Tako treba

Uživam u autocenzuri. Štaviše, obožavam je. Imam ceo spisak ljudi, pojava i događaja o kojima sam sebi doživotno zabranila da mislim. Svaki prekršaj kažnjava se pranjem zavesa na ruke (u tuš-kabini) ili nekim drugim oblikom fizičkog rada savijene kičme. Takođe, imam i reči, fraze i idiome koje ne smem da koristim.

Prva na mom spisku je „trebalo je“. Nemoguće je sastaviti smislenu i pametnu rečenicu koja počinje sa „trebalo je“. Trebalo je da nešto uradiš drugačije; trebalo je da prećutiš; trebalo je da kažeš… „Trebalo je“ dođe u misli uvek kad nešto nepovratno zajebeš, a nazad nema. „Trebalo je“ je uvek naknadna pamet, mada ne znam što se pamet uopšte pominje u takvim situacijama, kad je ekstremno glupo vraćati se na nešto što je nepovratno i neispravljivo pogrešno.

„Trebalo je“, međutim, na vrhu moje liste samo zato što, eto, mene lično najviše nervira. Objektivno, nije najgore. Sto puta je gore „tako treba“. Treba da ideš u školu, da držiš nož u desnoj, a viljušku u levoj ruci. Uvek treba da budeš umivena i očešljana. Ne bi trebalo da psuješ. Ne treba da pušiš. Treba da budeš dama. Treba da se udaš. Muž treba da bude stariji od tebe, ali ne mnogo, nego taman. Ne treba nipošto da bude mlađi, ni mesec dana, a kamoli godinu ili više. Treba da rađaš decu i treba da ih dojiš. Treba da se šminkaš. Trebalo bi manje da se šminkaš. Treba da smršaš. Uvek u tašni treba da nosiš rezervne čarape. Treba da radiš, ali treba i da putuješ. Treba da štediš. Do sad je već trebalo da imaš svoj stan. Treba da budeš uspešna u poslu, ali ne treba da budeš ambiciozna. Ako si ambiciozna, onda nisi dama, a to ti ništa ne treba. Znači, treba da budeš dama, mada ovo češće ide u formi naredbe: budi dama! Trebalo bi da razumeš.

Ne dao ti dobri bog da bilo šta od navedenog dovedeš u pitanje. Ako slučajno upitaš zašto sve to treba, sledi odgovor: zato što tako treba. I kvit. Mada nipošto nismo kvit jer za sto odsto ovih stvari niko ne zna da objasni zašto tako treba i nemoj da se praviš pametna i da pitaš gde piše da tako treba.

Uhvatila sam sebe kako urlam: „Ne treba tako!“ i „Aman, trebalo je da…!“ Kad gledam kuvarske emisije, jako se nerviram jer tamo često rade kako ne treba. Mute majonez od celih jaja, pa još u metalnoj činiji. Seku luk na rebarca sa pogrešne strane. Trpaju kuvani krompir u svaku bogovetnu krem-čorbu. Odrala sam grlo i umalo mi nije proradio čir, dok nisam shvatila da me tačno zabole, jer svakako neću jesti ništa od tih njihovih splačina.

Sve to zvuči bezazleno sa tim „tako trebanjem“ dok ne dođeš u realnu situaciju u kojoj ti besne hijene piju krv jer si nešto uradila kako ne treba. Slikala si se s cigaretom. Napisala si da je Beli Preletačević debil. Branila si Kseniju Vučić na Tviteru. Šalim se, i ovo je sitnurija. Probaj da se udaš za 20 godina mlađeg. Reći će da možeš da mu budeš majka. Reći će da si bolesna. Pričaće kako bi te rastrgli na komade da je to njihov sin. Udaj se za 20 godina starijeg. Reći će ti da si sponzoruša i kurva. Da ti je sad u redu, ali šta ćeš kad on napuni 60, pa bi samo da sedi kod kuće, a ti bi još uvek da izlaziš. Jer žena treba svuda da ide sa mužem. Muž ne treba svuda da ide sa ženom, ali žena sa mužem treba.

U krajnjoj liniji, možete i da priupitate zašto nešto tako treba, ali ne nadajte se odgovoru. Uz to, nemojte misliti da se ljudi dele na „takotrebače“ i njihove žrtve. Svi imamo svoje crvene linije i ružičaste slonove. Do te linije smo izloženi pritisku, preko linije i mi postajemo zvocala koja tvrde da nešto treba tako ili nikako, a ko drugačije radi, taj je, pa ako ne neko koga treba izopštiti iz civilizacije, onda u najmanju ruku ružičasti slon. „Tako treba“ vam je nešto poput drekavca: niko ga nije video, ali svako zna da postoji. I ne nadajte se nekakvom spisku na kom piše tačno kako i šta sve treba. Za razliku od „tako treba“, to zaista ne postoji. Nikom nije u interesu da postoji, jer kad bi spiska bilo, možda bi neko ispunio sve kriterijume i postao „tačno onako kako treba osoba“. To bi bio mali smak sveta. Mnogi bi ostali bez materijala za zvocanje, popovanje, zanovetanje, prigovaranje, ogovaranje… I još bitnije – ostali bi bez petsto i jednog načina da drugima prave pakao od života.