Posle najave o uvođenju i odlaganja, stigao je novi datum od kada će Amerika uvesti sankcije na robu iz uvoza. Prema novoj najavi američkog predsednika Donalda Trampa, carine stupaju na snagu 1. avgusta, i za Srbiju su smanjene za dva odsto u odnosu na prethodnu najavu
Dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija redovno hvale ekonomskim pokazateljima, uz u poslednje vreme prebacivanje odgovornosti na građanske i studentske proteste za privredni pad, svaki peti stanovnik Srbije živi u riziku od siromaštva
„Srbija spada u najkorumpiranije zemlje sveta, i iza Rusije i Ukrajine, treća je na evropskoj listi zemalja po snazi organizovanog kriminala“, kaže Ognjen Radonjić, redovni profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu
„Biće trgovinskog sporazuma, 100 odsto, ali će to biti fer dogovor“, rekao je Tramp
Realni BDP po glavi stanovnika u Srbiji za 2024. godinu je svega 26,6 odsto prosečnog realnog BDP-a po glavi stanovnika u Evropske unije
Predsednik Kine Si Đinping je ocenio da u trgovinskom ratu nikada nema pobednika i da EU ima ključnu ulogu u obezbeđivanju svetske ekonomske stabilnost
Donald Tramp je obelodanio nove carine za izvoz u SAD. Najviše su pogođeni oni koji imaju visoke namete na uvoz američke robe. Kako će novi trgovinski rat pogoditi Srbiju
„Vidljivo je da je ekonomska aktivnost u prvom kvartalu malo usporila. Naša očekivanja su da će ili do kraja ove godine ili početkom sledeće doći do promene vlasti, pa će onda rast biti malo veći“, kaže ekonomista Branimir Jovanović
Dinar je na najnižem nivou od početka godine, a u menjačnicama pojačana tražnja za evrima. NBS pojačanu tražnju za devizama pravda sezonskim promenama, a manjak evra na tržištu tumači smanjenim prilivom stranih investicija
Donald Tramp je uveo carine na uvoz čelika i aluminijuma Evropskoj uniji, koje se od danas (12. mart) primenjuju. EU odgovara – kontracarinama na američku robu
U poslednjem kvartalu 2024, najveći rast zabeležen u sektoru smeštaja i ishrane, dok su poljoprivrdnici beleže deficit. Najbolje ide IT sektoru
Hrvatska je dobila Zakon o vanrednim merama kontrole cena. Da li bi Srbija mogla da ga dobije i da li joj je potreban, ako građani bez zadrške opsedaju supermarkete i šoping molove
Narodna banka Srbija objavila je da su u srpskim marketima viđenje određene pojave koje prate inflaciju, a podrazumevaju neuobičajeno kretanje cena na tržištu
Kina kontroliše globalno tržište, a SAD traže alternativne izvore. Tramp sada predlaže vojnu pomoć Ukrajini u zamenu za ove dragocene resurse
Posebno zabrinjava to što se pogoršavaju sve komponente spoljnotrgovinske razmene: smanjuju se doznake, raste odliv po osnovu dividendi i kamata, a uvoz raste brže od izvoza
Mesec dana po osnivanju firma „Moon Design” dobila je posao vredan 28.600 evra. Naime, zgrada u kojoj će biti novo sedište preduzeća EXPO 2027, dobiće tablu sa oznakom firme
Oko 60 odsto autoservisa u Srbiji posluje nelegalno, tvrdi Udruženje autoservisera. Na ruku im ide što ih niko ne kontroliše, ne plaćaju poreze, u veleprodajama kupuju opremu i delove za gotovinu
Troškovi Bregzita se i dalje utvrđuju, ali stručnjaci kažu da Velika Britanija gubi 100 milijardi funti godišnje zbog izlaska iz Evropske unije
Koji su pet najvećih izazova u globalnoj ekonomiji koji su pred nama, a većina je povezana sa novoizabranim američkim predsednikom Donaldom Trampom
„Kada Vlada promoviše neoliberalni narativ, oni koji su protiv toga su isuviše siromašni da bi se pobunili, nemaju nikakvu vidljivost, nemaju nikakvu snagu i onda je jako teško suprotstaviti se tome. Glavni razlog koji u potpunosti podupire neoliberalnu ideologiju je taj da neoliberalna ideologija zapravo smanjuje rashode u budžetu i dovodi do toga da naši rashodi mogu da idu za nešto drugo – za vojsku, za policiju i tome slično, a da smanjuju rashode za one kojima je potrebna pomoć i podrška“
Bankarska industrija i privreda očekuju da će Srbija imati dobar rast naredne godine, uprkos neizvesnostima koje dolaze iz EU i posebno SAD nakon ponovnog izbora Donalda Trampa za 47. američkog predsednika, zaključeno je tokom panela „Ekonomija u senci geopolitike: izazovi i perspektive za Srbiju“ Raiffeisen privredne konferencije koju je ta banka organizovala za svoje klijente u Sava Centru
