Papir

Teška odluka. Višegodišnje kupovanje špeceraja „na veliko“ za nedelju, dve ili tri pretvorilo se u rutinu. Tačno mi je poznato koji deterdžent, koju testeninu, koju vodu, vino, paradajz-sos ili ostalo kupiti. Nedoumica uvek nastaje oko toalet-papira.

Jednoslojni, dvoslojni, troslojni, beli, obojeni, dezenirani, mirišljavi, bez dodatnih mirisa, u listićima ili rolni, na malom ili velikom kolutu… Svaki prilazak gondoli s ponudom novo je iskušenje u kome teško mogu pomoći saveti i iskustva prijatelja i poznanika. Ali od svakog valja čuti koju pametnu.

Jaca, na primer, tvrdi da je odnos cena–roba najpovoljniji ukoliko je kolut na koji je namotana rolna papira manjeg promera (ima logike, njih je puno u kući i o tome valja razmišljati). Želji da se bojama oplemeni dom parira i Zocin stav da u nekim godinama žena ima potrebu da papir bude beo, kako bi pogledom utvrdila ima li razloga za brigu. Dakako, važno je i kućište – je li dunđer arhitekta toaleta isti zamislio s ručkom za kolut ili s kućicom za listiće. Ukoliko je ostavio mogućnost izbora, stvar se višestruko usložnjava.

Iako skoro zaboravljen u literaturi, na prvi pogled nimalo poetičan toaletni papir (na hrvatskom toalet-papir, ako je suditi po omotu pročitanom u momentima neposredno pre upotrebe), reč je o artiklu na koji svet godišnje potroši oko dve i po milijarde dolara. Poređenja radi, Mobtel je prodat za milijardu i po evra.

Dakako, ne valja zaboraviti ni multifunkcionalnost zahodskog softvera – koristi se u autoservisima, frizerajima, za brisanje nosa, povezivanje rana, „mumificiranje“ prilikom maskenbala, za svaki slučaj… Nađu se tu i tamo predlozi da se servira uz kafu (naročito jutarnju), neophodno ga poneti u bolnicu, na putovanja, izlete… Zabeleženo je i da je tokom rata u Zalivu 1991. američka vojska koristila toalet-papir za kamufliranje svojih tenkova u Saudijskoj Arabiji! Iako, preporuka je da ga ne valja koristiti za čišćenje dvogleda. Naočare trpe sve.

No, stvar i dalje nije nimalo jednostavna. Staroslovne knjige kažu da je prvi „guz“ papir proizveden 1391. u Kini i to samo za careve. Namirisan, dakako, i u „listićima“ od pola kvadratnog metra. Rimljani, skloni luksuzu, u javnim su toaletima koristili sunđere pričvršćene na motku (što i dalje ništa ne govori o poreklu izvesne poslovične motke) i potom ih umakali u vodu sa sirćetom, vikinzi su preferirali vunu, a francuski dvor – meku tkaninu.

U novije doba slava pripada Amerikancima – listići su se pojavili u Nju Džerziju 1857. (terapeutski papir), a rolne u Filadelfiji 1890. Pre toga su, verovali ili ne, korišćeni klipovi kukuruza, lišće (kopriva je iz razumljivih razloga izbegavana) i sve što je palo pod ruku. Postojale su i modernije i higijenskije varijante zatrpavanja produkta metabolizma pepelom ili peskom, ali to dakako nije pomagalo nevoljnom nuždevršiocu – morao je koristiti štogod što je vršilo funkciju današnjeg mekog, namirisanog, dezeniranog proizvoda.

Kad se stvar modernizovala, došlo se i do papira, ali višenamenskog – tako je Farmer’s Almanah bio štampan s rupom, e ne bi ga obesilo na kuku pored toaleta.

No, zarad razoružavanja svakog ko misli da je tematika laka, za nauk pouka s jednog islamskog sajta: toalet(ni) papir se može koristiti pod sledećim uslovima: da ta (T. P.) stvar bude čista; da ima svojstvo čišćenja (ne staklo ili tome sličan gladak predmet); da ne bude kost ili balega i da ne bude stvar koja ima svoju svetost (knjige sa šerijatskom sadržajem). Toalet-papir i ovde ispunjava uslove.

Iako Srbadija pamti oskudacije svega i svačega, pa i toalet-papira, one su se dešavale i u drugim krajevima sveta. U Jameriku 1973. voditelj popularnog kviza je nesmotreno izjavio da je na pomolu nestašica. U roku od nekoliko sati rafovi su bili ispražnjeni. Slično su svojevremeno reagovali i Finci, ali zbog spora poslodavaca i zaposlenih u industriji papira.

Zabeleženo je i jedno pismo čitaoca ovdašnjih novina (i to ne tako davne 2002, premda zvuči kao da ga je „iskopao“ Zoograf) gnevnog što je „WC-papir sve tanji, gotovo kao paučina, pa se mora upotrebiti skoro pola metra višeslojno da se čovek ne ukalja. Sve je kao sračunato, što se više papira koristi, kraće traje, pa se češće mora kupovati, a to je, opet, veći trošak.“

Svet ne pati od toga – može paleta u varijanti crna, žuta… ili kako već po ceni od osam evra. To za pristojan svet koji ne traži štampanje imena na proizvodu. Premda, prošle je godine suđeno Nemcu koji je štampao na toalet papiru reč Kuran po nalogu studenata koji su tvrdili da tom akcijom žele da finansiraju borbu protiv islamskog terorizma…

I, šta sad? Kako se ponašati pred punim rafom? Reciklirani, mirišljavi, kolikoslojni, obojeni, rolne, listići, veća ili manja pakovanja, koji proizvođač, uvozni ili domaći…