Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će „javni tužioci i policijski službenici biti promenjeni ako ne budu štitili poredak i zakon“ je jedna nedopustiva izjava, kaže za „Vreme“ sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev.
On ističe da je u potpunosti saglasan sa saopštenjem koje je potpisalo više od 380 javnih tužilaca i sudija.
„U tom saopštenju, između ostalog, naveli smo da je predsednik Republike na ovaj način ispisao novu stranicu u dvanaestogodišnjem porobljavanju i ponižavanju pravosuđa. Nakon nebrojenih klevetanja i targetiranja malobrojnih sudija i tužilaca koji nisu pristajali da ćutke posmatraju devastaciju pravosuđa, predsednik Republike je ovaj put otišao i korak dalje obznanjujući da će u skladu sa sopstvenom procenom, sada i neskriveno, kadrovski uticati na sastav tužilačkih organa“, kaže Trešnjev.
Niko izvan javnog tužilaštva ne može da utiče na javno tužilaštvo
On ističe da u nadležnosti predsednika Republike nije da se bavi prvosuđem, i da štaviše Ustav propisuje da niko izvan javnog tužilaštva ne može da utiče na javno tužilaštvo i nosioce javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu.
„Ovom izjavom predsednik Republike je po dva osnova povredio Ustav, s jedne strane zato što je prekoračio svoja ovlašćenja, a sdruge strane zato što je najavio da će kadrovskim promenama uticati na javne tužioce čime je direktno povredio Ustavom zagarantovani položaj javnih tužilaca“, kaže Trešnjev.
Na pitanje da li takve izjave mogu da utiču na rad tužilaca i ako mogu, na koji način mogu, i zbog čega postoji potreba da se utiče na njihov rad, Trešnjev odgovara potvrdno.
„Sasvim sigurno da mogu, jer da nije tako Ustav ne bi propisivao samostalnost tužilaca. Svedoci smo da se predsednik Republike često obraća izjavama kojima pokušava direktno da utiče na odlučivanje u sudskim postupcima, to su izjave tipa: ne dam ovog, uhapsite mene a ne njega, ja garantujem za njega i slično. Kada dobijete takvu poruku od osobe koja je preuzela sve nadležnosti u državi, siguran sam da mnoge moje kolege dva puta razmisle kakvu odluku da donesu“, napominje Trešnjev.
Upitan kako bi uopšteno ocenio stanje u pravosuđu u Srbiji i šta smatra da bi trebalo menjati, Trešnjev ističe da je pravosuđe, „kao i sve ostale državne institucije, potpuno devastirano“.
„Trebaće nam godine, ako ne i decenije, da uredimo državu tako da ona bude zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. A sve ovo je proklamovano u članu 1. Ustava“, kaže Trešnjev.
Da kriminalistička policija pređe pod direktnu ingerenciju tužilaštva
On je mišljenja da da promene neće biti jednostavne i da neće moći sve odjednom da budu sprovedene.
„To će biti dug i mukotrpan proces. Smatram da je jedna od prvih stvari koja bi morala biti urađena, procesuiranje svih nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, koji su se ogrešili o zakon. Takođe, smatram da ukoliko želimo da tužilaštvo bude istinski samostalno, kriminalistička policija bi morala da pređe pod njegovu direktnu ingerenciju. Ovo je rešenje koje danas postoji u mnogim savremenim demokratijama. Danas u Srbiji, policija je dužna da postupa po nalozima tužilaštva, ali tužilaštvo nema delotvorne instrumente na osnovu kojih bi moglo da sankcionište opstrukciju takvih naloga“, kaže Trešnjev.
On ukazuje da u policiji praktično postoje dva lanca komandovanja, i da su s jedne strane policajci dužni da postupaju po nalozima tužioca koji nemaju nikakave delotvorne sankcije ukoliko ovi to ne učine.
Dodaje da drugi lanac komandovanja podrazumeva naloge date od neposredno pretpostavljenih, koji pritom policajce mogu da nagrade i kazne ukoliko ispune ili odbiju naređenje.
„Nije potrebna velika mudrost da bi se shvatilo kako će svaki policajac postupiti ukoliko dobije dve oprečne naredbe“, napominje Trešnjev.
Tužilaštvo brže-bolje obavestilo javnost da nema mesta sumnji na upotrebu sonarnog oružja
Upitan kakve bi korake pravosudnih organa trebalo očekivati kada su u pitanju navodi građana da je 15. marta korišćen takozvani „zvučni top“, Trešnjev navodi da se krivični postupak po pravilu odvija tako što policija treba da preduzme predistražne radnje, nakon čega bi tužilaštvo trebalo da sprovede istragu.
„Ukoliko se pojavi sumnja u to da je policija umešana u pojedine kriminalne aktivnosti, tužilaštvo bi moglo i samo da preduzme pojedine procesne radnje. U odlučivanje, osim u nekim izuzecima, sud se uključuje tek kada se podigne optužnica. U konkretnom slučaju mogli smo da se obavestimo iz sredstava javnog informisanja da je tužilaštvo preduzelo nekakve procesne radnje i brže-bolje obavestilo javnost da nema mesta sumnji u pogledu potencijalne upotrebe sonarnog oružja, što mene lično nije uspokojilo, kao pretpostavljam i veliki broj veoma uznemirenih građana“, zaključuje Trešnjev.
