Članovi organizacije „Fortis” „su se raskrinkavanjem” pedofila proslavili preko noći. Tvrde da štite decu i ugrožene grupe u društvu. Međutim, advokat Vladimir Tupanjac kaže za „Vreme” da uzimanje pravde u svoje ruke samo otežava rad institucija
Nacrtom izmena i dopuna Krivičnog zakonika je predviđeno da svako može da bude krivično optužen ako preko društvenih mreža deli sadržaj koji potencijalno sadrži informacije za izvršavanje krivičnog dela, recimo na protest sa blokadom saobraćajnica. „Takva odredba je rogobatna”, kaže za „Vreme“ advokat Srefan Ćorda i nada se da će biti uklonjena. I to nije sve što bode oči
Posle niza propusta policije i tužilaštva u istrazi, pravda je za fudbalskog menadžera Uroša Jankovića – žrtvu braće Terzić – ostala spora i nedostižna, a za nasilnike slepa... Tek ih je napipala. Tako su Kostadin i Nikša Terzić, sinovi generalnog direktora FK Crvena zvezda Zvezdana, kao i Luka Kurtović, vlasnik kluba “Nana”, sklopili sa Drugim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu sporazume o priznanju krivice. Za niz krivičnih dela osuđeni su na uslovne i novčane kazne. Umesto da sakupljaju dokaze, “Vreme” otkriva kako su policajci i tužilaštvo ređali propuste: nikada nisu saslušali glavnog svedoka, snimak prebijanja sa nadzornih kamera ne postoji, a u napadu je učestvovalo više osoba, dok su tek tri procesuirane... U vreme napada i mesecima posle, Nikša Terzić ostao je da radi u BIA
Iz Fondacije Slavo Čuruvija kažu za „Vreme“ da nova tužba predstavlja nastavak pritiska na Fondaciju koja nosi ime ubijenog Slavka Ćuruvije, ali i nastavak progona ubijenog novinara, četvrt veka nakon ubistva
Jedan građanin je dobio devet meseci kućnog zatvora jer je Zagorku Dolovac uljudno upitao „Zar ste Vi još živi?“ Naime, po tome šta tužilaštvo radi i ne radi, mnogi se s pravom brinu za zdravlje glavne tužiteljke
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević podnela je dve tužbe protiv KRIK-a zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“ u okviru koje je KRIK istraživao rad pravosuđa, između ostalog i njen
Amnesti internašenal u izveštaju za 2023. o smrtnim kaznama u svetu predočava mučan bilans: pogubljeno je najmanje 1.153 ljudi: odsecanjem glave, vešanjem, streljanjem ili trovanjem
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, komentarišući ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić, da će predložiti Vladi da se ponovo uvede smrtna kazna za najteža krivična dela. Međutim, to bi zahtevalo ne samo ustavne, već i promene poltičkog kursa Srbije
“BIA je ustanova sa kojom predsednik suda ne bi smeo da ima nikakve veze, a ne da joj ide na noge, objašnjava da neki sudija nije korumpiran i da ih uči pravnim lekovima. Šta će sudija u BIA? A evo i odgovora: sudije idu tamo jer kada bi odbili, više ne bi bili predsednici suda – oni bi ga sklonili”
Posle tri godine počelo je suđenje vozaču koji je nedaleko od Loznice ubio ženu i pobegao. Poginula Ivanka Mićić bila je majka policajke, ali... Opstrukcija ne bira. Zataškavanja su ono što bližnji poginule doživljavaju od početka nesreće i istrage. Za zrno pravde, protiv lokalnih moćnika i spornog pravosuđa, bore se uz pomoć advokata, medija, bilborda, protesta... Vest o hapšenju osumnjičenog vozača onomad im nije javila ni policija, ni tužilac već lično predsednik države Srbije Aleksandar Vučić. I pravda je počela da se nazire. Ali... Jedan od advokata okrivljenog postao je i Vladimir Đukanović, inače funkcioner SNS, vladajuće partije. Policajci koji su pokušali da istraže slučaj progonjeni su ili smenjivani. Nedeljnik “Vreme” otkriva da se protiv poteza porodice poginule žene pobunio čak i doktor Branislav Nestorović sa svojim “vitezovima i zmajevima”. Zatim se čitav slučaj preselio u sudnicu. Međutim, zbog bliskih odnosa porodice okrivljenog i sudija u Loznici, postupak valjano nije ni počeo, a pravda više nije ni na vidiku
Tiho je dočekano otkriće da je naprednjački dahija Branislav Nedimović umalo ubio čoveka kolima i da je sve zataškano. Odavno za režimom ostaje krvav trag, a horde čistača – policajaca, tužilaca, kupljenih novinara – trče sa četkama da to sve obrišu
Dogovor o krovnim pravilima o seksualnom zlostavljanju koji bi morale da primene sve članice Evropske unije propao je na osnovnom pitanju – kako se zapravo utvrđuje silovanje?
