Vest o priznanju je potvrdila kosovska predsednica Vjosa Osmani, najavivši i uspostavljanje diplomatskih odnosa
Nakon susreta sa ministrom spoljnih poslova Sudana, Alijem Jusefom Alšariom, na marginama Diplomatskog foruma u Antaliji, Vjosa Osmani se pohvalila da je ova zemlja još jedna na listi koja je priznala postojanje države Kosovo, prenosi Kossev.
„Bila mi je čast i zadovoljstvo da se sastanem sa ministrom spoljnih poslova Sudana. U našem prvom susretu obavestio me je da je predsednik Sudana doneo odluku da prizna nezavisnost Republike Kosovo i da ćemo uspostaviti diplomatske odnose između naših zemalja“, izjavila je Osmani u video snimku objavljenom na društvenoj mreži X. „Zahvaljujem se u ime naroda Republike Kosovo. Ovo je početak jednog divnog partnerstva“, poručila je.
Sudanski ministar je zadovoljan takođe, naglašavajući važnost ove odluke, zahvaljujući se predsedniku Turske, Režepu Taipu Erdoganu, na organizaciji Foruma u Antaliji.
„Počašćen sam i privilegovan što me predsednik moje zemlje poslao danas ovde. Nakon sastanka sa predsednikom Erdoganom, koji je bio dobar znak za ovaj skup u Turskoj, odlučili smo da priznamo vašu lepu zemlju. U ime miroljubivog naroda Sudana, izražavam veliko poštovanje prema vašoj državi, kao novom članu međunarodne zajednice“, rekao je sudanski ministar.
On je istakao da Sudan, iako suočen sa ozbiljnom krizom, vidi Kosovo kao partnera sa bogatim iskustvom i znanjem, dodavši da očekuje snažnu bilateralnu saradnju u budućnosti, uključujući i zvanične posete i saradnju na više nivoa.
‘Sudan recognition is a result of a wave caused after Kenia recognition of independence’, Kosovo’s former Foreign Minister, Behgjet Pacolli says. pic.twitter.com/NW2Zux7r0X
— Xhemajl Rexha (@xhemajl_rexha) April 12, 2025
Taipu Erdoanu, za kojeg je predsednik Aleksandar Vučić u više navrata naglašavao da se radi o prijateljskim odnosima i zemalja i njih lično, zahvalila se i Osmani. De se priznanje moglo očekivati, ali od jedne druge zemlje, bilo je jasno kada se Osmani juče obratila kosovskoj javnosti iz Antalije, upravo apostrofirajući važnu ulogu Turske, ali u tome da približi Siriju i Kosovo.
Zemlja sa velikim problemima
Sudan je afrička zemlja sa oko 50 miliona stanovnika i treća je po veličini na kontinentu. Već dve godine se suočava sa unutrašnjim sukobima između vojske i paravojnih snaga, što je dovelo do velike humanitarne krize. Prema podacima, oko 20.000 ljudi je poginulo od početka sukoba, dok se gotovo polovina stanovništva suočava sa ekstremnom glađu.
Pre oko dve nedelje i Kenija je priznala Kosovo, posle više godina zastoja u ovoj vrsti diplomatije za Kosovo. Kosovski izvori sada tvrde da je Sudan 119. zemlja koja je priznala Kosovo, a srpski da je taj broj ispod sto nakon serije odpriznanja kojom je rukovodila diplomatska ofanziva Srbije pod Ivicom Dačićem, da bi sve to bilo zaustavljeno Vašingtonskim sporazumom praktično.
Izvor: Kossev
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
