Građani blokiraju ulice, policija ih rasteruje i tako u krug, po metodu – ko će duže izdržati.
To je građanska neposlušnost – delo koje predstavlja kršenje zakona, ali ima za cilj upravo promene zakona i vlasti.
Šta je građanska neposlušnost?
Građanska neposlušnost se definiše kao javan, nenasilan, politički čin suprotan zakonu, vršen upravo da bi se uvele promene u zakone i odredbe vlasti.
Do građanske neposlušnosti vodi iscrpljivanje svih legalnih sredstava za uklanjanje nepravde.
Glavna karakteristika građanske neposlušnosti je da je to nenasilan akt, koji ne sme da dovede do svesnog povređivanja ili veće materijalne štete.
Advokat Marko Pantić pojašnjava za „Vreme” da građanska neposlušnost pravno gledano ne postoji.
„To je opravdan način borbe, ali svako ko u njemu učestvuje, treba da bude svestan posledica. Svako ko se time bavi, treba da bude svestan da čini nepravnu radnju za koju može da odgovara”, dodaje Pantić.
No, građanska neposlušnost upravo na to i cilja – snimci hapšenja, odvođenja mirnih građana obično bude solidarnost.
Sa druge strane, to što može da se odgovara, ne znači da su opravdana batinanja mirnih građana, zaletanje na njih policijskim maricama i izmaštane optužbe za rušenje države, što se sve dešava prethodnih dana.
Podvrgavajući se kazni, građanska neposlušnost se nada da će postaviti moralni primer koji će isprovocirati većinu ili vladu da sprovede značajne političke, društvene ili ekonomske promene, definiše enciklopedija Britanika.
Građanska neposlušnost ima različite oblike, a među njih se svrstavaju demonstracije bez dozvole, neprijavljeni marševi, šetnje i mitinzi, blokade saobraćajnica…
U oblike građanske neposlušnosti mogu se uvrstiti i blokade kulturnih ustanova i fakulteta prethodnih meseci.
Foto / Vreme / Jelena MrđaBlokada u Zemunu
Koja su prava policije kod građanske neposlušnosti?
U nedelju i ponedeljak, policija je više puta reagovala kako bi rasterala blokade.
Po Zakonu o policiji, ovlašćenja policije su jako široka, a policija ima pravo da rastera ovakav vid blokada, objašnjava Pantić.
„Naravno, reakcije policije ograđene su javnim interesom i načelom da se ne preduzima teže sredstvo prinude ako može lakše. Pre svega, policija treba da upotrebi usmeno upozorenje. Ako okupljeni na to ne reaguju, sledeće je fizička upotreba sile. Ukoliko se suprotstavite njihovoj fizičkoj upotrebi sile, činite krivično delo – ometanje službenog lica u vršenju službe i onda ste u većem problemu”, dodaje Pantić.
Kako pojašnjava, policija ne bi trebalo da preduzima teža sredstva prinude ukoliko situacija može da reši lakšim.
„Ne treba da razbija blokadu automobilima ili hamerima, ako može da pozove ljude i kaže da sklone blokadu”, objašnjava Pantić.
Studenti u blokadi su upravo to preporučili građanima – čim vide policiju, da se sklone, pa vrate kasnije.
Šta ako ne želim da se legitimišem?
Ukoliko se nađete na ulici i policija vas legitimiše, imate obavezu da im pokažete dokument, u suprotnom, policija može da vas privede u stanicu kako bi utvrdila identitet, pojašnjava sagovornik „Vremena”
Kako dodaje, kazna za nelegitimisanje ne postoji, ali policija uvek može da doda neko krivično delo – ako odbijate saradnju, stojite na kolovozu umesto na trotoaru.
„Građani treba da budu svesni da mogu da padnu pod represiju državnog aparata, ali ne treba da budu očajni zbog toga, jer su svesni šta rade. U telefonu treba da imaj broj advokata ili još bolje, da ga znaju napamet, i da daju instrukcije bližnjima da kontaktiraju advokata ukoliko budu privedeni”, zaključuje Pantić.
Građanska neposlušnost u novijoj istoriji Srbije
Građanima Srbije ovakav oblik bunta nije novost.
Do pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine dovela je upravo građanska neposlušnost simbolizovana kroz pokret Otpor, koji je imao veliku ulogu u mobilizaciji javnosti i padu režima.
Studentski protesti 1996. i 1997, zbog krađe lokalnih izbora, takođe su građanska neposlušnost s kojom se suočavao režim Slobodana Miloševića.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Na platformi X se nakon poslednjeg Utiska nedelje povela debata hoće li i pankeri posle izbora igrati kolo sa studentima. Da li su pank i kolo međusobno politički suprotstavljeni?
Beogradska javna komunalna preduzeća duguju dobavljačima 30 milijardi dinara, tvrdi Centar za lokalnu samoupravu. Vlada Srbije je u septembru Gradu prebacila gotovo milijardu dinara iz budžetske rezerve zbog rizika od nelikvidnosti
Pokret "Mi - snaga naroda" ipak ne izlazi na izbore. A plan je bio sasvim drugačiji, da Branimir Nestorović okupi sve proruske partije u Srbiji. Kakve je to veze imalo sa Vulinom i da li je doktor koga je proslavilo podsmevanje korona virusu dopro do Kremlja? „Vreme“ piše o tome u novom broju
Posle optužbi SNS-a da je RTS „cenzurisao" intervju sa Aleksandrom Vučićem, javni servis se izvinio gledaocima. U Dnevniku koji je emitovan u 22 časa prikazan je ceo razgovor sa predsednikom Srbije koji se nalazi Njujorku
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
