Novi izveštaj Reportera bez granica (RSF) je stigao i Srbija ima čemu da se veseli – barem na papiru. Sa 98. mesta, od ukupno 180 rangiranih zemalja, Srbija je skočila za čak dve pozicije i sada je 96. na rang listi.
Time se ugnezdila između Tanzanije i Bruneja, pokazuje rang lista RSF za 2025. godinu, objavljena u petak (2. maj) u Parizu.
Međutim, čak i minorni napredak u slobodi medija u Srbiji iluzoran je, objašnjavaju iz RSF. Zapravo, napredak Srbije za dva mesta rezultat je pada indeksa u drugim zemljama, ocenio je u saopštenju dostavljenom FoNetu šef Deska RSF za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj.
S obzirom na pad srpskog rezultata (za 0,92 poena, na 53,55 poena na skali od 0 do 100), jasno je da je sloboda medija u zemlji dodatno pogoršana, ukazao je Salaj.
Kako je predočio, rezultat Srbije dostigao je, zapravo, najniži nivo u 23-godišnjoj istoriji indeksa slobode medija.
Prema izveštaju RSF, Srbija je na pretposlednjem mestu po slobodi medija u čitavoj Evropi – iza je samo Kosovo, koje ova organizacija analizira kao odvojen entitet.
Kako navodi Salaj, Srbija ostaje svrstana u kategoriju zemalja „teškom” situacijom kada je reč o slobodi medija, što je druga najgora kategorija od ukupno pet.
Gušenje nezavisnog novinarstva
Pad slobode medija u Srbiji uzrokovan je političkim i pravnim faktorima, smatra Salaj i objašnjava da se to može pripisati naporima vladajuće stranke da uguši nezavisno novinarstvo političkim napadima, zloupotrebom tužbi (SLAPP tužbe) i proizvoljnim nadzorom.
Kako je napomenuo, proizvoljna policijska racija 2025. godine u nevladinoj organizaciji CRTA, koja vodi sajt za proveru činjenica Istinomer, potvrđuje ovaj veoma opasan trend.
Zloupotreba organa za sprovođenje zakona, koja ima za cilj zastrašivanje i diskreditovanje kritičara, podseća na autoritarne prakse režima Slobodana Miloševića iz 1990-ih, ukazao je Salaj.
Pokušaji Javnog servisa da izveštava nezavisnije naišli su na snažan otpor vlade, podsetio je on i ocenio da je Srbija u tom pogledu „deo šireg trenda na Balkanu, koji se primećuje i u Albaniji, BiH i na Kosovu“.
S druge strane, srpske vlasti su podstakle nekontrolisano širenje ruske propagande, pri čemu je RT Balkan pokrenuo svoj TV kanal krajem 2024. godine, naglasio je Salaj.
Pored toga, indeks za 2025. još ne obuhvata brojne prekršaje koji su se dogodili u prvim mesecima godine, „fizičke napade, pokušaje blokade medija, verbalne napade od strane političara SNS i aktivista bliskih režimu“.
Uprkos političkom neprijateljstvu i zahvaljujući podršci javnosti, nezavisni mediji su tokom 2024. pokazali snagu i otpornost u krizi, što je sprečilo još veće štete po slobodu medija u Srbiji, zaključio je Salaj.
Kako su rangirane druge države
Na Zapadnom Balkanu, prema objavljenom izveštaju RSF, lošije je rangirano samo Kosovo na 99. mestu, što je pad od 24 pozicije u odnosu na 2024.godinu.
Crna Gora je napredovala za tri mesta i nalazi se na 37. poziciji, Severna Makedonija je 42. (pad šest mesta), Albanija je 80. (skok 19 mesta), dok je Bosna i Hercegovina na 86. mestu (pad pet mesta). Hrvatska je na 60. poziciji (pad 12 mesta).
Na prostoru nekadašnje Jugoslavije, po indeksu slobode medija najbolje je rangirana Slovenija, koja je na 33. mestu svetske liste RSF (napredak devet pozicija).
Kada je reč o glavnim akterima na svetskoj pozornici, Sjedinjene Američke Države su po RSF indeksu slobode medija na 57. mestu (pad dva mesta), Ruska Federacija je 171. (pad devet mesta), a Kina na 178. mestu (pad šest mesta).
U izveštaju RSF za 2025. godinu na čelu svetske liste indeksa slobode medija su Norveška, Estonija, Holandija, Švedska i Finska.
„Teška situacija“ na globalnom nivou
Po prvi put u istoriji Indeksa RSF, globalno stanje slobode medija sada se klasifikuje kao „teška situacija“, navodi se u godišnjem izveštaju.
Uprkos tome što fizički napadi na novinare predstavljaju najvidljivije povrede slobode medija, ekonomski pritisak je takođe veliki i suptilan problem.
Ekonomski indikator na RSF Indeksu slobode medija sada je na nezabeleženom, kritičnom nivou, jer je njegov pad nastavljen 2025. godine.
U trenutku kada sloboda medija doživljava zabrinjavajući pad u mnogim delovima sveta, ekonomski pritisak je jedan od glavnih, ali često potcenjenih, faktora koji ozbiljno slabi medije.
Veliki deo ovog problema proizlazi iz koncentracije vlasništva, pritiska oglašivača i finansijskih centara moći, kao i javne pomoći koja je ograničena, odsutna ili se dodeljuje netransparentno.
Podaci koje meri ekonomski indikator RSF Indeksa jasno pokazuju da su mediji danas uhvaćeni između očuvanja uredničke nezavisnosti i obezbeđivanja ekonomskog opstanka.
„Kada su mediji finansijski ugroženi, oni se upuštaju u trku za privlačenjem publike na račun kvalitetnog izveštavanja i mogu postati plen oligarha i javnih vlasti koje žele da ih eksploatišu“, upozorava En Bokande, urednica RSF.
Kada su novinari osiromašeni, više nemaju sredstva da se odupru neprijateljima novinarstva, onima koji zagovaraju dezinformacije i propagandu.
Medijska ekonomija mora hitno biti vraćena u stanje koje je pogodno za novinarstvo i obezbeđuje proizvodnju pouzdanih informacija, što je inherentno skupo, ocenila je Bokande.
Rešenja postoje i moraju se primeniti na širokoj skali, smatra ona i zaključuje da je finansijska nezavisnost medija neophodan uslov za obezbeđivanje slobodnih, pouzdanih informacija koje služe javnom interesu.
Izvor: FoNet
