Da li policija ima kapaciteta za masovne blokade?

Policija očigledno nema dovoljno pripadnika specijalnih jedinica kada iz „naftalina“ izvlači neke ljude, a policajce premešta po potrebi – danas si u Vranju, sutra u Beogradu, prekosutra u Novom Sadu… Pogotovo manjka pripadnika Žandarmerije ili onih preko noći ustanovljenih „interventnih jedinica“, da spreči blokade po celoj Srbiji-

Taj problem nije od juče.

Dovoljno je setiti Parade ponosa 2014. godine, kad su pripadnici niškog odreda Žandarmerije „priveli poznaniju prava“ prekršioce naredbe o zabrani prolaska brata tadašnjeg prmijera Srbije Aleksandra Vučića i brata tadašnjeg i sadašnjeg ministra finansija, kao i članove njihovog nelegalnog obezbeđenja iz specijalne jedinice vojne policije „Kobre“.

Šta su radili niški žandarmi na skupu u Beogradu, kad je več tamo postojao identičan odred, brojčano jači?

Bili su premešteni zato što se nije znalo šta će se sve dešavati. Isti slučaj je bio i sada za Vidovdan. Formula vlasti je tu jednostavna, a imaju dobre savetnike: dovedeš ljude iz unutrašnjosti, oni putuju čitavu noć, od rano ujutro su na nogama, pod opremom,pa  tokom dana postaju sve nervozniji, ljući i agresivniji i lako „puca film“. A tako je bilo i uveče 28. juna u poznim satima Vidovdanskog protesta.

Koliko ima žandarma

Kao elitna jedinica za suzbijanje nereda i demonstracija, ali i borbu protiv pobuna, služi Žandarmerija. Ona ima četiri odreda, u svakom oko 500 ljudi u borbenom sastavu – beogradski, niški, kraljevački i novosadski, ukupno 2.000. Vrh policije te ljude šeta od mesta do mesta, po potrebi, da obezbeđuju neke proteste ( u prevodu – da ih suzbijaju), pa to dovodi do toga da nemaju kapacitete da kada zatreba nešto urade na svom terenu, pogotovo kad su masovniji protesti u pitanju.

I tu MUP ima ozbiljan problem – pošalješ žandarme iz Beograda da budu na protestu u Novom Sadu, a onda se pobuni Beograd. Ili Niš, Kragujevac. U Kragujevcu omnnda može da bude koliko hoćeš ljudi na ulicama, ali nema dovoljno Žandarmerije da suzbije proteste.

Gledajući proteste proteklih sedam meseci, mogla bi se napisati knjiga anegdota, kako se policajci poslati iz Vranja u Beograd gube, ili oni kruševački u Novom Sadu, kao i nesrećnici iz Prokuplja poslati u „Ćacilend“.

Žandarmi, poprilično „razdraženi“ zbog celonoćnog i celodnevnog stajanja na nogama ili sedenja u vozilima, pod pancirima i u punoj opremi, laki su na pendreku. Žandarmerija je, međutim, jedinica koja ima vojno ustrojstvo – rade ono što im se naredi, pa ako im se naredi da se uzdrže, oni se uzdržavaju- Ali ako im se kaže „prebijaj“, oni to i čine. Videli smo da po pet-šest njih batina i gazi čizmama jednu osobu. Ali i oni imaju neke granice tolerancije, koliko god surovi bili.

Policijska brigada – isukani mač Vučićeve vlasti

I tu se dolazi do priče o „interventnim jedinicama policije“, koje ima svaka policijska uprava u Srbiji. To je novina uvedena dolaskom „druga Vulina“ na mesto ministra unutrašnjih poslova.

Ranije je samo Beograd imao Policijsku brigadu, smeštenu na Banovom brdu, koja je imala zadatak da suzbija nerede na sportskim priredbama, ili na protestima, a i tad im je u pomoć pristizala Žandarmerija.

Ta brigada, u proseku, ima oko 500 ljudi, podeljenih u čete, plus konjanici i vodiči službenih pasa, kao i kontradiverzione ekipe, što je u skladu sa svetskim standardima. Posle pada Slobodana Miloševića nisu upotrebljavali prekomernu silu. Onda su došli presvučeni radikali na vlast. Ipak, u prvom mandatu ministra policije Ivice Dačića, čak i jedno vreme njegovog naslednika Nebojše Stefanovića, ponašali su se u skladu sa zakonom. Posle je došlo do promena, i ti policajci su postali „isukani mač“ Vučićeve vlasti.

Sada se, međutim, pojavljuju „policajci“ koji više liče na čuvare „Ćacilenda“, što znači da otprilike imaju više godina zatvora nego škole. Ko ih je u ponedeljak ujutru video u Zemunu ili kod Pravnog fakulteta – sve mu je jasno. Bezuspešno su pokušavali da pokriju svoje tetovaže, a opasač, pištolj i oprema im stoje tako, da se vidi da su „nakalemljeni“.

Specijalna antiteroristička jedinica

Elitna formacija policije je Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ), koja zvanično ne učestvuje u suzbijanju protesta, za razliku od 1996/97 godine, kad su bili zloupotrebljeni za obračun sa učesnicima demonstracija. SAJ se otad drži po strani, zbog čega i Vučić posredno, a režimski mediji neposredno, prozivaju komandanta jedinice, samo zbog toga što je stavio do znanja da će jedinica svoj posao raditi po zakonu.

Pripadnici SAJ-a su uvek na protestima, oni posmatraju, procenjuju i javljaju da li negde ima potencijalnih izvršilaca terorističkih napada. Ljudi su za to obučeni.

Uprava kriminalističke policije

Za razliku od pripadnika SAJ-a, na protestima su ljudi koji se izdaleka prepoznaju da su policajci – ne oni iz Odeljenja za javni red i mir beogradske policije, kojima je to posao, nego pripadnici raznih organizacionih celina Uprave kriminalističke policije, uključujući i onu za istraživanje ratnih zločina, ili službenici Interpola, čak i žene iz uprave za upravne poslove – sve je to sakupljeno i angažovano sa ciljem da snimaju i identifikuju učesnike protesta.

Inače, ti iz Odeljenja za javni red i mir su, bar prema novinarskim iskustvima, najkorektniji. Gde god mogu štite novinare, snimatelje pogotovo, ali onda se pojave „cepanice“ koje silom rešavaju stvar. Jedna od tih „cepanica“ je policajac u penziji, bivši navodni borac protiv Slobodana Miloševića, koji je u Bulevaru Kralja Aleksandra „kidisao“ na snimatelje da ne snimaju kako policija hapsi ljude. Naknadno saznanje kaže da je on angažovan po ugovoru o delu, što znači da nema policijska ovlašćenja. Ali on ih je, po nečijoj dozvoli, preuzeo i niko ga nije sprečio u tome.

Sve u svemu ako krenu protesti u Vranju, neće moći istog dana da Žandarmeriju ili Interventnu jedinicu policije pošalju u Beograd, ili one iz Novog Pazara u Kragujevac, Subotice u Sremsku Mitrovicu… I policajci su ljudi.