Plan Ursule fon der Lajen za jačanje odbrane vredan 800 milijardi evra dolazi u trenutku kada SAD preispituju svoju ulogu u evropskoj bezbednosti. Može li EU da postane samostalna vojna sila
Plate nastavnicima u štrajku su uplaćene, a svi su dobili različite iznose, govore izvori „Vremena“. Uplati je prethodio i navodni kolaps informacionog sistema države
Pančevci pokušavaju da mirnim putem uklone nezakonit bilbord sa likom predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji danonoćno čuva policija. On predstavlja, kažu, i bezbednosni rizik
Nemačka će ući u ogromna zaduženja da bi obnovila infrastrukturu i ojačala vojsku. I da bi Fridrih Merc postao kancelar
Prošlo je tačno pet godina od prvog slučaja korona virusa u Srbiji. Kako je pandemija promenila naše živote
Opozicija nije bojkotovala parlament (osim DS-a), ali ga nije ni blokirala. Razlozi su brojni, ali sad je tako kako jeste. Očito, opozicija nije u stanju da napravi zajednički dogovor i strategiju, pa da onda radi po nekom planu. Iako je izgledalo da je događaj od utorka 4. marta zapravo nastavak onoga što građani zovu “pumpanje”, nema nagoveštaja da posle ovog “skupštinskog prepada” koji im je doneo reputaciju nasilnika (što nije ni ključno, ni toliko važno), sledi neka druga akcija. Znalo se i pre ovoga da je parlament paravan, kao i sve druge institucije. Još uvek se ne vidi na koji način to može da se promeni
Predsedniku Srbije uspelo je prošle nedelje da u formi izvinjenja niškom dopisništvu Radio-televizije Srbije pošalje još gore i veće uvrede od inicijalnih. Branša se ipak digla. Četrdesetak niških novinara odbija da izveštava o Vučićevim nastupima, a pridružilo im se novosadsko dopisništvo RTS
“Nema vraćanja na staro. Mnogi su osetili slobodu i shvatili njen značaj. Pravi način je da se podrže deca i podrži budućnost. To su prepoznali i oni stari koji jedva imaju za život, koji su teškom mukom izašli, ali su to učinili kako bi pružili toplu dobrodošlicu toj vojsci koja je umarširala u naša srca”, kaže, sumirajući utiske, dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović
Nisu ih omeli ni praznici, ni ledeni dani poput onog na Sretenje kada su napolju bili punih 15 sati, ali ni još hladnije noći, kada su spavali pod otvorenim nebom na putu do Novog Sada. Nisu ih omela ni krvava stopala od prepešačenih stotina kilometara, niti svakodnevno zastrašivanje iz krugova vlasti da će ostati bez stipendija i domova, a ni poslednje pretnje da će izgubiti godinu. Kako studenti uče sve ostale šta je istrajnost i prilagodljivost pred novim izazovima
Učenici direktorki nalepili sendvič na vrata, ona im zaključala školu. Njen izlazak praćen zvižducima đaka za Vučića predstavlja “jedno od najjezivijih svedočanstava srpske današnjice”
“Pričaće se o generaciji koja je pokrenula ne revoluciju, nego evoluciju. Ovo je civilizacijski, evolucioni korak. Mi, stariji, zaboravili smo da je to moguće”
“Želimo da omogućimo uključivanje u dijalog različitih aktera, da promišljaju promene koje su nam svima odavno neophodne i da u isto vreme pokušaju da te promene otelove u samom prostoru. Promišljati i živeti promene, to je nešto što mora da postoji i pre ulaska u legalističke okvire”
Ogorčeni predsednik Republike Srpske pozvao je građane da kamenuju Visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita jer RS ne priznaje “ovog turistu”. Međutim, u vreme kada su ga visoki predstavnici dovodili na vlast, Dodik je govorio drugačije: “Pravo je visokog predstavnika da posegne za tom odlukom, koje je dobio po Dejtonskom sporazumu, u kojem je sadržana klauzula da je on iznad Ustava BiH i ustava entiteta. Nije Vestendorp diskvalifikovao (smenio) Nikolu Poplašena (tadašnjeg predsednika RS), već se Poplašen sam diskvalifikovao
Bauk kruži Hrvatskom, bauk Laure Koveši. Čini se da bi razni ministari i drugi moćnici mogli da završe iza rešetaka zatvora Remetinac. Ali hoće li lekcija biti naučena? Teško. Recidivizam hrvatskih političara je neizlječiv
“Svet je nekoliko puta promenio svoju fasadu, ali matrica ostaje ista – ona se samo adaptira novim tehnologijama kontrole: moć kapitala vlada, mase slede iluziju, istorija se reciklira. Zaborav je najveći saveznik ponavljanja grešaka. Kada se emotivna distanca od užasa prošlosti poveća, otvara se prostor za njihovo ponavljanje – u novom obliku, sa novim narativima, ali sa istim ishodom.”
