Da li je građanska neposlušnost kršenje zakona, koja prava ima policija i kako građani da izbegnu hapšenje ili se pripreme za njega
Posle višemesečnih studentskih protesta, koje su brojni građani podržali, krajem juna pojavio se novi oblik bunta širom Srbije.
Na delu je blokada ulica, kao jedan od vidova građanske neposlušnosti.
Građani blokiraju ulice, policija ih rasteruje i tako u krug, po metodu – ko će duže izdržati.
To je građanska neposlušnost – delo koje predstavlja kršenje zakona, ali ima za cilj upravo promene zakona i vlasti.
Šta je građanska neposlušnost?
Građanska neposlušnost se definiše kao javan, nenasilan, politički čin suprotan zakonu, vršen upravo da bi se uvele promene u zakone i odredbe vlasti.
Do građanske neposlušnosti vodi iscrpljivanje svih legalnih sredstava za uklanjanje nepravde.
Glavna karakteristika građanske neposlušnosti je da je to nenasilan akt, koji ne sme da dovede do svesnog povređivanja ili veće materijalne štete.
Advokat Marko Pantić pojašnjava za „Vreme” da građanska neposlušnost pravno gledano ne postoji.
„To je opravdan način borbe, ali svako ko u njemu učestvuje, treba da bude svestan posledica. Svako ko se time bavi, treba da bude svestan da čini nepravnu radnju za koju može da odgovara”, dodaje Pantić.
No, građanska neposlušnost upravo na to i cilja – snimci hapšenja, odvođenja mirnih građana obično bude solidarnost.
Sa druge strane, to što može da se odgovara, ne znači da su opravdana batinanja mirnih građana, zaletanje na njih policijskim maricama i izmaštane optužbe za rušenje države, što se sve dešava prethodnih dana.
Podvrgavajući se kazni, građanska neposlušnost se nada da će postaviti moralni primer koji će isprovocirati većinu ili vladu da sprovede značajne političke, društvene ili ekonomske promene, definiše enciklopedija Britanika.
Građanska neposlušnost ima različite oblike, a među njih se svrstavaju demonstracije bez dozvole, neprijavljeni marševi, šetnje i mitinzi, blokade saobraćajnica…
U oblike građanske neposlušnosti mogu se uvrstiti i blokade kulturnih ustanova i fakulteta prethodnih meseci.
Koja su prava policije kod građanske neposlušnosti?
U nedelju i ponedeljak, policija je više puta reagovala kako bi rasterala blokade.
Po Zakonu o policiji, ovlašćenja policije su jako široka, a policija ima pravo da rastera ovakav vid blokada, objašnjava Pantić.
„Naravno, reakcije policije ograđene su javnim interesom i načelom da se ne preduzima teže sredstvo prinude ako može lakše. Pre svega, policija treba da upotrebi usmeno upozorenje. Ako okupljeni na to ne reaguju, sledeće je fizička upotreba sile. Ukoliko se suprotstavite njihovoj fizičkoj upotrebi sile, činite krivično delo – ometanje službenog lica u vršenju službe i onda ste u većem problemu”, dodaje Pantić.
Kako pojašnjava, policija ne bi trebalo da preduzima teža sredstva prinude ukoliko situacija može da reši lakšim.
„Ne treba da razbija blokadu automobilima ili hamerima, ako može da pozove ljude i kaže da sklone blokadu”, objašnjava Pantić.
Studenti u blokadi su upravo to preporučili građanima – čim vide policiju, da se sklone, pa vrate kasnije.
Šta ako ne želim da se legitimišem?
Ukoliko se nađete na ulici i policija vas legitimiše, imate obavezu da im pokažete dokument, u suprotnom, policija može da vas privede u stanicu kako bi utvrdila identitet, pojašnjava sagovornik „Vremena”
Kako dodaje, kazna za nelegitimisanje ne postoji, ali policija uvek može da doda neko krivično delo – ako odbijate saradnju, stojite na kolovozu umesto na trotoaru.
„Građani treba da budu svesni da mogu da padnu pod represiju državnog aparata, ali ne treba da budu očajni zbog toga, jer su svesni šta rade. U telefonu treba da imaj broj advokata ili još bolje, da ga znaju napamet, i da daju instrukcije bližnjima da kontaktiraju advokata ukoliko budu privedeni”, zaključuje Pantić.
Građanska neposlušnost u novijoj istoriji Srbije
Građanima Srbije ovakav oblik bunta nije novost.
Do pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine dovela je upravo građanska neposlušnost simbolizovana kroz pokret Otpor, koji je imao veliku ulogu u mobilizaciji javnosti i padu režima.
Studentski protesti 1996. i 1997, zbog krađe lokalnih izbora, takođe su građanska neposlušnost s kojom se suočavao režim Slobodana Miloševića.
U Srbiji se nastavlja period veoma visokih temperatura, a već sutra najviša dnevna temperatura u većini krajeva biće između 35 i 39 stepeni. Kratkotrajno osveženje očekuje se od srede, ali se velika vrućina vraća za vikend
Nemački novinar Mihael Martens je usred Beograda pitao Zelenskog kako da Evropa pomogne da se „ubije više Rusa“, to jest „ruskih vojnika“. Od toga je ispao omanji skandal. Martens sada za „Vreme“ kaže gde je pogrešio, a gde misli da nije
Nekada širok i snažan tok Zapadne Morave na pojedinim deonicama danas je sveden na uzak, plitak vodeni kanal
I tokom noći u Deliblatskoj peščari nastavlja se borba sa vatrenom stihijom koja je zahvatila oko 1.500 hektara šume i niskog rastinja
Na gašenju požara u Deliblatskoj peščari angažovan je optimalan broj ljudstva, a ima i četiri helikoptera, rekao je Luka Čaušić pomoćnik ministra Ministarstva unutrašnjih poslova. Požarom je zahvaćeno oko hiljadu i po i više hektara šume i niskog rastinja
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
