Bombu od 15 tona, koju samo Amerika poseduje, bacile su SAD na poslednji netaknuti nuklearni objekat u Iranu
Novo bombardovanje Irana nije samo glavna vest zbog prvog napada na Iran u istoriji SAD, već je i oružje koje je korišćeno upotrebljeno po prvi put.
U napadu su korišćeni američki bombarderi B-2, a izvori CNN govore da su SAD takođe koristile bombu „bunker buster“ od gotovo 15 tona, što se prvi poznati slučaj upotrebe ove bombe. Ova bomba je verovatno bila potrebna za uništenje poslednjeg netaknutog nuklearnog objekta u Iranu, a samo je SAD poseduju.
Ovako snažno oružje, najveća nenuklearna bomba u arsenalu SAD, bilo je potrebno jer je cilj, postrojenje za obogaćivanje nuklearnog goriva Fordo, izgrađen oko 90 metara unutar planine blizu grada Koma, dva sata južno od Teherana.
Prodiru u zemlju
Teška eksplozivna bomba poznata je kao GBU-57A/B Massive Ordnance Penetrator, a dizajnirao ju je Boing za Vazduhoplovne snage Sjedinjenih Američkih Država. Njena ogromna težina znači da može biti isporučena samo sa stelt bombarderom B-2, avionom koji izraelske vazduhoplovne snage ne poseduju, piše Gardijan.
„Sjedinjene Države kontrolišu bombarder i bombu“, rekao je nedavno za Post Džon Spenser, predsednik studija urbanih ratova na Institutu za moderni rat na Vojnoj akademiji Vest Point.
Razvoj rakete koštao je američku vojsku preko 500 miliona dolara, a izgrađena je prema specifikacijama koje bi omogućile prodor dovoljno duboko u postrojenje Fordo da uništi nuklearne centrifuge u kompleksu, prema izveštaju Wall Street Journala iz 2013. godine, koji je tada naveo da je 20 bombi proizvedeno za američku vojsku.
Zato se ovi razarači bunkera zovu penetratori, jer prodiru u zemlju pre nego što eksplodiraju. Na taj način, eksplozija je strateški odložena.
Iako su SAD prodale manje snažne bombe razarače bunkera Izraelu, odbile su da podele Massive Ordnance Penetrator sa bilo kojim od svojih saveznika.
Masovni protesti, provala nasilja, socijalno nezadovoljstvo i rekordno niska popularnost predsednika – Emanuel Makron je svojevremeno obećao revoluciju, a sada pubuna na ulicama širom otvara vrata za Marin le Pen
Dok se Kanada suočava sa posledicama američkih carina, separatistički pokret u naftom bogatoj Alberti dobija na snazi. Premijer Mark Karni pokušava da očuva jedinstvo zemlje novim ekonomskim obećanjima
Posle nasilnih protesta u više francuskih gradova, predsednik Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza. Premijer Sebastijan Lekornu saziva krizni sastanak, dok se policija i lokalne vlasti suočavaju sa posledicama nereda
Protesti u Albaniji traju danima, uz sukobe sa policijom u Tirani. Demonstranti traže ostavku Edija Rame, koji odbija da se povuče.
Predsednik Francuske Makron poručio je javnosti da će biti beskompromisan prema učesnicima nereda, i da razume zabrinutost naroda zbog rasta cena
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