Advokat Vlada Tupanjac kaže za „Vreme”, da građani treba da izbegavaju uzimanje pravde u svoje ruke.
„Uprkos dobronamernosti, to je pogrešan put. Ukoliko neko ima vremena i volje, bilo bi mnogo svrsihodnije da pomogne državnim organima. Može da preda krivičnu prijavu i prepusti policiji i tužilaštvu da oni rade svoj posao. Ako ima dokaza, taj se neće izvući. Na ovaj način, građani čine medveđu uslugu institucijama, a osumnjičeni, čak i ako je zaista kriv, može da se izvuče”, kaže Tupanjac.
Sagovornik „Vremena” podseća na istraživanje Demostata koje je pokazalo da su građani izgubili poverenje u institucije.
„U tom smsilu razumem i reakciju javnosti, postoji potreba da se nešto preduzme, ali treba raditi na unapređenju zakona i jačanju institucija. Umesto promovisanja ličnog sistema vrednosti, treba da gajimo vrednosti koje smo uspostavili kao društvo i da branimo ljudska prava. To su civilizacijske tekovine i postoje sa razlogom. Građani mogu da pomognu tako što će da prijave nekoga ako imaju sumnju, da dostave dokaze, da svedoč”, kaže Tupanjac.
A ko god da dođe do suda, za njega postoji prtpostavka nevinosti, nije kriv dok se ne dokaže.
„Ovakve stvari mogu samo da olakašaju osumnjičenima da se odbrane, jer će sudiji reći da im je priznanje iznuđeno pretnjama i to već vodi u pogrešnom pravcu, a ironija je da pošteni građani mogu biti u krivičnom delu na taj način”, kaže Tupanjac.
Dobri „loši momci”
Na sličan način javnost je velikodušno podržala i organizaciju „Levijatan” koja se proslavila po istom principu 2017. godine.
Ispostavilo se da su članovi „Levijatana” u ime zaštite životinja, po sopstvenom nahođenju zlostavljali - ljude.
Između ostalog, tokom pandemije virusa korona 2020. godine upali su u kuću romske porodice Garip na Dorćolu. Maltretirali su tri deteta i njihovog nepokretnog oca zato što, navodno, muče životinje.
Zatim je privedeno šest članova, a zadržan jedan član “Levijatana” zbog prebijanja čoveka koji je na društvenim mrežama vređao njihovog lidera.
Oni su više puta bili privođeni zbog pretnji, zastupali su antimigrantske, antiromske i anti-LGBT stavove, a jedan slučaj napada na migrante i izbeglice rezultirao je i sudskom presudom.
Takođe su navodne zlostavljače životinja javno ponižavali i terali ih da se izvine. Njihov identitet je, za razliku od članova organizacije „Fortis”, poznat.
Republičko javno tužilaštvo uputilo je Ustavnom sudu zahtev za zabranu desničarskog pokreta „Levijatan“ 2023. godine.