Sednica Skupštine zapravo je bila borba za kapitalizaciju energije studentske pobune. Verovali ili ne, vlast i opozicija su svoje delovanje predstavile kao “ispunjavanje studentskih zahteva”
Možda je ovo prilika da se nevladin i neprofitni sektor vrati svojim korenima – da ponovo postane glas onih kojima je zaista potreban, a ne samo alat u rukama donatora. Ako sada ne pronađemo alternativne načine finansiranja, ako ne smislimo kako da održimo ono što je godinama stvarano, sve će pasti u ruke onih koji demokratiju vide kao problem. Ili je sve već palo
Tvrdi da u velikom bloku mermera može da vidi skulpturu koju samo treba osloboditi od naslaga što je skrivaju. Odlazi i u kamenolome verujući da ume da prepozna koji će mu komadi odgovarati, jer naslućuje “tokove” u njihovoj unutrašnjosti. Po svemu sudeći, Mikelanđelo nijednom nije pogrešio, sve do samog kraja
Susret Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa, nekadašnjeg voditelja američke serije Pripravnik, javnost je gledala u direktnom prenosu iz Ovalnog kabineta. Vulgaran, neprijatan, povišenog glasa i u učesnike uperenog kažiprsta, Tramp je – tada samo biznismen milijarder – otpuštao kandidate za mesto šegrta u njegovoj firmi, jednog po jednog. I tako iz sezone u sezonu čitavih 11 godina, dok ga televizija NBC nije otpustila zbog izjave o meksičkim imigrantima koju je dao objavljujući kandidaturu za američkog predsednika. Danas bi mnogi voleli da postoji instanca koja bi mogla da otpusti Trampa
Životni put je 25. januara 2025. završio deseti svetski šampion, velemajstor sovjetskog amalgama “šaha za mase” i duge tradicije. Taj šahovski Oblomov, pametan, plemenit, talentovan i lenj, izgubio je hladnoratvoski meč stoleća 1972. u Rejkjaviku od američkog vunderkinda Bobija Fišera, “najboljeg predstavniku sovjetske škole šaha”, sebe oslobodio tereta vođstva, a mnoge razočarao, ali je i stekao poštovanje zbog sportskog ponašanja i dostojanstva u porazu
Bridžet Džouns: Luda za njim, režija Majkl Moris, scenario Helen Filding, uloge Rene Zelveger, Čuitel Edžiofor, Hju Grant, Leo Vudal
Nedavno objavljena autobiografija princeze Jelisavete Karađorđević Tamo daleko je priča, osim o njoj, u velikoj meri i o knezu Pavlu i knjeginji Olgi. Tu su i kraljica Elizabeta, Džon Kenedi, Liz Tejlor i Ričard Barton, Grejs Keli, Voren Biti, Žan Kokto, Benazir Buto, Tramp…
Značajni pritisci na civilni sektor u Srbiji dovode u pitanje demokratske procese u zemlji i njen put ka Evropskoj uniji, rekao je specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Emanuel Saracin u razgovoru za Dojče vele
Kako su studentski protesti oživeli neke reči, drugima udahnule novo značenje, pa još obogatili sleng novim izrazima
Nakon višegodišnjih odlaganja, zemlje EU konačno su postigle dogovor o pokretanju Sistema ulaska i izlaska (EES). Ovaj biometrijski sistem, koji će beležiti podatke svih posetilaca iz trećih zemalja, donosi strožu kontrolu granica i povećanu sigurnost. Prelazak na novi sistem mogao bi da počne već u oktobru
