Šta se dogodilo u garaži Vlade Srbije građani bi zaista mogli i zvanično da saznaju, jer su institucije konačno počele da time da se bave. To bi moglo da znači kolaps postojeće SNS piramide moći, koju drže pravosuđe i policija
Prvi put se dogodilo da je tužilaštvo postupilo po krivičnoj prijavi koju je podnela opoziciona stranka i izdalo saopštenje o tome, rekao je poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Stefan Janjić.
Krenulo je postupanje tužilaštva po našoj krivičnoj prijavi protiv Krička i njegovih sedam saradnika.
Prikupljaju se potrebna obaveštenja od Sektora unutrašnje kontrole MUP-a, a već je uzeta izjava od Nikoline i Dušana. U narednim danima će se saslušati i Stevan.
On je komentarisao činjenicu da je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu počelo da postupa po njihovoj tužbi protiv načelnika Jedinice za obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata (JZO) Marka Krička. Tako je otvoren slučaj protiv Krička i sedmoro njegovih saradnika zbog sumnje da su počinili krivično delo zlostavljanje i mučenje.
Epilog strahote
Ukoliko se pravna procedura zaista pomeri sa mrtve tačke, građani bi mogli da dobiju i zvanični epilog strašnih radnji u garaži Vlade Srbije u noći između 14. i 15. avgusta. Studentkinja Nikola Sinđelić ispričala je javnosti kako joj je komandant JZO Marko Kričak udarao glavu o zid, pretio joj silovanjem i govorio joj „da treba da mu zatraži da prestane da je bije“.
O ovom događaju svedočila su je još dva studenta i jedan strani građanin, koji su se našli u istoj garaži, tik uz zgradu koja je dom izvršne vlasti u Srbiji.
Krička, koji je u prethodnom životu bio referent za prodaju automobila, a čovek je od poverenja Bratislava Gašića, i njegove kolege optužilo je, pored studentkinje FPN-a, više osoba koje su priveli tokom protesta u Beogradu te večeri.
Pokazivanje zuba
Na tužbu je reagovalo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i slučaj predalo Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Pokretanjem postupka po krivičnoj prijavi opozicije, ostatak pravosudnog sistema Srbije pokazuje zube Višem javnom tužilaštvu. Ovu instituciju drži za uzde tužilac Nenad Stefanović, za koga Aleksandar Vučić kaže da mu se još jedini javlja na telefon, a tabloidi ga dižu u nebesa.
Ukoliko se zaista ispostavi da će organi pravosuđa bilo šta zaključiti što ne bi išlo na ruku Kričku i ekipi, to bi moglo da znači urušavanje postojećeg pravosudnog sistema u Srbiji, koji je u službi moći vlasti.
Jednim udarcem potkačile bi se dve muve, zapravo. Na jednoj strani je Nenad Stefanović i njegovo Tužilaštvo, koje predlaže pritvore i za nepostojeća krivična dela tokom studentskih protesta, a na drugoj je – policija.
Jer je JZO, sa Kričkom na čelu, posebno dobila na značaju sa jačanjem protesta građana i studenata, kada kreću da privode i batinjaju kako stignu. Pre nego što je on poveo jedinicu, JZO je imao svega 300 ljudi, da bi sada narastao na 1.300. Iako bi trebalo da, po zakonu i samom imenu, štite specijalne objekte i ljude, oni su, pored nasilja na ulicama, mahom zaduženi za obezbeđivanje starleta.
U novom podkastu „Vremena“ pod nazivom „Šira slika“, glavni urednik redakcije Filip Švarm je razgovarao sa novinarkom Jelenom Zorić, narodnim poslanikom Zdravkom Ponošem i ekspertom za bezbednost Predragom Petrovićem upravo o JZO, ali i celokupnom slučaju.
„Videla sam ovu jedinicu na hapšenjima tokom masakra u Duboni i učestvovali su u potrazi sa osumnjičenim, a na kraju ga je uhapsio SAJ. Tada je već bilo priče o tome da oni nisu obučeni da budu na takvom terenu, već da obezbeđuju objekte“, rekla je novinarka Jelena Zorić.
Ona je dodala da je policiju videla i dan posle napada u garaži Vlade Srbije, kada su privodili i tukli maloletnike. Rekla je i da postupanje JZO na ulici liči na kidnapovanje ljudi pre nego privođenje, jer skupljaju ljude sa ulica koji idu kućama.
Predrag Petrović, stručnjak za bezbednost je rekao da je teško poverovati Ivici Dačiću, koji je izjavio da policija ništa ne krije u ovom slučaju.
„Ako znamo da je pre samo nekoliko meseci policija rekla da nema zvučni top, a onda da ima da se nalazi u magacinima, a onda da je nabavila 16 zvučnih topova. Mi ćemo zato više verovati ljudima koji su se tu našli i bili žrtve policijske represije, nego onima koji prethodno nisu govorili istinu“, rekao je Petrović.
Dok je Filip Švarm rekao da se vladajuća partija više ne oslanja na tradicionalne političke elemente u vođenju politike već na batinaše i ljude sa dosijeom, Zdravko Ponoš je uporedio JZO sa Crvenim beterkama.
„Teško da ima sličnosti. U Crvenim beretkama su bili ljudi sa zavidnim ratnim iskustvom i da je upotrebljena na drugačiji način, možda bi sve bilo drugačije. Ali JZO nisu ti ljudi, nemaju taj nivo iskustva. Kričak je vrlo čudan čovek koji je za nekoliko godina napravio neverovatnu karijeru“, rekao je Ponoš.
Ali Ponoš misli da je ova vlast zadužila bezbednosni aparat da kriminal može da funkcioniše normalno.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Zaustave život svaki novi dan, svome narodu nose samo jad i sram, umesto dela prazne reči nose, ništa dobro ljudima ne donose“, počinje pesma „Bolje biti Ćaci“ „Beogradskog kolektiva“ - SNS pandan „Beogradskog sindikata”
Beogradsko Više javno tužilaštvo (VJT) podnelo je optužni predlog protiv devetoro studenata osumnjičenih za pripremenje krivičnih dela protiv ustavnog uređenje Srbije
Sa slabim odzivom na „blokaderske” proteste u poslednje vreme pojačalo se likovanje režima da je pobedio „obojenu revoluciju” i da se po ulicama vrzma samo još „šaka jada blokadera”. Da li je to tako, ili u zatišju kuljaju pripreme za vrelu jesen
Ruski ratni avioni narušili su vazdušni prostor NATO-a iznad Estonije i približili se Talinu pre nego što su italijanski avioni poslati da ih presretnu.
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
