost za evidentno loše vođenje zdravstvene ustanove i ne isplati zaposlenima zaostale zarade koje im zakonski pripadaju?”

foto: privatna arhiva

HEMIKALIJE I MARKETING

Apoteke “Beograd” su od 2017. godine poslovale sa deficitom i izveštaji o tome su dostavljeni Gradu kao osnivaču. Uprkos tome, niko nije preispitao poslovanje tadašnje direktorke Jasminke Bjeletić (SNS). Kako navode zaposleni, postojala je krivična prijava za nabavku posuđa za jelo, ali nikada nije pokrenuta istragu u vezi sa nabavkom hemikalija u količinama koje su dovoljne za 30 godina izrade magistralnih lekova, a koje imaju rok trajanja od par godina. Po odlasku u penziju direktorke Bjeletić i postavljanju novog kadra iz SPS-a, zbog nagomilanih dugova prema dobavljačima počelo je kašnjenje plata i loša snabdevenost lekovima apoteka. “Nekako su potpisani milionski marketinški ugovori pošto se u marketing godinama nije ulagalo, ali se nije postavilo pitanje prioriteta koji bi trebao da bude jasan: prvo lekovi, plate i doprinosi, pa tek onda reklama. Možemo govoriti o tome da je marketing neophodan, što je neosporno u današnje vreme, ali tek pošto imate lekove, preparate i plate”, zaključuju zaposleni.

Trenutno se vode pregovori sa Ministarstvom zdravlja da se za broj apoteka i laboratorija obezbede supstance za izradu galenskih lekova i preparata za period od tri meseca kako bi građanima bili dostupni. Ostaje pitanje ko će izrađivati te preparate čak i da se obezbede supstance za izradu. Usled teške materijalne situacije sve više stručnog kadra daje otkaz.

U slučaju urušavanja ove apotekatske ustanove nije reč (samo) o tome ko će zauzeti zatvorene objekte i da li će otvoriti neki mnogo isplativiji biznis. Naše sagovornice naglašavaju da nije reč ni samo o neisplaćenih 11 zarada preostalim zaposlenima. Reč je o tome da će nastavak nebrige ove vlasti za zdravlje građana Srbije dovesti do toga da će adekvatna zdravstvena nega i zaštita biti privilegija imućnih koji će je ostvarivati u privatnim zdravstvenim i apotekarskim ustanovama. Ostali će imati liste čekanja za bolničko lečenje, spisak parafarmaceutskih lekova za gutanje i oslanjanje na lečenje neproverenim proizvodima koje nude prevarantski sajtovi, na sopstvenu odgovornost.

Fantomske apotekarske ustanove

“Plan mreže zdravstvenih ustanova u javnoj sredini je mehanizam kojim se planira i obezbeđuje dostupnost zdravstvene zaštite na svim nivoima na celoj teritoriji države Srbije. Zbog čega samo apoteke nemaju definisanu prostornu i demografsku raspoređenost? U ovom Planu nalaze se fantomske apotekarske ustanove koje čine samo jedna ili dve apoteke sa upravnim i nadzornim odborom koji se plaćaju iz budžeta lokalnih samouprava. Da li Plan mreže zdravstvenih ustanova služi samo za izvlačenje para?”, pitaju se zaposleni u AU Apoteka “Beograd”.

Takođe, treba navesti da ne postoji jedinstveni registar broja apoteka u Srbiji što je trebalo da bude rešeno Zakonom o apotekarskoj delatnosti. Osim toga, u Srbiji se ne poštuje zakon da je obavezan farmaceut u svakoj smeni po Zakonu o zdravstvenoj zastiti. Taj zakon poštuju državne apoteke i savesne private apoteke, ali vrlo često u lancima apoteka u popodnevnim smenama rade samo farmaceutski tehničari.

Lekovi i proizvodi od posebnog značaja

Proizvodi od posebnog značaja, magistralni preparati koje prave farmaceuti Apoteke Beograd uključuju: Midazolam bukalni gel – za decu tokom epileptičnih napada; ciklosporin kapi i mast za oči – nezamenjivo kod teških očnih oboljenja; Takrolimus kapi i mast za oči – terapija koja se ne može kupiti u komercijalnim lancima; Sirupe – cefaleksin, bactrim, eritromicin, orvagil, propranol…; Preparate za hemangiome kod dece – timolol maleat i propranolol krem; kapi za oči, masti za oči; Oralne rastvore za decu; sterilne rastvore za inhalaciju; sterilne rastvore za oralnu primenu; Tečne, polučvrste i čvrste preparate za kožu; Kontrastno sredstvo – BaSO₄; Lapis – AgNO₃ štapiće; Indometacin kapsule i supozitorije za trudnice (Narodni front); Galenski lek diazepam klizma – za decu sa febrilnim konvulzijama koji izrađuje Galenska laboratorija Apoteke Beograd, a koji se izdaje na recept fonda zdravstvenog osiguranja.