A osnovni cilj plana „Ponovno naoružavanje Evrope“ jeste da države prvo dobiju pristup sredstvima kako bi unapredile sopstvenu odbranu. Đuzepe Spatafora, istraživač u Institutu za bezbednosne studije EU, veruje da plan Ursule fon der Lajen može dobiti jednoglasnu podršku, čak i ako to ne bude odmah na samitu. Ulozi su, kako ukazuje, postali visoki. Spatafora je upravo objavio studiju o tome kako bi izgledalo kada bi SAD okrenule leđa EU. On ocenjuje da činjenica da paket sadrži niz opcija — dodatno zaduživanje, trošenje na zajedničke nabavke, preusmeravanje novca iz kohezionih fondova u vojne svrhe — „predstavlja način da se dobije maksimalna saglasnost“. On takođe smatra da se s relativno retkim pominjanjem Ukrajine u planu nameravalo „da se izbegne veto pojedinih članica“. Ipak, Spatafora smatra da čak i kod država kojima nije prijatno da EU preuzima veću ulogu u oblastima koje su obično u nadležnosti nacionalnih vlada ili NATO, „morate da počnete od novca“. „Uloga EU biće dobrodošla ukoliko obezbedi dodatna sredstva, pre svega novac“, kaže. Preokret u Švedskoj Švedska je do sada bila među državama koje su oklevale da prihvate veću ulogu EU — i zajedničko finansiranje — u oblasti odbrane. Kale Hakanson, istraživač u Švedskoj agenciji za istraživanja u oblasti odbrane, kaže da je poslednjih dana došlo do „promene u tonu i hitnosti“, nakon pogoršanja odnosa između predsednika Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog u petak 28. februara i naknadnog prekida američke pomoći Ukrajini. Švedski premijer Ulf Kristerson sada je obavestio svoj parlament da u potpunosti podržava paket „Ponovno naoružavanje Evrope“, nakon što su i druge države koje su ranije imale rezerve, poput Finske, Danske i Nemačke, promenile stavove. „Švedska nije želela da ostane poslednja“, rekao je Hakanson. „Ovaj paket se priprema već neko vreme, ali mislim da su ambicije verovatno porasle u proteklih nekoliko nedelja. Stvarno se oseća hitnost i stvarni strah da bi Evropa mogla da ostane sama.“ Nemačka i hiljadu milijardi novog duga Govoreći o promeni stavova, samo nekoliko sati nakon što je Fon der Lajen predstavila svoj paket predloga, verovatni budući partneri u novoj nemačkoj vladi, Demohrišćani (CDU/CSU) i Socijaldemokrate (SPD), najavili su da, čim preuzmu vlast, nameravaju da ukinu ograničenje zaduživanja, kako bi omogućili veća izdvajanja za odbranu. Verovatni budući kancelar Fridrih Merc (CDU) obećava dodatnih 500 milijardi evra za odbranu, zajedno sa još 500 milijardi evra za infrastrukturu. Džeremi Klif iz trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose ocenjuju da su promene u Nemačkoj „zapanjujuće“, isto kao i „čista fiskalna sila“ koju će te promene osloboditi. Okretanje novog lista, početak nove knjige Napuštajući sastanak u Londonu koji je u nedelju organizovala Velika Britanija, Ursula fon der Lajen izjavila je da želi da pruži toliku pomoć Ukrajini, da ona postane „čelično, bodljikavo prase“ sposobno da izdrži spoljne napade. Ako zemlje EU maksimalno iskoriste nove instrumente koje im nudi za unapređenje sopstvenih kapaciteta, i sama Unija će, kaže, dobiti važan sloj samoodbrane. „Da li je to dovoljno za budućnost? Verovatno nije. Ali kao prvi korak, mislim da je zapravo prilično impresivno“, ocenjuje jedan visoki diplomata EU koji je takođe želeo da ostane anoniman. Zvaničnik EU bio je još odlučniji u vezi sa značajem plana „Ponovno naoružavanje Evrope“: „Ovo je okretanje novog lista. Mislim da sada počinjemo novu knjigu, a ona se zove: ’Evropa odbrane’.“', 'pageDate': '2025-03-06 13:17:59', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });REGARDING YESTERDAY’S TRUMP – ZELENSKY MEETING pic.twitter.com/T9C4aHdXDh
— Robert Fico 🇸🇰 (@RobertFicoSVK) March 1, 2025