Da bi se privreda vratila u ravnotežu sa živim svetom, treba se osloboditi nepotrebnog rada, smanjiti radnu nedelju, ulagati u javna dobra. Vraćaj koliko uzimaš, a ne kapitalistički „uzmi više nego što vraćaš”, tvrdi Džejson Hikel u knjizi „Manje je više“ koju je objavio Clio
Kako je moguće da jedni te isti ljudi žive u dubokom siromaštvu u svojoj zemlji, a postaju prosperitetni građani čim se presele u drugu državu, jedna je od tema knjige „Zašto propadaju narodi“ ovogodišnjih nobelovaca za ekonomiji Darona Asemoglu i Džejms Robinsona, koju je pre deset godina objavio Clio
Najveći nemački proizvođač automobila, Folksvagen, upozorio je na moguće gašenje radnih mesta i zatvaranje proizvodnih linija na domaćem tržištu. Znači li to da nemačka privreda, posle decenija dominacije, polako slabi
Video igre rade po principu lučenja dopamina i seratonina koji izazivaju zavisnot, kaže za „Vreme“ klinički psiholog i psihoterapeut Marija Manojlović. Dobit gejming industrije vrtoglavo raste iz godine u godinu
Švajcarska povlači sa tržišta žuto i belo kukuruzno brašno poreklom iz Srbije, jer je procenjeno da je proizvod „potencijalno oziljno rizičan"
Bajdenova administracija je najavila da uvodi stroža ograničenja na kineski uvoz što će verovatno podstaći trgovinske tenzije između dve najveće svetske ekonomije. Nove tarife počeće da se primenjuju za 90 dana, a u međuvremenu će se pažljivo pratiti ima li mogućih znakova odmazde od strane Kine
Kako je ranije pisao „Forbs Srbija“, zbog uvedenih carina pre svega bi mogao da strada izvoz automobilske industrije (najviše automobilske gume), kao i namenska industrija (mahom municija). Iako ne tako veliki izvozni proizvod, carinama bi mogla da budu pogođeni i prehrambeni proizvodi.
Iz Srbije se u većem obimu u SAD izvoze i IT usluge, ali ne bi trebalo da budu ugrožene carinama.
S druge strane, iako neke važne izvozne proizvode, poput metala, ne izvozimo puno u SAD u odnosu na Evropu i druga tržišta, oni bi mogli posredno da budu pogođeni, pisao je „Forbs“, jer će i druge zemlje biti pogođene carinama pa bi prednost u snabdevanju mogle sada da daju domaćim proizvođačima koji bi smanjili plasman na američko tržište, što smanjuje prostor za naše izvoznike.
To znači da će efekta na Srbiju sigurno biti iako SAD nisu naše veliko izvozno tržište. Ali, nisu ni za zanemarivanje.
Pismo za 14 zemalja Tramp je pismo o uvođenju novih carina uputio liderima 14 zemalja, među kojima su Japan i Južna Koreja, kojima je određena carina od 25 odsto. Ista visina carine određena je i za Maleziju, Kazahstan i Tunis. Južnoj Africi, Bosni i Hercegovini uvedene su carine od 30 odsto, Indoneziji 32 odsto, Bangladešu 35 odsto, Kambodži i Tajlandu 36 odsto, a Laosu i Mjanmaru 40 odsto. Bosni i Hercegovini u prvoj raspodeli brojki trebalo je da budu uvedene carine od 35 odsto.', title: 'Tramp: Carine Srbiji od 35 odsto od 1. avgusta - koje su posledice za našu privredu', pubdate: '2025-07-08 08:50:14', authors: authors, sections: "Ekonomija", tags: "Američke carine,Carine,Donald Tramp,Ekonomija,Izvoz", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Tramp: Carine Srbiji od 35 odsto od 1. avgusta - koje su posledice za našu privredu', 'pageContent': 'Američki predsednik Donald Tramp obavestio je 14 država o novim carinskim stopama koje će stupiti na snagu 1. avgusta. Među njima je i Srbija kojoj se uvode carine od 35 odsto umesto najavljenih 37. Tramp je početkom aprila prodrmao svet vešću da uvodi recipročne carine na uvezenu robu u Sjedinjene Američke Države, stvarajući zabrinutost o novom carinskom ratu. Najavio je tada osnovnu carinsku stopu od 10 odsto za većinu zemalja i dodatne carine koje se kreću do 50 odsto. Među njima se našla i Srbija, koja ima carine od 74 odsto na uvezenu robu iz Sjedinjenih Država. Carine je trebalo da stupe na snagu 9. jula, ali su odložene, pa je Tramp sada saopštio da će važiti od 1. avgusta 2025. Smanjenje od dva odsto za Srbiju U pismu predsedniku Srbije Aleksandar Vučiću, Tramp je naveo da će Sjedinjene Države naplaćivati carinu od 35 odsto na srpske proizvode. Sa ovim postupkom, kako je saopštio Tramp na mreži