Mitovi 5. oktobra (3)

06.oktobar 2010. Dejan Anastasijević

Legija i narod

Da tog dana onoliki narod nije savladao strah i izašao na ulice, stvarajući kritičnu masu, Legijini momci verovatno ne bi oklevali da upotrebe oružje

Lik i delo

06.oktobar 2010. Dragoslav Grujić

Petar Škundrić

Ministar rudarstva i energetike i predsednik Sportskog društva Crvena zvezda

Alternativna istorija

06.oktobar 2010. Ekipa novinara "Vremena" iz privremene redakcije u Plavu, Crna Gora

Šta bi bilo da su oni pobedili

Posle mesec dana, "Vreme" opet izlazi. U inostranstvu, doduše, ali i na internetu. Redakcija se, onoliko koliko nas je preostalo, okupila opet u Plavu, Crna Gora, i zaključila da novine treba praviti svemu uprkos. Nada, međutim, nije izgubljena i uvereni smo da ćemo pre ili kasnije opet uspostaviti beogradsku redakciju "Vremena" – u slobodnoj Srbiji

Predlog za oduzimanje odlikovanja

29.septembar 2010. Slobodan Kostić

Ordenje deljeno kao đinđuve

"Počinjemo od najgorih, a to su pripadnici Zemunskog klana, koji su osuđeni za najteža krivična dela, a sigurno će se jednog dana postaviti i pitanje lica koja su počinila ratne zločine", kaže član Komisije za odlikovanja Slobodan Homen

Kriminal

15.septembar 2010. Jovan Milević

Ko su deset najtraženijih građana Srbije

Rad na pronalaženju i hapšenju deset najpoznatijih lica sa poternica je – barem što se naše javnosti tiče – sve samo ne jasan i koordinisan. Ostaje da budemo strpljivi i nadamo se uspehu organa gonjenja

Srbija i NATO (6)

15.septembar 2010. Filip Švarm, Jovana Gligorijević

Kratka istorija uspona i padova

U poslednjem nastavku feljtona Srbija i NATO "Vreme", pored autorskih tekstova profesora Predraga Simića i Zorana Dragišića, donosi i izvode iz opsežnih intervjua sa profesorima Vojinom Dimitrijevićem i Draganom Simićem te istoričarem Bojanom Dimitrijevićem o razvoju aktuelnih odnosa između Srbije i NATO-a

Srbija i NATO (5)

18.avgust 2010. Filip Švarm

Cena pogrešnih procena i još gorih oduka

Kada je 11. juna potpisan Kumanovski sporazum i okončana NATO intervencija, na Dunavu je bio čitav samo jedan jedini most; u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Prištini, Prizrenu i drugim gradovima, tinjale su fabričke hale i kuće, a sa Kosova, zajedno sa povlačenjem vojske, u izbeglištvo je krenulo i srpsko stanovništvo

Kultura sećanja – Vidosav Stevanović, Dnevnik samoće

18.avgust 2010. Vidosav Stevanović

Svedočanstva o sramnom vremenu

Iz knjige Vidosava Stevanovića Dnevnik samoće (1988–90 i 1991–93) izabrali smo nekoliko detalja: o jednoj poruci Dobrice Ćosića Ivanu Stamboliću iz 1986; o kafkijanskoj atmosferi i euforiji pobednika posle Osme sednice 1987. u kojoj su počeli bes i pad; o partijskoj istrazi povodom humoreske "Gojko i Savle"; o sudbini Dragiše Pavlovića političara koji je prvi suprotstavio Slobodanu Miloševiću; o beogradskoj čaršiji; o tehnologiji obračuna; o masovnoj opčinjenosti vođom i ostrakizmu njegovih oponenata – i o pitanju Slobe Miloševića: "Imaš li ti moj broj telefona? Zašto se onda ne javljaš?

Intervju – Bojan Dimitrijević, istoričar, Institut za noviju istoriju Srbije

14.jul 2010. Jovana Gligorijević

Frustracija kao prelomna tačka

Analize koje je uradila CIA 2003. pokazale su da su vazdušni udari snaga NATO-a bili značajni za slabljenje moći Republike Srpske, ali da su pre svega zajednička ofanziva muslimansko-hrvatskih snaga i politički pritisak međunarodne zajednice uticali da se rat završi. Ali, to je naknadno mišljenje. Tokom 1995. i početkom 1996. bilo je uvreženo mišljenje da su Amerikanci, a onda i NATO, svojim vazdušnim udarima, najviše doprineli brzom kraju rata

Srbija i NATO (4)

14.jul 2010. Filip Švarm

Ratno krštenje u Bosni i Hercegovini

Kada je 28. avgusta 1995. od minobacačke granate na sarajevskoj pijaci Markale poginulo trideset osam osoba, a devedeset ranjeno, NATO je započeo široko bombardovanje položaja Vojske Republike Srpske. Ova operacija, nazvana "Razborita prisila", trajala je od 30. avgusta do 21. septembra 1995. NATO je u okviru nje izveo preko tri hiljade borbenih letova, a VRS je iznad Pala oborila francuski "miraž 2000K" i zarobila dva pilota

Mediji

30.jun 2010. Tamara Skrozza

Svi direktori Radio-televizije Srbije

Tokom godina izgradnje, godina sramote i godina obnove Radio-televizije Srbije, funkcija generalnog direktora podrazumevala je izuzetno bliske ili izuzetno konfliktne odnose s vlastodršcima, burne javne rasprave sa savremenicima, jake reči i brojne protivnike. U zavisnosti od toga kako su se u toj ulozi snašli, upravljanje RTS-om za neke direktore bila je samo crtica u biografiji, za neke vrhunac karijere, a za jednog – direktan put na robiju