Za samo četiri meseca broj radnih dozvola izdatih stranicam u Srbiji povećen je za više nego duplo. Dok je u martu ove godine taj broj oko 11.000, a u junu je dostigao cifru od gotovo 25.000, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
Najviše stranih radnika u Srbiju dolazi iz Kine, Rusije, Turske, Indije, Kube, Belorusije, Ukrajine i Nepala, dok su na listi „top 10“ i radnici iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.
„Ranije smo radnicima iz zemalja poput Filipina i Nepala odobravali po nekoliko desetina dozvola godišnje, a za prvih šest meseci ove godine to je i po 150. Na listi je sada mnogo više Rusa, ali za razliku od ranije i državljana Belorusije i Ukrajine“ rekao je za „Blic“ direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović.
Od minimalca do 70.000 dinara
Kada posmatramo stepen stručne spreme stranaca najviše je radnika sa trećim, četvrtim i sedmim stepenom stručne spreme, ali ima i dosta nisko kvalifikovanih radnika. S tim u vezi kreću se i njihove zarade koje su najčešće nešto više od minimalca pa do oko 60.000, najviše 70.000 dinara.
„Najveći broj stranih radnika u prethodnoj godini bio je angažovan pre svega u oblasti građevinarstva. Radi se o različitim profilima građevinskih radnika – zidarima, armiračima, pomoćnim građevinskim radnicima, gipsarima, tesarima, stolarima. Veliki broj dozvola izdat je i variocima. Takođe, veći broj dozvola za rad izdat je IT stručnjacima iz različitih oblasti IT delatnosti“ rekao je Martinović.
Zašto je Srbija interesantna strancima
Pojedine firme poput dostavljačih u momentima su imali i po 20 odsto stranaca u ukupnom broju radnika. Ekonomista Ljubodrag Savić rekao je za „Blic“ da se u periodu kriza mnogo toga komplikuje i da tada svako gleda kako da se snađe.
„Srbija će sve više biti interesantna za strane radnike. Očekujem da se takav trend nastavi i sledeće godine. Jedan od glavnih razloga je to što u poslednje vreme ostajemo bez kvalifikovanih radnika, posebno mislim na majstorska zanimanja. Naši ljudi odlaze u zemlje EU, a kod nas obično dolaze Indusi, Egipćani, Kubanci. U ekonomskom smislu mislim da to nije loše, i da može samo da izazove dobit, posebno kada je reč o građevinskoj industriji“ ocenio je Ljubodrag Savić.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je svojevremeno da je za Srbiju uvoženje stranih radnike “dobro, jer znači da je napredovala i da je zemlja u kojoj može da se zaradi”.
On je tada upitan o zloupotrebama, odnosno poslodavcima koji su domaće radnike zamenili stranima, rekao da takvih zloupotreba ima i u Evropskoj uniji, ali da to ne znači da ne treba da dolazi radna snaga u Srbiju.
I naši su negde stranci
Stručna javnost i sindikalne organizacije u Srbiji pak, ne sporeći da je potpuno legitimno da strani radnici nalaze posao u našoj zemlji, ističu da razlog što to oni čine nije zato što kod nas može dobro da se zaradi, već zbog toga što dosta srpskih radnika odlazi “trbuhom za kruhom” u inostranstvo pa u nekim sektorima postoji manjak radne snage.
Takođe, strani radnici, u sektoru građevine i poljoprivrede o kojima je govorio ministar Vesić, u Srbiju dolaze da rade jer su države iz kojih potiču još siromašnije od naše.
Problem predstavlja i to što pojedini poslodavci koriste težak materijalni položaj radnika iz inostranstva i isplaćuju im minimalac.
Na taj način obaraju cenu rada koja je uobičajena u Srbiji u tim delatnostima i otpuštaju domaće radnike kako bi smanjili rashode za plate i time inkasirali veći profit.
I.S./Blic/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