Thruth Social, krenuće se od 1. avgusta 2025. godine. „Naš odnos je bio daleko od recipročnog... Počev od 1. avgusta 2025. godine, naplaćivaćemo Srbiji carinu od samo 35 odsto na sve srpske proizvode poslate u Sjedinjene Države, odvojeno od svih sektorskih carina. Roba koja se transportuje da bi se izbegla viša carina biće podložna toj višoj carini. Molimo Vas da razumete da je broj od 35 odsto daleko manji od onoga što je potrebno da se eliminiše razlika u trgovinskom deficitu koju imamo sa vašom zemljom”, naveo je, između ostalog, Tramp u pismu Vučiću. Kako je dodao, neće biti carina ako Srbija ili kompanije iz Srbije odluče da grade ili proizvode u Sjedinjenim Državama. Ako Srbija odluči da podigne sopstvene carine, taj broj biće dodat na 35 odsto koje će naplaćivati SAD.— Ivana Konstantinović (@Iva_Konstanca) July 7, 2025Loš potez za svetsku privredu Kako je ranije za „Vreme” objasnio ekonomista Ljubomir Madžar, uvođenje carina je loša mera koja će se odraziti na efikasnost svetske privrede u celini. „To je situacija u kojoj svi gube na nešto duži period, a na kratak rok može da se desi da neko nešto ulovi, ali se posle to skupo plaća na gubicima na efikasnosti, jer carine su veliki neprijatelj efikasnosti privređivanja”, kazao je Madžar. Odluka Trampove administracije inspirisana je, pored ostalog, i činjenicom da je u drugim delovima sveta proizvodnja mnogo jeftinija nego u Americi, „zato što su američke nadnice vrlo visoke i naravno da se isplati preseliti firmu u Kinu gde još ima mnogo jeftine, dobre i disciplinovane radne snage”. „Što se efekata na Srbiju tiče, prvo i najsigurnije što može da se kaže je da ti efekti neće biti povoljni. S druge strane, mi nemamo neke preterano razvijene ekonomske veze sa Amerikom. Ona ne spada ni u prvih pet spoljnotrgovinskih partnera prema obimu spoljnotrgovinske razmene. Neki direktan efekat ne može biti velik, ali će prilično veliki biti indirektni efekti jer će ceo svet teže privređivati i postati manje efikasan nego što bi bio da nije tih ludih Trampovih carina”, pojasnio je Madžar. Komentarišući visoke carine koje Srbija ima na robu koju uvozi iz SAD, Madžar je rekao da je u svetskim krugovima prihvaćeno da nerazvijene zemlje mogu da uvedu više carine. „Prvo, one ne učestvuju mnogo u svetskim trgovinskim tokovima, pa se to i ne odrazi mnogo na celinu, a drugo, to je za njih dobro jer su veoma neefikasne. Sa niskom efikasnošću ne mogu da se probiju na svetsko tržište, a ta tolerancija asimetričnog sistema oporezivanja, tj. carinjenja, malo olakšava položaj nerazvijenih zemalja i otvara vrata svetskog tržišta. To je način da se nerazvijenim zemljama olakša pristup svetskom tržištu”, pojasnio je Madžar. Ko će u Srbiji najviše osetiti posledice?
Kako je ranije pisao „Forbs Srbija“, zbog uvedenih carina pre svega bi mogao da strada izvoz automobilske industrije (najviše automobilske gume), kao i namenska industrija (mahom municija). Iako ne tako veliki izvozni proizvod, carinama bi mogla da budu pogođeni i prehrambeni proizvodi.
Iz Srbije se u većem obimu u SAD izvoze i IT usluge, ali ne bi trebalo da budu ugrožene carinama.
S druge strane, iako neke važne izvozne proizvode, poput metala, ne izvozimo puno u SAD u odnosu na Evropu i druga tržišta, oni bi mogli posredno da budu pogođeni, pisao je „Forbs“, jer će i druge zemlje biti pogođene carinama pa bi prednost u snabdevanju mogle sada da daju domaćim proizvođačima koji bi smanjili plasman na američko tržište, što smanjuje prostor za naše izvoznike.
To znači da će efekta na Srbiju sigurno biti iako SAD nisu naše veliko izvozno tržište. Ali, nisu ni za zanemarivanje.
Pismo za 14 zemalja Tramp je pismo o uvođenju novih carina uputio liderima 14 zemalja, među kojima su Japan i Južna Koreja, kojima je određena carina od 25 odsto. Ista visina carine određena je i za Maleziju, Kazahstan i Tunis. Južnoj Africi, Bosni i Hercegovini uvedene su carine od 30 odsto, Indoneziji 32 odsto, Bangladešu 35 odsto, Kambodži i Tajlandu 36 odsto, a Laosu i Mjanmaru 40 odsto. Bosni i Hercegovini u prvoj raspodeli brojki trebalo je da budu uvedene carine od 35 odsto.', 'pageDate': '2025-07-08 08:50:14', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
