JZO: Kako je nastala i u šta se pretvorila jedinica komandanta Marka Krička

Do dolaska Srpske napredne stranke na vlast nije se mnogo znalo o pripadnicima Ministartsva unutrašnjih poslova zaduženih za obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ni u vreme Slobodana Miloševića, ni kasnije, tokom vlasti DOS-a i Vojislava Koštunice, oni se nisu preterano eksponirili. Ljudi su svoj posao radili neprimetni i nenasrtljivi.

Miloševića su čuvali pripadnici Šeste uprave Resora državne bezbednosti i novinari sa njima nisu nikad imali problema. Isto je bilo i po dolasku DOS-a na vlast sa obezbeđenjem Zorana Đinđića i Koštunice.

Kada je 2003. zvanično formirana Uprava za obezbeđenje, u nju dolaze provereni ljudi, bivši pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) kojima je, narodski rečeno, „istekao rok trajanja“, ali i dalje u punoj kondiciji i borbenoj spremnosti, prekaljeni profesionalci.

Dolaskom na vlast koalicije DS-SPS, socijalisti preuzimaju policiju, ministar postaje Ivica Dačić. Za načelnika te uprave postavlja Zorana Tomaševića, bivšeg pripadnika SAJ-a, čoveka koji je obezbeđivao razne državne funkcionere.

Foto: Jovo Mamula MC Odbrana.

Boris Tadić je ipak kao predsednik države za svoje obezbeđenje uzeo pripadnike specijalne vojne jedinice „Kobre“, koji ga čuvaju i danas. Tada je počeo da pada rejting profesionalaca iz Uprave za obezbeđenje, pa su na lični zahtev funkcionera „Kobre“ počele da čuvaju razne ministre, državne sekretare, nosioce pravosudnih funkcija, a sve uz „aminovanje“ Tadića.

Bilo je tu i smešnih situacija, kad vozač skutera udari štićeno lice koje izlazi na leva zadnja vrata na automobila, što je nedopustivo, ili kad pripadnik „Kobri“ šeta pudlicu ćerke štićenog funkcionera i nosi je u naručju preko pešačkog prelaza.

Promene Nebojše Stefanovića

SNS dolazi na vlast 2012. U leto 2014. godine smenuju Tomaševića i na čelo Uprave za obezbeđenje postavljaju Milana Glišovića, takođe prekaljeni kadar iz SAJ-a. Sve funkcioniše po starom, dok stvar u svoje ruke 2016. godine nije preuzeo ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović.

FoNet-STEFANOVIĆ-NOVINARI

Uprava prerasta u specijalnu Jedinicu za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO), a to znači i drugačiju organizaciju (u prevodu veće plate i mogućnost prijema ljudi sa strane). Stefanović, na osnovu svog ranijeg prijateljstvu sa izvesnim Slavkom Gakom, gradskim sekretarom za socijalna pitanja ili tako nešto, postavlja njegovog brata Milana za komandanta JZO. Milan, naravno, nije došao niotkud, bio je pripadnik SAJ-a. Kažu prosečan, ali doći u tu jedinicu ipak nije bilo lako.

Postavljanju Gaka za komandanta svakako je doprinelo i što ga je preporučio Stefanovićev šef kabineta Ivan Ristić. Ristić je Stefanovićev dugogodišnji prijatelj, neki kažu i školski drug, bio je poslednja „klasa“ obuke Jedinice za specijalne operacije, formacije Državne bezbednosti, posle čijeg rasformiranja je prebačen u SAJ, jer nije imao mrlju u karijeri.

Kao pripadnik SAJ-a čuvao je američkog ambasadora, a onda je, po dolasku naprednjaka na vlast, postao šef obezbeđenja Stefanovića dok je bio predsednik Skupštine. I tu mu je karijera krenula uzlaznim putem. Postao je šef kabineta ministra unutrašnjih poslova i sa te pozicije imao uticaj na mnoge odluke, što ga je na kraju koštalo karijere. Pao je zajedno sa Stefanovićem.

Gaku ne mogu da se zamere nikakve „mutne“ radnje, ali mu kolege zameraju što neke stvari nije sprečio, a što je dovelo do „partizacije“ JZO.

