Predsednika Srbije Aleksandra Vučića porazila je „ulica“. Makar u jednom izolovanom slučaju. Pokazalo se da je u naprednjačkoj demokratiji recept da se građani izbore za svoje vitalne interese da se u dovoljnom broju okupe na ulicama, da budu dovoljno uporni, da se ne plaše hapšenja, da ne ustuknu pred batinašima, da smisle dovoljno radikalne demonstracije i da ih dobro organizuju
Predsednica Vlade Ana Brnabić je još 19. novembra 2020. potpisala odluku o obrazovanju Radne grupe za implementaciju projekta „Jadar“. Za predsednicu Radne grupe je imenovana potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović
Manojlović je Zelenoviću zamerio da je “prekšio dogovor” da se zahtevi protesta neće proširivati i rekao da će se oni izjaloviti ako se svake nedelje budu dodavali novi zahtevi. Zelenović je negirao da takav dogvor postoji i rekao da stvar sa 100.000 ljudi na ulicama sada „treba zakucati“ dodatnim zahtevima da se hitno donese zakon o zabrani iskopavanja litijuma u dolini Jadra jednom za svagda i smene članovi i šefica REM-a
Vlada Srbije će u četvrtak glasati o izmenama Zakona o eksproprijaciji. Osnovni sud u Valjevu je po tužbi pokreta „Marš s Kolubare“ izdao privremenu zabranu za rad kompaniji Euro Litijum Balkan
Studenti su nekada bili najmoćnija poluga građanskih protesta. U Srbiji se ponovo organizuju ulični protesti, vidljivi su na društvenim mrežama, svi znaju za njih, ali im se studenati i mladi ljudi ne priključuju u ozbiljnijem broju. Deluje da se njihov društveni potencijal negde izgubio
Kako je režim prepustio državni monopol sile svojim paravojnim jedinicima i pokrenuo novu kampanju demoniziranja političkih protivnika
Vučić na Skupštini svoje Srpske napredne stranke započinje izbornu kampanju kao srpski alfa muškarac koji je od ruskog alfa muškarca dobio što niko nije, niti će.
I pored toga što je najdugovečniji gradonačelnik Balaševićevog grada, što ne silazi sa lokalnih ekrana i novinskih stubaca, što se visoko vinuo u političkom životu zemlje, Vučević i dalje odaje utisak čoveka koji se na tom mestu našao sasvim slučajno. Kao da je neko organizovao katastrofalno loš kasting i izabrao potpuno pogrešnog glumca za glavnu ulogu
Vučićev govor, predstavljen kao najvažniji u njegovom životu, za Srbe na Kosovu nije doneo ništa novo. Jedino novo što smo čuli jeste da predsednik Srbije ima strah od sopstvene istorijske nebitnosti i da nema rešenje za Kosovo. Poraz je priznao kao da proglašava najveću pobedu i dobio aplauz
Bilo da su njihovi međusobni sukobi i animoziteti stvarni ili su samo bacanje prašine u oči, Vučić i Nikolić su uvek do sada postizali dobar kompromis. Jedan je dobijao vlast i moć, a ni drugi nije ostajao kratkih rukava
Ne može svako da bude vođa. Ne grade se svakome spomenici za života, imenuju po njima gradovi i ulice. Ne stremi svaki šef države ili vlade tome da ga obožavaju mase, da mu pišu pesme, da mu se ministri bespogovorno pokoravaju, da bude bezgrešan, da bude božanstvo. To su ljudi posebne fele. Jedno im je zajedničko bez obzira na ideologiju: svi su prikriveni ili otvoreni diktatori i grade kult ličnosti da bi mogli nesmetano i doživotno da vladaju
U teoriji je često citirano poređenje borbe protiv korupcije s borbom protiv malarije. Da bi pobedio malariju, moraš isušiti močvaru. Komaraca će i dalje biti, ali neće biti bolesti. Voleo bih da ovo pročita Aleksandar Vučić kad već nije Boris Tadić
