Šta su retki zemni metali?
Ukupno 17 elemenata klasifikovani su kao retki zemni metali (ili retke zemlje), uključujući neodimijum, prazeodimijum, cerijum i disprozijum.
Osobine pojedinačnih metala se razlikuju – grupišu se pod zajedničkim pojmom jer se u prirodi često javljaju zajedno, piše Dojče vele (DW).
Šta ih čini tako vrednim?
Retke zemlje su neophodne za industriju. Na primer, za proizvodnju poluprovodnika, pametnih telefona i električnih automobila. U eri digitalizacije, oni su strateški važno bogatstvo.
Svaki od metala ima svojstva koja ga čine vrednim – neki su čak i nezamenljivi. Europijum se, na primer, koristi za televizijske ekrane, cerijum za poliranje stakla, a lantan za katalizatore u benzinskim motorima.
Magneti za vetroturbine na moru napravljeni su od neodimijuma i disprozijuma. Retki zemni metali nalaze primenu u proizvodnji dronova, čvrstih diskova, teleskopskih sočiva, raketa i borbenih aviona.
Da li su zaista retki?
Da i ne. Većina je relativno česta u Zemljinoj kori. Geološki zavod Sjedinjenih Država procenjuje globalne rezerve na najmanje 110 miliona tona, od kojih se 44 miliona nalazi u Kini, daleko najvećem svetskom proizvođaču.
Još 22 miliona tona nalazi se u Brazilu, 21 milion u Vijetnamu, deset miliona u Rusiji i sedam miliona tona u Indiji.
U Nemačkoj postoji veliko ležište na severu Saksonije, ali se ne kopa. U Evropi takođe postoje ogromna, neiskorišćena nalazišta u Skandinaviji – Švedska je, na primer, prijavila veliko otkriće 2023. godine.
Ključno pitanje je da li je rudarstvo ekonomski isplativo, pošto su uloženi napori i naknadni troškovi za životnu sredinu visoki.
Šta otežava proizvodnju?
Retke zemlje se obično nalaze u jedinjenjima u rudnim slojevima. Problem je ekstrakcija rude u što čistijem obliku. Ovo često zahteva hemijske procese u kojima se koriste kiseline.
Procesi su složeni i imaju brojne neželjene efekte: proizvode se radioaktivni izotopi i toksične otpadne vode, a područja oko proizvodnih lokacija često podsećaju na lunarne pejzaže.
Eksperti smatraju da rudarenje retkih zemnih metala u Nemačkoj nije moguće iz ekoloških razloga.
Zašto Kina igra tako veliku ulogu?
Kina je daleko ispred svih, ima velika nalazišta, ali je iznad svega izgradila veliku mrežu za preradu sirovina kroz ogromne državne investicije.
Pored toga, Kina ima mnogo patenata za neophodne tehnologije. Zbog toga ih mnogi drugi proizvođači retkih metala izvoze u Kinu nakon iskopavanja.
Zemlja je prvi put otvoreno koristila metale kao sredstvo pritiska 2010. Tada je, zbog teritorijalnog spora, Kina obustavila izvoz u Japan. SAD su se 2019. suočile sa sličnom pretnjom zbog trgovinskih sporova sa Kinom u to vreme.
Zašto je ovo pitanje toliko važno za Sjedinjene Države?
U pozadini trgovinskog sukoba sa Kinom, koji je sada ponovo zapalio američki predsednik Donald Tramp, značaj metala nastavio je da raste. Retke zemlje su bolna tačka za američku industriju. SAD su godinama dominirale svetskim tržištem, ali su sada zavisne od uvoza.
To je primetio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski – on je prvobitno izneo predlog da se retke zemlje ponude u zamenu za vojnu pomoć. U stvari, čak i pre američkih izbora na jesen, ponudio je da plati zapadnu pomoć sirovinama.
Tako da ova najnovija Trampova izjava da će Ukrajini ponuditi vojnu pomoć u zamenu za retke zemne metale zapravo nije ništa novo.
