Zavođenje

Prevrele katodne cevi, usplahirene rotacije, histerije tezgi i neona, iskeženi bilbordi – samo su crveni fenjeri zavodljivog planetarnog bordela. Ništa nije skriveno – da bi bilo odgonetnuto, sve se naglašava i prostituiše. Vrednosti su ismejane. Tek kutijica šibica ili žvaka, neželjena zamena za kusur u supermarketu. Kič stvarnost koju bi trebalo, po recepturi Markiza de Sada, istucati jednim tučkom i njome namazati zidove nužnika. Ali, svet je takav! Ko ne nauči zavoditi biće žrtva modernosti u kojoj „svaki radnik može da kaže da je kurva, a svaka kurva – da je radnik“.

Ako nisi kadar veštinu zavođenja usavršiti i do prstoliza doterati, bolje se pokrij preko glave i ni makac iz kuće. Inače, ostaćeš na začelju reda, konobarice će ti treskati pepeljaru o sto, šalteruše vaditi burek čim te vide, smetlari te škropiti prašinom, a panduri mastiti džepove tvojom crkavicom.

Zavođenje je postalo (gde mi je to papirče… a, evo ga) Conditio Sine Qua Non! Čak i papkari, gmizavci i ostali kopitari zavode. Svako zvere taktiku prilagođava okolnostima. Mačak se šunja oko ženke, vrele kaše svoje strasti. Kad ga maca primeti, lukavo se ukipi. Mužjak bogomoljke takođe satima pobožno vreba dok se ne približi svojoj romantičnoj izabranici. A ona mu, ako ga uoči, s epskom lakoćom otkine glavu. Jegulje svoja nežna osećanja razmenjuju strujnim udarima visoke voltaže. Noćne leptirice mackaju se feromončić-parfemima.

Kažu da žene na tipu prvo primete oči, zube i prste. Ako ste blagorodni time, aferim i dobro je. Izgled i služi da opčini dok se raštrkani duhovni opiljci ne preraspodele. Ali, ako vas je Bog stesao tek s par nervoznih udaraca u cepanicu, pa vas zbrzano hitnuo na kamaru, valja primeniti drugu taktiku! Govor tela, zlatni ključić zavođenja. Ali ni tu ne treba gologuz u koprive. Ubedljiv govor tela nosi u sebi erotiku koraka, tajne rituale privlačenja. U trenutku kada je čak i kurtoazija ustuknula, zavođenje ostaje poslednji ritual, „vrelo jedne mitske moći“. Ali, i ova inicijacija se uči.

Prvo, pogled ka ciljanoj voljenoj mora biti vrlo kratak. Ako devojka izdrži bez vrludanja, mreža je pametno zabačena. Ali, ima i onih zavodnika koji se urokljivo zabulje. E, ti se od flerta neće hleba najesti. I šta žena da pomisli osim da joj je ostao spanać na zubu, buknula joj bubuljica ili da je naletela na manijaka.

Ne postoji čistiji trenutak od zavođenja očima. U tišini, pogledi se tajno grle, šarmantno uzburkuju… Te slučajne oči kao da su oduvek počivale na vama. I uvek mali pad energije kad se pogledi raspletu u rečima i ljubavnim gestovima. Zavođenje vrtoglavo teče dalje, kako to reče Kjerkegor – „strelom očiju, dubokom tajnom čela, rečitošću grudi, zaklinjanjima usana, smeškom obraza, slatkom čežnjom čitavog bića“.

Kad se već zasedne za kafanski sto treba početi igru-namicaljku. Pomerati predmete (frakliće, račune, slanike, izgrickane čačkalice…) ka objektu čežnje. Zatim, dobro je da se partner bište od mrvica, fine peruti, mrtvih insekata u kosi… Neprestani klimoglav treba da usmeri razgovor u sigurnu zavodničku luku. Zaboravite li klimati, oprostite se od žuđenog zajedničkog klimanja. Ne budite zatrčljivi ni s dodirima. Neke djeve se same nameštaju vašim prstima, a druge na svaki dodir ciknu kao ljute guje. Zato, polagano ispipavajte postavu svoje šanse. U razgovoru se treba njihati sučelice ka željenoj, pa se porebarke brzo odmicati (posebno kad se setite poslednjeg obroka na bazi slanine, luka i ljute šljivovice). Ako se dopadate, ona će pućiti usne u koje se sjurilo rumenilo, to su još pre 1000 godina skontale karmindžije. Tapkate li u dobrom smeru, žena će zasuziti, raširiti… zenice… govoriti tiše, blago se dodirivati ili zabacivati kosu, otkrivajući simbolički – oči. Ako su joj još i dlanovi okrenuti nagore, nema šta da se priča – vreme je u njih spustiti blagodeti ljubavnog žara. Samo oprez, da ne bude po onoj staroj – zaljubiš se u nečiji osmeh, pa prenagliš i oženiš celu devojku. I, bez mnogo probiranja – u škripcu đavo i muve guta.

E, ovo su sve bila korisna uputstva. No, usamljenici često mamuzaju kamile po internet pustinji tražeći svojoj čamotinji spasonosne oaze. Tu se iz prve ruke nude efikasni lekovi. Dakle, na „ribu“ treba navaliti u roku od tri sekunde. Nude se proverene tehnike: „psihološko napaljivanje, rašljarske potrage za tačkama šikljanja ženske požude, nervno lingvističko programiranje“. Tu je zatim i babeći pristup „štrikaj i ćuti“. Autor želi da nam priušti „nezamišljiva iskustva“ uz precizne tabele sa „škalama potencije“. Ima nešto i o „invitaciji u gajbu“ i duševnim očima. Priložena su i pisamca izlečenih gde ističem 34-godišnjaka koji je tri puta pročitao knjigu i, gle mirakula, žene su počele pričati s njim. Kome nije dosta, ako naruči ovaj biser dobiće i „dodatak pun humora“ i bonus CD sa „zavodilačkim pesmama“.

Alegorija zavođenja je mit o Narcisu. Ali on, gaseći duhovnu žeđ, u ogledalu vode ne vidi odraz svog lika nego opsenu koja ga zavodi. Biti zaveden postaje najbolji način zavođenja. Otvoreni izazov da se ljubav uzvrati. I za kraj, reč ima Vensan Dekomb: „Ne zavode nas ženske čari kao takve, već činjenica da su upućene samo nama. Zavodljivo je biti zaveden, pa je upravo ‘biti-zaveden’ ono što zavodi. Zavedena osoba nalazi u drugom – vlastito biće sazdano od šarma i zavodljivosti, voljenu sliku sebe…“