Na pitanje da li postoje dokazi da su nuklearni kapaciteti Irana uništeni u američkom vazdušnom udaru, Bela kuća i vlast u Teheranu daju potpuno suprotstavljene odgovore.
„Postoje tvrdnje američke strane da jesu uništeni, postoje tvrdnje iranske strane da nisu“, kaže za „Vreme“ Mirko Dautović, predavač na univerzitetu u Taškentu i analitičar međunarodne politike koji se tokom svoje karijere najviše bavio područjem Bliskog istoka.
Dok je Donald Tramp napad na Iran opisao kao „spektakularan vojni uspeh“ i dodao da su objekti „potpuno uništeni“, zamenik političkog direktora iranskog javnog servisa Hasan Abedini odmah je izjavio da su sva tri nuklearna postrojenja, za koje se sumnja da se u njima obogaćivao uranijum za svrhu proizvodnje atomskog oružja, „pre izvesnog vremena“ evakuisana.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu beskrajno se zahvaljivao Trampu zbog toga što je „smogao hrabrosti“ da naredi američkoj vojsci da napadne Iran i podrži Izrael u naporima da „ukloni opasnost po civilizaciju“, ali su i Izraelci uzdržani u ocenama da li je proces navodne proizvodnje nuklearnog oružja u Iranu zaista uništen, ili samo usporen.
Ima li Iran uopšte program za proizvodnju nuklearnog oružja
Netanjahu je nakon masivnog vazdušnog udara izraelske ratne avijacije 13. juna rekao da je Iranu bilo potrebno svega nekoliko meseci da napravi nuklearno oružje. To je, doduše, govorio i davne 1995. godine.
Dautović se poziva na izjavu Rafaela Grosija, direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koji je nakon prvog napada u istoriji SAD-a na Iran koji je za CNN rekao:
„Iako je jasno da su američki vazdušni napadi pogodili iranska nuklearna postrojenja, još nije moguće proceniti štetu koja je tamo napravljena“.
To i neće biti moguće dok inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju, koji se i dalje nalaze u Iranu, ne budu u mogućnosti da pregledaju iranska nuklearna postrojenja. Grosi kaže da IAEA nije pronašla do sada ni jedan dokaz, nikakvu indikaciju, da je Iran nameravao da napravi nuklearno oružje, niti je neka zemlja ponudila svoje obaveštajne podatke u tom smislu.
Grosi je ipak kazao za CNN da je Iran uskladištio oko 400 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto, što nije daleko od 90 odsto obogaćenja potrebnog za pravljenje nuklearnog oružja.
„Iran nije krio da je zaštitio ovaj materijal“, rekao je Grosi za CNN.
Govoreći pred Upravnim odborom nuklearnog nadzornog tela Ujedinjenih nacija, Grosi je izjavio da inspektori moraju da imaju mogućnost „da se vrate na iranska nuklearna postrojenja i izvrše popis zaliha uranijuma, uključujući, što je najvažnije, 400 kilograma obogaćenog na 60 odsto“.
Ni curenja ni radioaktivnosti
Takođe, energetski stručnjaci komentarisali su da iz postrojenja koja su pogođena nije bilo radioaktivnog curenja, što bi trebalo da se dogodi, ukoliko je u pogonima bilo uranijuma,
Dautović zato pretpostavlja da je nuklearni program „izmešten negde na bezbedno, ili da ta postrojenja jednostavno nisu uništena“.
Nepouzdani Tramp
Dodatnu sivu senku na napad Amerike na Iran baca i činjenica da je Tramp dao Teheranu rok od dve nedelje da se pronađe rešenje za postizanje mira, a da je ubrzo zatim naredio bombardovanje.
SAD je napao Iran bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ili odgovarajuće rezolucije Generalne skupštine, što, doduše, nije ništa novo. Novo je da se, za razliku od Iraka ili Libije, Amerika u ovaj ratni pohod uputila sama, bez ijednog saveznika iz NATO-a.
Predsednik Amerike se nije držao ni prakse da o napadu obavesti telo za nacionalnu bezbednost Kongresa, takozvani Gang of Eight, koje se sastoji od osam kongresmena koji imaju pristup strogo poverljivim informacijama od značaja za nacionalnu bezbednost SAD iz obe partije. Demokratske članove je bio potpuno isključio, o istorijskom napada na Iran su saznali iz medija.
Priskakanje u pomoć Izraelu
„Tramp očigledno polazi od pretpostavke da Izrael sam ne može odlučujuće da oslabi iranski nuklearni program“, kaže stručnjak za bezbednost Đorđo Kafijero u razgovoru za Dojče vele. Zato su, kaže, SAD intervenisale.
„Napadi na iranski nuklearni program zasnivaju se na pogrešnim informacijama“, tvrdi sa druge strane Favaz Gerges, profesor za politiku Bliskog istoka i međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije za DW.
Američka obaveštajna služba došla je, kaže, do zaključka da Iran ne pokušava aktivno da izgradi atomsku bombu i da mu trebaju najmanje tri godine rada da uopšte bude kadar za tako nešto.
Nove bombe
Dok svet razmišlja o posledicama Trampovog napada, Iran je upozorio američkog predsednika da će započeti akcije unutar SAD sa terorističkim ćelijama spavača ako bude napadnut, u poruci poslatoj dan pre američkih udara, javio je NBS njuz pozivajući se na obaveštajne izvore.
Informacija je stigla do Trampa preko posrednika na samitu G7 u Kanadi prošle nedelje, koji je predsednik SAD ranije napustio, rekla su dva američka zvaničnika i osoba upoznata sa pretnjom.
Pitanje koje najviše muči američku, ali i svetsku javnost, je da li će Iran uzvratiti udarac i napasti američke baze u regionu u kojima je stacionirano oko 40.000 vojnika. Da li je napad na nuklearna postrojenja bio jednokratan, ili je Amerika ponovo ušla u dugotrajni rat? Tramp je obećavao upravo suprotno: da će SAD da izvuče iz svih globalnih oružanih sukoba.
Pitanje je i da li je rukovodstvo Irana, predvođeno vrhovnim verskim poglavarom Alijem Hamneijem dovoljno odlučno da blokira Ormuski moreuz, što bi dovelo do potresa na globalnom tržištu sirove nafte.
Neki stručnjaci polaze od toga da se Hamnei odavno pobrinuo za to ko treba da ga nasledi ukoliko bude ubijen. Iran je velika zemlja sa preko 90 miliona stanovnika sa razvijenim državnim strukturama koje mogu da funkcionišu iako njihovo postojeće rukovodstvo bude likvidirano.
Nakon američkog bombardovanja, Izrael je lansirao nove vazdušne napade gađajući vojnu infrastrukturu u gradu Kermanšah, na zapadu Irana, saopštila je Izraelska vojska, a prenosi CNN, dok je Teheran brzo reagovao novim raketnim napadima na Izrael.
