Foto: Pixabay/moerschy
Srbija duguje 3,438 milijardi evra, po osnovu kredita stranim vladama, dok je dug kineskoj Eksport-Import banci 2,518 milijardi evra
Prema podacima Ministarstva finansija javni dug Srbije je oko 35 milijardi evra. Najveći poverioci javnog duga Srbije su investitori u evroobveznice koje je emitovala država i njima se duguje 8,935 milijardi evra, pokazuje najnoviji izveštaj Uprave za javni dug Srbije.
Drugi na listi najvećih poverilaca su investitori u državne dugoročne hartije emitovane u dinarima, sa 6,804 milijarde evra javnog duga.
Srbija, po kreditima stranih vlada, duguje 3,438 milijardi evra, a Kineskoj Eksport-Import banci (Export-Import Bank of China) 2,518 milijardi evra.
Jedan od većih poverilaca je i Međunarodni monetarni fond (MMF) koji je u portfoliju javnog duga Srbije zastupljen sa 2,514 milijarde evra, a sledi Međunarodna banka za obnovu i razvoj sa 2,210 milijardi evra.
Investitori u državne dugoročne hartije u evrima su poverioci srpskog javnog duga sa 1,93 milijarde evra, a Evropska investiciona banka (EIB) sa 1,851 milijardom evra.
U strukturi javnog duga najviše je zastupljen evro – 58,1 odsto, dinar 20,6 odsto i dolar 13,8 odsto.
Ko je napravio dug?
Potpredsednik Stranke slobode i pravde i kandidat za narodnog poslanika na listi “Srbija protiv nasilja” Dušan Nikezić ocenio je da se ministar finansija Siniša Mali „svađa sa brojevima, činjenicama i zdravom logikom“, tvrdnjom da je nasleđeni dug 15,3 milijardi evra, koji je vraćan 10 godina, a sad dug države 35,6 milijardi evra.
„Mislite li da u to može da poveruje iko ko ume da sabere dva i dva“, pitao je u pisanoj izjavi Nikezić.
On je, navodeći tvrdnje Siniše Malog da država mnogo bolje upravlja javnim dugom od razvijenih zemalja, istakao da MMF ne pomaže „baš nijednoj od tih razvijenih zemalja, već od 51 evropske države ima stand-by aranžman sa samo tri: Jermenijom, Gruzijom i Srbijom“.
„Hvalite se sa imaginarnih pet milijardi evra na računu, iako je svaki evro koji imate isključivo iz zaduženja, pošto ste samo u poslednje četiri godine napravili budžetski deficit od 10,5 milijardi evra, što znači da niste ništa ni zaradili ni uštedeli. Da nije tako, ne biste se pre samo mesec dana zadužili za dodatnih 1,7 milijardi evra, sa kamatom koja dostiže i devet odsto“, naveo je Nikezić.
Silne brojeve ljudi mogu i ne moraju da razumeju, ali kad uđu u prodavnicu svi dobro vide da za svoju platu i penziju mogu da kupe manje mleka, mesa, ulja, krompira, ističe Nikezić, dodajući da je „ključni rezultat“ ekonomske politike aktuelne vlasti što je u poslednjih 10 godina 469.000 građana Srbije dobilo radnu dozvolu u EU, od čega samo u prošloj godini više od 70.000.
Ljudi u Srbiji žele normalan život, sa pristojnim platama i penzijama, bez nasilja, kriminala korupcije i podivljale inflacije, pa će zato 17. decembra svoj glas dati listi Srbija protiv nasilja, ocenio je Nikezić.
B.G./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