Zahtev je upućen na inicijativu Pokreta slobodnih građana, ali do danas nije bilo sudske odluke povodom ovog predloga.
Raste broj registrovanih pedofila
Prema najnovijim podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde „Registar pedofila“, koji se u Srbiji vodi od 2015. godine, trenutno broji 771 osobu pravosnažno osuđenu za krivična dela seksualnog nasilja nad maloletnicima. Prema poslednjim podacima za nešto više od godinu dana ovaj broj je porastao za 96.
„Registar pedofila“, odnosno posebna evidencija osoba osuđenih za krivična dela seksualnog nasilja nad maloletnicima, vodi se na osnovu Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koji je u javnosti poznat kao „Marijin zakon".
Ovaj registar sadrži ime i prezime osuđenog, njegov matični broj, adresu prebivališta, podatke o zaposlenju, podatke od značaja za fizičko prepoznavanje (urođene znake, tetovaže) i njegove fotografije, podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, podatke o pravnim posledicama osude, podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog.
Podaci iz evidencije se vode trajno i ne mogu da se brišu.
Javni podatak je da je u svakom trenutku na internetu preko 750.000 internet predatora. Ovde nije reč o ukupnom broju, već o onima koji u svakom trenutku 24 časa dnevno vrebaju decu putem interneta, društvenih mreža i drugih onlajn servisa.
Ovakvi slučajevi se u Srbiji mogu prijaviti u najbližoj policijskoj stanici po mestu prebivališta, ali i direktno Odseku za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu putem elektronske pošte prijavipedofiliju@mup.gov.rs ili Nacionalnom kontakt centru na broj 19833 i da zatraže savet ili prijave nasilje ili nešto neprilično na internetu.
', title: 'Lovci na pedofile: Opasni aktivizam organizacije „Fortis”', pubdate: '2024-10-29 14:50:36', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "Organizacija Fortis,pedofili,Pravosuđe", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Lovci na pedofile: Opasni aktivizam organizacije „Fortis”', 'pageContent': 'Na društvenim mrežama pojavili su se snimci organizacije „Fortis” koju čine takozvani „lovci na pedofile”. Za samo mesec dana i sa tri objavljena snimka stekli su veliku popularnost u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Članovi „Fortisa” preko društvenih mreža ulaze u konverzaciju sa ljudima za koje sumanju da su pedofili i predstavljaju se kao maloletne devojčice. Kada ih „namame” na dogovoreno mesto, izlože ih javnosti i traže im priznanje da su se dopisivali sa maloletnicama sa namerom da imaju seksualne odnose sa njima.
„Dopisuješ se devojčicom koja je 2009. godište. Ošuriću te od batina. Mi smo organizacija ‘Fortis’. Ajmo sad priznanje. Ošuriću te od batina. Zašto se dopisuješ pedofilu matori“, govori na snimku mlađi muškarac sa kompjuterski izmenjenim glasom starijem muškarcu za koga je tvrd da je pedofil.
Nakon toga je član organizacije „Fortis“, ponovo uz pretnju batinama, tražio od starijeg čoveka ličnu kartu koju je krupno snimio i objavio.
View this post on Instagram
Advokat Vlada Tupanjac kaže za „Vreme”, da građani treba da izbegavaju uzimanje pravde u svoje ruke.
„Uprkos dobronamernosti, to je pogrešan put. Ukoliko neko ima vremena i volje, bilo bi mnogo svrsihodnije da pomogne državnim organima. Može da preda krivičnu prijavu i prepusti policiji i tužilaštvu da oni rade svoj posao. Ako ima dokaza, taj se neće izvući. Na ovaj način, građani čine medveđu uslugu institucijama, a osumnjičeni, čak i ako je zaista kriv, može da se izvuče”, kaže Tupanjac.
Sagovornik „Vremena” podseća na istraživanje Demostata koje je pokazalo da su građani izgubili poverenje u institucije.