Dolazak Bate Gašića i Marka Krička

Onda sa pozicije direktora BIA na mesto ministra unutrašnjih poslova dolazi Bratislav Gašić i dovodi svoje ljude. Za komandanta JZO postavlja Marka Krička, bivšeg referenta prodaje automobila u „Porše autu“ i sina nekadašnjeg šefa odeljenja za suzbijanje narkotika beogradske policije. To je, od kvalifikacija, jedina veza Marka Krička sa službama bezbednosti.

Foto: Printscreen Youtube/MUP

JZO posle toga sa nekih 300 pripadnika narasta na 1.300, jer treba čuvati „važne ličnosti“, poput raznih starleta.

U tu jedinici počinju da zapošljavaju ljude čudnih biografija i sumnjive prošlosti, dovedenih po partijskoj liniji. To se najbolje moglo videti u Skupštini Srbije u kojoj su stari, iskusni policijski kadrovi iz te jedinice „kolutali očima“ na nove kolege. Govorili su da „ovi nisu iz kuće poneli vaspitanje“, da su „bahati i sirovi“. Nikada ranije nije viđeno da, na primer, konferenciju za medije opozicionih poslanika obezbeđuje dvadesetak takvih likova, da ih po deset stoji u ili ispred sale u kojoj se održavaju sednice odbora.

JZO i naprednjački batinaši

Pripadnici JZO u žižu javnosti dolaze sa jačanjem protesta građana i studenata, gde se u poslednje dve godine otvoreno angažuju. Njihov problem je što ih druge kolege, policajci koji rade svoj posao, prijavljuju kako bi objasnili da oni nemaju veze sa tim batinašima.

Autora ovog teksta su pre nekoliko godina, dok je snimao SNS batinaše, dotični napali i sve je po njih prošlo bez ikakvih posledica, bez sudskog epiloga, iako je slučaj uredno prijavljen tužilaštvu. Dobronamerni prijatelj iz MUP-a mi je tada savetovao da sve to „batalim“, jer su među tim SNS siledžijama bili i pripadnici JZO.

Poslednji dokumentovan slučaj maltretiranja studentkinje i torture nad njom, koji je srećom snimljen, naterao je i Tužilaštvo da se oglasi i kaže da je „formiralo predmet“. MUP se o tome nije oglasio, kao ni Sektor unutrašnje kontrole. Na njihovu žalost, javnost je, zahvaljujući časnim ljudima iz policije, saznala njihova imena, kao i identitet onih koji su kidnapovali studenta i ubacili ga u auto bez tablica.

Upotreba JZO za hapšenje i maltretiranje

Operativni organizator tih „akcija“ je pomoćnik komandanta JZO pukovnik Igor Žmirić, nekada pripadnik Protivterorističke jedinice, koja je u međuvremenu rasformirana. Žmirić je, kažu njegove kolege, pristao na poniženje da mu kao pukovniku komandant bude major doveden sa strane – Marko Kričak, koji je u međuvremenu napredovao do potpukovnika. Tvrde i da je policajka T. D, koja je fizički zlostavljala studentkinju, Žmirićeva „pulenka“.

I zamenik komandanta JZO Marko Zafirović viđen je i snimljen kako hapsi učesnike protesta, iako to nije njegov posao. Očigledno se vrh MUP-a prepao, pa šalje sve raspoložive snage na ulice. Mogli su se tokom protesta videti razni službenici Ministartstva unutrašnjih poslova – od inspektora za istraživanje ratnih zločina, preko onih iz raznih linija UKP-a, do, na primer, šefa odseka beogradske policije za borbu protiv prostitucije.

Autor ovog teksta, ipak, mora da pohvali Zafirovića, jer je jedini koji se legitimisao kao policajac, pokazujući ne samo značku, nego i službenu legitimaciju sa imenom, kada su sprečavali medije da snimaju invervenciju Žandarmerije 28. juna u Bulevaru kralja Aleksandra. Ostali su gurali i udarali. Među njima i neki policijski penzioneri, angažovani po ugovoru o delu.

JZO, kao što se vidi, deluje već godinama izlazeći iz okvira svoje nadležnosti, a pozivajući se na neke interne propise prema kojima po potrebi mogu da pružaju pomoć drugim organizacionim celinama MUP-a ili Ministarstva spoljnih poslova. A to je širok dijapazon koji širom otvara vrata za zloupotrebe.