Država dala rok za uklanjanje klima – kolike su kazne

Vlasnici objekata javne namene, ali i zgrada koje nisu javne namene, ali se nalaze u granicama nepokretnih kulturnih dobara, po zakonu treba da spoljne jedinice klime uklone sa uličnih fasada do 4. avgusta 2028. godine.

„Rok za uklanjanje spoljnih jedinica klima za grejanje ili hlađenje sa uličnih dela fasada svih ostalih zgrada koje se nalaze izvan granica nepokretnih kulturnih dobara je 4. avgust 2033. godine“, rekao je pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Dušan Radonjić.

Kazne do 100.000 dinara

Prema njegovim rečima, za nepoštovanje ovih odluka propisane su novčane kazne koje su, ukoliko je vlasnik objekta pravno lice, od 50.000 do 100.000 dinara za sve tri kategorije zgrada, a ukoliko je vlasnik fizičko lice, kazne su od 25.000 do 50.000 dinara.

„Zakon je predvideo i da je nadzor nad primenom ovog propisa u nadležnosti jedinice lokalne samouprave, odnosno njihovih organa koji se staraju o komunalnom redu, a to je komunalna milicija, dok će za jedinice lokalne samouprave koje nemaju komunalnu miliciju, umesto njih taj posao da obavi Republička komunalna inspekcija“, rekao je Radonjić.

On je dodao i da je Zakon o planiranju i izgradnji predvideo da jedinica lokalne samouprave mora da donese opšti akt kojim će bliže da uredi način uklanjanja spoljnih jedinica za grejanje i za hlađenje, ili će u suprotnom, ako ga nije donela, biti kažnjena sa 50.000 dinara.

Radonjić naglašava da je ideja za donošenje ovog zakona koji se odnosi na klime proistekla iz toga što je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) smatralo da klima uređaji sa svih zgrada jednostavno ne treba da kaplju na prolaznike i da ne naružavaju fasade, odnosno građenu sredinu, ali i zato jer su objekti proglašeni za nepokretna kulturna dobra zapravo materijalni tragovi kulture, odnosno kulturne baštine ovog naroda.

Prema njegovim rečima, mi smo ih samo dobili u zalog da ih čuvamo i treba da ih prenesemo novim generacijama, a ovo je jedan od načina njihovog očuvanja i očuvanja njihovog spoljašnjeg izgleda.

Informacije

Na pitanje kako građani mogu da se informišu o tome u koju kategoriju spadaju njihovi stambeni objekti, pomoćnik ministra MGSI sektora za komunalne delatnosti, stambenu i arhitektonsku politiku, energetsku efikasnost i građevinske proizvode je rekao da je Republički zavod za zaštitu spomenika popisao nekih 2.650 nepokretnih kulturnih dobara, tako da svi mogu da vide u tom katalogu da li se tu nalazi njihov objekat ili ne.

„Takođe, svaki grad, odnosno Gradski zavod za zaštitu spomenika ima svoj spisak zaštićenih kulturnih dobara na njegovoj teritoriji, a u slučaju Beograda postoje i interaktivne mape, spisak ulica i slično. Naravno, građani na prvu loptu mogu da razaznaju i da ukoliko, recimo, žive u Knez Mihajlovoj ili nekoj od bočnih ulica, da se nalaze u granicama nepokretnog kulturnog dobra, za razliku od građana koji, recimo, žive na Zvezdari ili u Mirijevu“, precizirao je Radonjić.

„Prvo u svome dvorištu“

On je naveo i da MGSI još uvek nema informaciju da li se počelo sa uklanjanjem klima sa objekata, naglasivši da je u planu da se u narednom periodu krene u kontrolu i to „prvo u svome dvorištu“.

„Planiramo da u narednom periodu krenemo u kontrolu zgrada javne namene u granicama nepokretnih kulturnih dobara, odnosno u zaštićenoj okolini kulturnih dobara i da jednostavno vidimo da li su jedinice lokalne samouprave postupale po zakonu ili ne“, rekao je Radonjić.

On je istakao i da poslednje izmene Zakona o planiranju i izgradnji koje su stupile na snagu 4. avgusta 2023. godine predviđaju da sve novoizgrađene zgrade od trenutka stupanja na snagu izmena zakona moraju da budu projektovane, građene i održavane na način da spoljne jedinice za grejanje i hlađenje nisu vidljive, odnosno da ne vrše neposredan uticaj na svoje okruženje.

„Ukoliko prošetamo gradom, mi možemo da vidimo primenu tog propisa na novim zgradama gde se te jedinice instaliraju na krovovima zgrada ili na terasama stanova, a ukoliko se instaliraju na samoj fasadi, one su najčešće vizuelno sakrivene različitim panelima koji su sastavni deo fasade ili su u različitim kutijama, kavezima i slično“, zaključio je Radonjić.