Pošto je centralni most preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici godinama zatvoren za saobraćaj, Aljbin Kurti hoće da sagradi dva nova
Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija objavio je ilustraciju dva nova mosta u Kosovskoj Mitrovici – levo i desno od centralnog mosta preko Ibra koji je godinama iz političkih razloga zatvoren za saobraćaj, prenosi KoSSev. Albanci su u više navrata pokušavali da ovaj most bude potpuno otvoren, ali su nailazili na odbijanje međunarodne zajednice.
Samo nekoliko dana nakon što su opštine Severna i Južna Mitrovica formirale Zajednički odbor, potpisan je prvi međuopštinski memorandum – izgradnja dva nova mosta preko reke Ibar.
Dokument su potpisali gradonačelnik sa severa Erden Atić, zamenik gradonačelnika sa juga Arijanit Tahiri, ali i kosovski ministar za infrastrukturu u tehničkom mandatu Ljiburn Aljiju.
Srbe ni formalno niko ništa ne pita jer su po direktivi iz Beograda bojkotovali prošle lokalne izbore.
„Memorandum smo započeli potpisivanjem zajedničkog projekta za izgradnju dva nova mosta preko reke Ibar, projekti koji će olakšati kretanje građanima obe opštine i služiti kao infrastruktura za komunikaciju i saradnju među građanima, jačajući socijalnu integraciju i ekonomski razvoj sa obe strane“, poručio je Aljiju.
Ovu inicijativu su svesrdno pozdravili premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti i ministar unutrašnjih poslova, takođe u tehničkom mandatu, Dželjalj Svečlja, dok su u toku maratonski pregovori o formiranju nove Vlade nakon parlamentarnih izbora održanim 9. februara.
Poluzvanično, polunezvanično
Kurtijevo Samoopredeljenje objavilo je ilustaciju kako bi dva nova mosta trebalo da izgledaju i gde bi trebalo da budu sagrađeni, što sve izgleda prilično suludo.
Sa druge strane, portali na albanskom jeziku i stranice na društvenim mrežama objavljuju navode o tome gde će ovi mostovi navodno biti izgrađeni.
„Jepi ze” tvrdi da će jedan od ovih mostova biti izgrađen u blizini Tri solitera, a drugi u blizini Opštine Severna Mitrovica.
„Mitropol”, koji je objavio iste navode, nakon objave Samoopredeljenja, ovu stranku optužuje da zavarava građane svojom fotografijom, odnosno skicom ovih mostova.
Međutim, izuzev još uvek vladajuće partije, i dalje izostaju zvanične informacije o planu izgradnje najavljenih mostova.
Šta će biti s glavnim mostom?
Centralni most na Ibru godinama simbolizuje podelu između severnog, većinski srpskog, i južnog, većinski albanskog dela grada.
Vlasti u Prištini više puta su pokretale inicijative za potpuno otvaranje mosta, navodeći potrebu za slobodom kretanja i normalizacijom života u gradu.
Temu otvaranja mosta poslednji put aktuelizovalo je sadašnje opštinsko rukovostvo koje je došlo na vlast nakon što su krajem 2022. godine Srbi napustili kosovske institucije, kao i lokalnu samoupravu. Posebno su u tome bili uporni u leto prošle godine, kada je rađeno renoviranje površine na samom mostu i oko njega, ali i provera tehničke izdržljivosti.
Inicijativa je naišla na podršku Kurtijeve vlade (sada u tehničkom mandatu), čiji su zvaničnici učestalo najavljivali otvaranje mosta tokom leta prošle godine, pa čak i testirali izdržljivost mosta i vršili površinske radove s ciljem sanacije konstrukcije.
Most, međutim, tada nije otvoren, a u međuvremenu je usledilo zatišje, te se sve ređe govorilo o ovoj temi.
Srpske vlasti protiv otvaranja mosta
Za razliku od aktuelnog rukovodstva Severne Mitrovice i Prištine, vlast u Beogradu i lokalni Srbi se odlučno protive otvaranju mosta.
Prošlogodišnje najave naišle su i na brojne reakcije međunarodnih aktera, među kojima je najdirektniji bio KFOR čiji su pripadnici 24 sata stacionirani na ovom mostu.
Ova misija NATO-a poručila je tada da će nastaviti da garantuje bezbednost i slobodu kretanja, ali i odbacila mogućnost jednostranih poteza, ukazujući na potrebu koordinacije u skladu sa ranijim dogovorima postignutim u okviru dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU.
Na razgovore u sklopu dijaloga insistira i zvanični Beograd, ali se tome protivi Priština, tvrdeći da je reč o internom pitanju.
Inače, južni i severni deo grada povezuje ukupno pet mostova.
Izvor: KoSSev
Nikolu Milutinovića i Damnjana Vukićevića Radio Slobodna Evropa je identifikovao kao žandarme koje pojedini mediji dovode u vezu sa obezbeđenjem Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića
Poslanik Zeleno-levog fronta Rastislav Dinić je zbog govora poslanice Jelene Pavlović na studentkom skupu u Kraljevu ocenio da bi nastavak unilateralne podrške studentima bio greška. Njegov partijski kolega Radomir Lazović poručuje da je ZLF partija slobodnomislećih ljudi, ali da se ništa po poitanju podrške studentima ne menja
Formalni predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je da Srbiju u septembru, oktobru ili novembru očekuju parlamentarni i predsednički izbori. SNS, kaže, još nije razgovarao o predsedničkom kandidatu, dok Aleksandra Vučića vidi kao nosioca izborne liste
Najmanje pet država članica Evropske unije protivi se otvaranju Klastera 3 sa Srbijom, saznaje Radio Slobodna Evropa. Holandija je potvrdila da se protivi nastavku pregovora u ovom trenutku
Kineski raketni sistem HQ-9, koji po nameni često porede sa ruskim S-400, mogao bi da postane deo naoružanja Vojske Srbije. Potencijalna nabavka izazvala je različite reakcije – od vojnih analiza do političkih upozorenja iz pojedinih zapadnih zemalja
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