„U tom smsilu razumem i reakciju javnosti, postoji potreba da se nešto preduzme, ali treba raditi na unapređenju zakona i jačanju institucija. Umesto promovisanja ličnog sistema vrednosti, treba da gajimo vrednosti koje smo uspostavili kao društvo i da branimo ljudska prava. To su civilizacijske tekovine i postoje sa razlogom. Građani mogu da pomognu tako što će da prijave nekoga ako imaju sumnju, da dostave dokaze, da svedoč”, kaže Tupanjac.
A ko god da dođe do suda, za njega postoji prtpostavka nevinosti, nije kriv dok se ne dokaže.
„Ovakve stvari mogu samo da olakašaju osumnjičenima da se odbrane, jer će sudiji reći da im je priznanje iznuđeno pretnjama i to već vodi u pogrešnom pravcu, a ironija je da pošteni građani mogu biti u krivičnom delu na taj način”, kaže Tupanjac.
Dobri „loši momci”
Na sličan način javnost je velikodušno podržala i organizaciju „Levijatan” koja se proslavila po istom principu 2017. godine.
Ispostavilo se da su članovi „Levijatana” u ime zaštite životinja, po sopstvenom nahođenju zlostavljali - ljude.
Između ostalog, tokom pandemije virusa korona 2020. godine upali su u kuću romske porodice Garip na Dorćolu. Maltretirali su tri deteta i njihovog nepokretnog oca zato što, navodno, muče životinje.
Zatim je privedeno šest članova, a zadržan jedan član “Levijatana” zbog prebijanja čoveka koji je na društvenim mrežama vređao njihovog lidera.
Oni su više puta bili privođeni zbog pretnji, zastupali su antimigrantske, antiromske i anti-LGBT stavove, a jedan slučaj napada na migrante i izbeglice rezultirao je i sudskom presudom.
Takođe su navodne zlostavljače životinja javno ponižavali i terali ih da se izvine. Njihov identitet je, za razliku od članova organizacije „Fortis”, poznat.
Republičko javno tužilaštvo uputilo je Ustavnom sudu zahtev za zabranu desničarskog pokreta „Levijatan“ 2023. godine.
Zahtev je upućen na inicijativu Pokreta slobodnih građana, ali do danas nije bilo sudske odluke povodom ovog predloga.
Raste broj registrovanih pedofila
Prema najnovijim podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde „Registar pedofila“, koji se u Srbiji vodi od 2015. godine, trenutno broji 771 osobu pravosnažno osuđenu za krivična dela seksualnog nasilja nad maloletnicima. Prema poslednjim podacima za nešto više od godinu dana ovaj broj je porastao za 96.
„Registar pedofila“, odnosno posebna evidencija osoba osuđenih za krivična dela seksualnog nasilja nad maloletnicima, vodi se na osnovu Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koji je u javnosti poznat kao „Marijin zakon".
Ovaj registar sadrži ime i prezime osuđenog, njegov matični broj, adresu prebivališta, podatke o zaposlenju, podatke od značaja za fizičko prepoznavanje (urođene znake, tetovaže) i njegove fotografije, podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, podatke o pravnim posledicama osude, podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog.
Podaci iz evidencije se vode trajno i ne mogu da se brišu.
Javni podatak je da je u svakom trenutku na internetu preko 750.000 internet predatora. Ovde nije reč o ukupnom broju, već o onima koji u svakom trenutku 24 časa dnevno vrebaju decu putem interneta, društvenih mreža i drugih onlajn servisa.
Ovakvi slučajevi se u Srbiji mogu prijaviti u najbližoj policijskoj stanici po mestu prebivališta, ali i direktno Odseku za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu putem elektronske pošte prijavipedofiliju@mup.gov.rs ili Nacionalnom kontakt centru na broj 19833 i da zatraže savet ili prijave nasilje ili nešto neprilično na internetu.
', 'pageDate': '2024-10-29 14:50:36', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
