Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je presudio da beogradski izbori neće biti održani 28. aprila, kako je sam ranije najavio, već 2. juna. Pomerio je i nastavak konstituisanja Skupštine Srbije. Karte su ponovo podeljene, pitanje je ko kakve adute drži u ruci. I da li je počela sasvim drugačija igra
Predsednik države Aleksandar Vučić ne funkcioniše dobro pod pritiskom kriza koje nije sam planski prouzrokovao. Gubi živce, vuče ishitrene poteze. Tako je ovog puta pod pritiskom spolja i iznutra prvo najavio održavanje beogradskih izbora za 28. april, pa ih pomerio na 2. juni. Za danas je bio zakazan nastavak konstitutivne sednice Narodne skupštine, pa ju je pomerio za sledeći pondeljak.
Sve to iskače izvan njegovih ustavnih ovlašćenja, ali više se i ne trudi da se drži neke forme.
Uloga Ivice Dačića
Politički problemi u Beogradu reflektuju se i na republički nivo. Taman je Vučić bio pomislio da je na vanrednim izborima 17. decembra vratio Ivicu Dačića i njegove Socijaliste na mesto koje je on za njih predvideo, kad sada ponovo njegov ucenjivački potencijal raste kako sve više raste značaj ishoda ponovljenih vanrednih izbora u Beogradu nakon što je vlast uhvaćena u izbornoj prevari. Beogradski izbori su podignuti na nivo sudbonosne bitke za opstanak srpske države, to jest osatanak Srpske napredne stranke na vlasti, a ni privida pobede tu neće biti za Srpsku naprednu stranku bez Socijalističke partije Srbije.
Ne bi Dačiću bio prvi put da u pravi čas pređe na stranu u kojoj prepozna pobednika, njegovo javno zaklinjanje na posvećenost koaliciji sa naprednjacima ne znači ništa. Upućivao je Vučić zato otrovne strele u njegovom pravcu ovih dana sve praveći aluzije upravo na Dačićevo preletanje od ranije u Beogradu koje je nazvao “izdajom”.
Biće da je nastavak konstituisanja Skupštine Srbije odložen zato što cenjkanje oko raspodele funkcija još uvek nije završeno. I dok je njegova vlast na svim nivoima i po svakom osnovu bila neprikosnovena, veoma iskusni Vučić bi mesecima pažljivo slagao kadrovsku slagalicu, da mu se slučajno neko ne bi otrgao kontroli ili pokazao neku slabost. Uvek je insistirao na tome da se koalicija na republičkom nivou preslika i na lokalne sredine, naročito u Beogradu
Sada će morati da požuri sa podelom uloga i zadataka pod promenjenim okolnostima, jer je novost u igri moći u Srbiji značajno ukrupnjavanje deceniju i kusur razjedinjene opozicije.
Sazrela opozicija
Ne samo što koalicija “Srbija protiv nasilja” uspeva da ka spolje deluje prilično koherentno, već je gotovo zacementirana strateška i taktička saradnja i koordinacija sa koalicijom desnog centra NADA koja je ostvarila odličan rezultat i u Beogradu i na republičkom nivou. Svi opozicioni lideri postali su svesni tzv. sinergijskog efekta.
I na tome opozicija ne staje. Stiče se utisak da ovog puta radi na tome da se ne izgubi ni jedan jedini procenat, pa će tako i Boris Tadić izgleda ući pod okrilje “Srbije protiv nasilja”, pregovara se sa Savom Manojlovićem i njegovim pokretom Kreni-promeni…
Sa druge strane, stidljivo se već govori o mogućem priključenju Dveri desnom opozicionom bloku koji predvodi predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović, izgleda da se posle decembarskih izbora rezignirani Boško Obradović ponovo zaželeo političke scene.Tu je još i Dosta je bilo Saše Radulovića.
Različita su mišljenja po pitanju jedne ili dve ideološki jasno definisane opozicione kolone. Jovanović i Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta su mišljenja da je delotvornije ići na izbore odvojeno, ali tesno sarađivati u borbi za uspostavljanjem demokratskih pravila. Svi su međutim spremni da razgovaraju, po ovom pitanju uglavnom se opozicini lideri izjašnjavaju „otom-potom“.
Svakako značajnu kohezionu ulogu i na opozicionoj sceni i u društvu ima i inicijativa ProGlas koja ne nastupa kao politički faktor, ali je veoma jasno gde politički stoji.
Valja ovom sazrevanju opozicije koju su najednom i na Zapadu prepoznali kao politički faktor nešto suprotstaviti. Vučićev odavno pompezno najavljivan Pokret za narod i državu, koji takođe ima za cilj da usisa sve što se još dade usisati na političkom i društvenom poligonu, još nije zaživeo, a predvideo je, između ostalog, da se u njemu Socijalistička partija Srbije potpuno raspline i podredi neprikosnovenom vođi.
Nova borbenost
„Sada je prioritet da izbori 2. juna budu sa boljim izbornim uslovima, i na tome moramo da radimo. Svakako, samo zajedno u širokom frontu možemo do konačne pobede nad grupom ljudi koji su okupirali Srbiju“, napisao je na društvenoj mreži X predsednik Narodnog pokreta Miroslav Aleksić.
U istom tonu je gvorio i Miloš Jovanović: „Određivanje 2. juna kao datuma za održavanje izbora u Beogradu ima smisla i korak je u dobrom smeru isključivo ako vladajuća većina shvati da izbori moraju biti pošteni i zajedno sa predstavnicima opozicije počne da radi na poboljšanju izbornih uslova“. Pozvao je vlast da se „prizove razumu“.
U redovima opozicije razaznaju se i konkretni preteći tonovi. Svi su svesni toga da predstojeći izbori neće biti ni fer ni slobodni, jer bi to za Vučića značilo da odseče granu na kojoj sedi. Sa druge strane ne bi mu bilo baš prijatno da opozicija bojkotuje izbore u Beogradu – voleo bi da stvori sliku da ih je „rasturio“ – ali bi mogao sa time da živi. Opozicija mora da opipa na koje je, ako je, ustupke Vučić spreman.
Međutim, tiho, ali prilično odlučno, iz opozicionih redova u etar se u poslednje vreme emituju poruke da, ukoliko se uslovi za izbore suštinski ne promene, opozicija izbore neće „bojkotovati“, već da će „sprečiti“ njihovo održavanje.
To je najava sasvim nove igre.
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
