Od pandemije u martu 2020. godine našu fiskalnu politiku sve više karakteriše neselektivna i jednokratna potrošnja, a sve manje potrošnja koja je usmerena na dugoročnije rešavanje problema. Kakve mogu biti posledice takve potrošnje za ostale javne politike, pogotovo za socijalnu, porodičnu i demografsku
Nedeljnik „Vreme“ u četvrtak objavljuje veliko svetsko istraživanje o putu hobotnica od okeana do tanjira i posledicama našeg apetita
Javni dug je u poslednjih 11 godina povećan sa 15,3 na 35,6 milijardi evra, a poseban problem predstavlja to što je, uprkos tvrdnjama ministra finansija da “kredite koristimo za višegodišnje investicije, a ne za potrošnju”, od novih 20 milijardi evra duga samo 6 milijardi evra uloženo u infrastrukturu, dok je preostalih 14 milijardi otišlo u potrošnju ili isparilo. To je kao da ste u banci uzeli kredit od 20 hiljada evra, pa za 6 hiljada evra popravili krov i zamenili prozore na kući, a 14 hiljada evra pojeli i popili. Problem je što morate da vratite ceo dug od 20 hiljada evra, i to sa kamatom
Naša država se institucionalno toliko deformisala da je postala – neka ovde bude upotrebljen doista pristao Đilasov izraz – besudna zemlja
Posebne pogodnosti za reprogramiranje obezbeđene su za korisnike socijalnih davanja i penzionere
„Plašim se da su cene tu da ostanu i da ćemo morati da se naviknemo na njih. Inflacija je pojela u proseku 40 odsto našeg standarda u poslednje tri godine“, kaže profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević
Agencija Mudis zadržala je kreditni rejting Srbije na nivou Ba2 i ocenila da su stabilni izgledi za njegovo dalje povećanje, saopštila je Narodna banka Srbije. To sa standardom građana nema mnogo veze
Od srede 13. septembra do 31. decembra cene 20 vrsta proizvoda u trgovinskim lancima kojima upravlja 10 kompanija biće snižene, objavio je na svom instagram nalogu ministar trgovine Tomislav Momirović. Posle sastanka ministra i predstavnika trgovinskih kompanija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pobrojao je stare i nove cene pojedinih proizvoda
Predlog poskupljenja obuhvata, pored goriva i kafe, i duvanske proizvode, alkoholna pića, kao i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta
Na osnovu sporazuma o specijalnim i paralenim vezama Srbija je od 2014. godine uložila u Srpsku više od milijardu evra, dok su u izgradnju vrtića sredstva zajedno uložile Srbija i Republika Srpska, oko 2,1 miliona konvertibilnih maraka (1,07 miliona evra), prenosi RTS
Stručnjaci najavljuju da će ukupni ekonomski efekti manifestacije “EXPO 2027” premašiti milijardu evra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je izgradnju 130 novih hotela i 2,6 miliona turista koji će ovom povodom posetiti Srbiju. Konsultant za strana ulaganja dr Milan Kovačević kaže za portal “Vremena” da bi bilo korisnije fokusirati se na domaću ekonomiju, nego na skok u budućnost
Tri od pet radnika strahuju da bi mogli da izgube posao zbog veštačke inteligencije u narednih deset godina. Zemlje istočne Evrope najviše su izložene tom riziku
U prvoj polovini 2023. godine odobreno je gotovo 25.000 radnih dozvola strancima, što je za hiljadu više nego tokom cele 2021. godine. Kako ovaj broj i dalje raste, očekuje se da će broj odobrenih radnih dozvola preći i onaj od prošle godine, kada je ukupno odobreno više od 35 hiljada dozvola
Zbog rasta euribora rate su veće od 20 do 80 evra. Najveći udar na kućni budžet osetiće građani koji su kredit uzeli pre nekoliko godina i kojima je ostalo više od 20 godina da ga otplate
Istraživanja Crte ukazuju na povratak građana u politiku kojim se, na krilima protesta “Srbija protiv nasilja”, menja paradigma po kojoj je režim lako kontrolisao svaku štetu koju je svojim (ne)činjenjem proizvodio. Građanima koji protestuju važnije je to što znaju protiv čega su nego što još uvek nisu načisto za koga su
Međugodišnja inflacija u martu bila je 16,2 odsto, a u aprilu 15,1 odsto
"Ova mera je možda politički popularna i neko možda misli da može kratkoročno da pod ignedomaću tražnju. Međutim, s obzirom na strukturu i slabosti naše ekonomije, ova mera će u praksi uglavnom samo povećati javne rashode i javni dug i podstaći inflaciju", keže profesor Ekonomskog fakulteta za portal "Vremena"
Turci odlučuju između kemalističke opozicije i sve ukorenjenijeg i nepopustljivijeg islamističkog vladaoca Erdogana na izborima koji su proglašeni za najvažnije na svetu, ne toliko zbog podržavanja demokratije, ispravljanja ekonomije, upravljanja društvenim raskolima, čak ni zbog razlika između kemalističkog i islamističkog nacionalizma, pa ni zbog priželjkivanja okončanja jedne dvodecenijske vladavine – već zbog geopolitike
