Nameštaj

Ne, nije reč o litru vina i litru vode koji se smućkaju u špricer ili bevandu. Ne radi se ni o šifonjerima, kaučima, nahtkasama i ostalom pokućstvu koje se mora premeštati i razmeštati prilikom useljenja, krečenja i velikog spremanja. Zapravo, pomalo se radi i o tome, ali suštinski, reč je o animiranoj igrici. Umesto da teglite i gurate pravi nameštaj i da vam puca kičma, sve to isto radite klikćući po ekranu pametnog telefona. Zove se Design Home i strašno je zarazno. Što bi rekla Ceca Ražnatović, „osetićeš šta je žena kad poludi“, a mnoga je žena, odrasla, ozbiljna i odgovorna ozbiljno poludela za ovom igricom, uključujući mene. Stigla sam do 24. nivoa, što znači da sam do sada na nameštaj potrošila malo više od 13 miliona dolara. Odakle mi 13 miliona? Pa zaradila… Svakog jutra čekam da otkuca devet sati, da izađe dnevni zadatak. Čim uredim sobu, dobijem 2500 dolara. Za svaki sledeći zadatak, na imaginarni račun legne mi još 500 imaginarnih novčanica. Onda cupkam do tri po podne kad stižu ključevi i dijamanti – 20 ključića i 500 dijamanata. Ključevi mi trebaju da bih predala dizajn na ocenjivanje drugim igračima. Ako mi je prosečna ocena veća od četvorke, dobijam nagradu – komad nameštaja! Kad me potera sreća pa me ocene peticom, uz vitrinu, lampu ili krevet stiže mi još 125 dijamanata. Oni mi služe da kupujem dekoraciju: vaze, sobne biljke i zidne slike, a sve je to skupo ko đavo, pa ponekad danima rešavam samo dnevne zadatke i čekam da mi se nakupi dovoljno dijamanata za neki filadendron na koji sam se nameračila.

Kad dobijem ocenu manju od četvorke, gunđam, psujem „seljančure bez ukusa“ i sve u svemu podivljam. I nisam sama. Štaviše, imam oko sebe čitavu sektu nas zaluđenica za Design Home, koju osim nekoliko novinarki čine i jedna profesorka univerziteta, jedna antropološkinja, jedna fotografkinja, dve advokatice, nekoliko aktivistkinja za ljudska prava. Umrežene smo preko Fejsbuka, s kojim nam je povezana i igrica, pa možemo da pozajmljujemo nameštaj jedna od druge kad zafali, a fali stalno, jer čitava stvar nije ni približno jednostavna kao što se čini. U dnevnom zadatku možete da trpate kakav god nameštaj želite, ali za sve ostale postavljeni su uslovi: nameštaj mora da bude određene boje, brenda ili stila. Tu stižemo do suštine priče o tome koliko smo odlepile: čitava igrica je zapravo džinovska reklama za prave, stvarno postojeće brendove nameštaja. Sintija Rouli, Kejti Kuo, Apt2B, CFC, Visterija… Sve ono o čemu smo godinama, decenijama maštale, gledale u serijama, časopisima o uređenju enterijera i na sajtovima ovih kuća.

Moja sekta zadacima pristupa vrlo ozbiljno – igrica nam daje mogućnost da vidimo najbolje plasirane igrače, pa smo u stanju da satima kafenišemo, piljimo u telefone i popisujemo tzv. „čarobne“ komade nameštaja. Na primer, crni tepih sa belim krugovima je stvarno „čarobni ćilim“. Gde god da ga staviš, čak i kad se ne slaže ni sa čim, drugi igrači ti daju ocenu veću od četiri. Ima i jedan Sintija Rouli stočić, crni ram, staklena ploča, pali svaki put, ljudi se baš lože na to. Za sad se držimo junački, nijedna od nas nema prosečnu ocenu ispod 4,20. Čim neka dobije peticu, šalje skrin šot ostalima na analizu. I tu stižemo do problema: obično dobijamo petice za dizajn koji se nama lično uopšte ne sviđa. Ni u bunilu ne bismo tako opremile sopstvene domove, sve i da imamo milione dolara. Podilazimo ukusu publike. Provalila sam sistem: ako hoćeš peticu, zamisli kako bi Dragana Mirković uredila gajbu i udri. Svedenost, skandinavski dizajn i diskretnu eleganciju zaboravi, raja se pali kad šljašti, mada opet, ne sme ni previše da šljašti jer izgleda kao da je u sobi nered. Zvuči komplikovano, ali uz dovoljno vežbe, moguće je. Sad su ubacili posebnu seriju zadataka za nas „napredne“, igrače iznad 10. nivoa. Ne uređujemo samo trpezarije, spavaće, dnevne, dečje sobe i terase, nego i poslastičarnice, restorane, što se kaže, uslužne i ugostiteljske objekte. Ja dobila peticu za kozmetički salon, ej!

Osim što se hvalimo kad nabodemo peticu, žalimo se jedna drugoj kad nam „padne“ dizajn, odnosno kad nam je ocena manja od četvorke. Kukala im majka, ovim ostalim igračima koji nam nisu dali prelaznu ocenu, jer onda kreće takva politički nekorektna paljba po etničkoj osnovi, mnogo gora od one zbog koje je Šešelj završio u Hagu. Pošto i same glasamo, vidimo imena drugih igrača i, otprilike, možemo da zaključimo odakle su. Ja uvek glasam za sirotinju, baš me briga što mu se ništa ni sa čim ne slaže, ako nema tepih, biljke i slike, ima moj glas. Design Home, međutim, uglavnom igramo mi iz bivše Jugoslavije, cela bivša Gvozdena zavesa i Latinoamerikanke. Sve sama sirotinja koja ne zna da razlikuje kič od glamura…