Vlada Srbije je osnovala koordinaciono telo koje bi trebalo da ubrza približavanje Evropskoj uniji. Kako nam do sada ide i ko je Danijel Apostolović
U trenutku kada Crna Gora zatvara još jedno poglavlje u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom i sve je bliže punopravnom članstvu, Srbija se setila da već godinama zaostaje u pristupnim pregovorima.
Sada je najviša izvršna vlast u zemlji usvojila izmenjenu i dopunjenu Odluku o osnivanju Koordinacionog tela za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Radom ovog tela će rukovoditi šef Misije Republike Srbije pri EU Danijel Apostolović, objavljeno je u Službenom glasniku.
Tim koji bi, pored Apostolovića, trebalo da ubrza srpski put ka Briselu čini još devet članova: ministar za evropske integracije Nemanja Starović, ministar finansija Siniša Mali, ministar pravde Nenad Vujić, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Tu je i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, savetnica predsednika Republike Srbije Tatjana Jović, savetnik predsednika Vlade Nemanja Diković i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.
Uloga tima je, kažu, koordinacija ubrzanog sprovođenja svih obaveza na evropskom putu Srbije, a koji će činiti predstavnici najvišeg državnog nivoa.
Ovaj tim zatiče veoma lošu situaciju. Dok se Crna Gora sprema da ove zime zatvori pet poglavlja na putu ka Evropskoj uniji, Srbija od 2021. nije otvorila – nijedno. Kako stvari trenutno stoje, Crnogorci pregovore mogu da zatvore do kraja 2026. i uđu u Uniju oko 2028. godine, stoji u izveštaju Evropske komisije, uz uslov da se hitno reše neki ključni izazovi u pravosuđu, korupcija i izborne reforme, uz snažnu podršku EU i naglasak na zaslugama u procesu.
Srbija je, sa druge strane, 2025. godinu provela bez ikakvih pomeranja na putu ka evropskim integracijama. Zapravo, ne samo 2025, već poslednjih četiri godine. U celokupnom procesu je otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su samo dva privremeno zatvorena – nauka i obrazovanje.
Izveštaji Evropskog parlamenta o stanju demokratije i vladavine prava, pre svega, iz godine u godinu sve su gori. U Briselu je počelo da preovladava mišljenje da Srbija ne samo da se ne približava Uniji, već da je politika Aleksandra Vučića dosledno udaljava od EU.
Kako su u nadležnosti ministara Dačića, Malog i Vujića akcije naprednjačkog režima koje se nalaze na kritici EU – u njihovoj je nadležnosti nekažnjiva brutalnost policije i nekažnjivost visokih funkcionera Srpske napredne stranke, sumnje na pranje novca, procvat visoke korupcije i tako dalje, tj. urušavanje pravne države – nije baš sasvim jasno kako bi oni mogli da doprinesu ubrzavanju evropskog puta ka EU.
Zahtevi EU upućeni Srbiji zapravo se poklapaju sa zahtevima pobunjenih studentima, a od kojih je suštinski funkcionalna pravna država. Uz to dolazi sloboda medija i fer i demokratski izbori, dakle promene koje bi iz fundamenta uzdrmale režim Aleksandra Vučića koji počiva na kontroli pravosuđa, policije i medija. Uvođenje standarda na kojima počiva EU tako bi značilo da režim seče granu na kojoj sedi.
Sada bi sve to, dok izvršna vlast hoće da ukine nezavisnost tužilaštva i univerziteta, trebalo da promeni Koordinaciono telo Vlade na čelu sa široj javnosti nepoznatim Apostolovićem.
Rođen je 1980. u Zenici u Bosni. U zvaničnoj biografiji stoji da je Apostolović prvo radno mesto imao na RTS-u kao reporter, nakon završenog Fakulteta političkih nauka.
Državnu karijeru započeo je u Ministarstvu finansija, a zatim u Vladi Srbije, kao deo PR i medijskog tima premijera, stoji u njegovoj biografiji na Linkedinu. Zatim je radio u Misiji Republike Srbije pri EU u Briselu, pa u Ministarstvu spoljnih poslova.
Tečno govori francuski i engleski.
Prema analizi Biro za društvena istraživanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u javnim nastupima u Sivcu i na televizijama Kula i Pink kršio preporuke ODIHR o razdvajanju državne funkcije i izborne kampanje.
Lider Socijalistička partija Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić oglasio se prvi put nakon hospitalizacije. Kako je naveo, zbog teškog zdravstvenog stanja proveo je pet dana bez svesti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić za ugledni nemački “Zidojče cajtung” sanja o tome kako će decu da trenira u košarci, priča o komandantu SAJ-a, kaže šta zamera Putinu i Trampu, kako lažu studenti da ih je neko tukao. I još ponešto fascinantno
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin kaže da nije tačno da je Spens bio logor za Hrvate, kao što je naveo Toni Cetinski otkazujući koncert nekoliko sati pre početka
Lista „Ujedinjeni za Sevojno“ proglašena je za lokalne izbore 29. marta nakon što je Izborna komisija donela novo rešenje. Nosilac liste Dušan Matić zahvalio je građanima na podršci tokom obraćanja ispred komisije
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
