Intervju: Miodrag Majić, sudija, književnik i jedan od inicijatora “ProGlasa”

Krik za buđenje nacije

Ne bežim od suočavanja sa eventualnim disciplinskim postupkom jer smatram da bi njegov produkt bio značajniji od moje sudske karijere. Mi u pravosuđu moramo da saznamo kakvo je javno istupanje dozvoljeno, a kakvo nije – u situaciji kada je država oteta (…) Ja sam potpuno miran jer sam uvek pažljivo odmeravao šta ću reći i nikada nisam činio ono što sudija ne sme da radi – a to je da zagovara određenu političku stranku i ideju. Radio sam samo ono što bi, po mom mišljenju, svaki sudija morao: zalagao sam se za povraćaj ustavnosti i zakonitosti u društvu

Roman(i)

Originalan tretman starih obrazaca

Juri Erera: Konci kraljevstva Znaci koji će prethoditi kraju sveta Razmena tela prevod sa španskog Vesna Stamenković Blum, Beograd, 2023.

Bioskop (2): 20.000 vrsta pčela

Košnice u nama

Ono što je lako moglo da skrene put prvoloptaške naturalističke priče o mladom životu pod žrvnjem svekolike isključivosti, ovde zadobija jasne i postojane obrise priče sa neskriveno etičkom komponentom, srećom, kadre da iznese povest o drugosti koja se bori u pola glasa i o sitnim delima pobune protiv sveta

Razglednica

Apoksiomenove četiri sobe

Posle 2000 godina sna na dnu mora, skulptura Apoksiomena, grčkog atlete koji sa sebe struže sloj ulja, prašine i znoja, zaokuplja pažnju posetilaca Malog Lošinja i čini jedini eksponat jednog od najboljih svetskih specijalizovanih muzeja

Bioskop: Pokidan

Čemu ovo služi, a još i ne radi?

Srbi i komšije vole da slušaju Lukasa, ali da čitaju o njegovom životu ili da gledaju film zasnovan na njegovom životu – to je već neka sasvim druga priča. Koga to zanima? Uostalom, čega tu ima a da već nije obrađeno u tabloidima?

Pozorište

Preigravanje nauštrb fokusiranosti

Priča u romanu jeste ispričana iz ugla dečaka, ali kada se na sceni uspon nacizma predstavi kao dečija igra, onda užas zla koje od pojedinačnog raste ka opštem gubi oštrinu i težinu. Problem sa gomilanjem igre i improvizacije je potcrtan time što svi glumci igraju po više uloga

Beograd

Da li se bioskopi vraćaju u modu?

Dvorana kulturnog centra dobila je nagradu Europa Cinemas zbog najboljeg programa, a FCS otvara bioskopsku salu – lepe vesti za zemlju sa samo 97 bioskopa

Kultura

Sava Centar, hronologija promene

Izložba fotografija „Inventar“ Ivana Markovića, kao i njegov raniji dokumentarni film „Centar“, sačuvali su Sava Centar iz vremena kad je nagoveštavao lepu budućnost

In memoriam

Rajan O’Nil, dečak prijemčljivog lika

Desilo se da je u životu proživeo ono što je odigrao u Love story, filmu koji ga je učinio ikonom

Kultura

„Dani Smiljane Mandukić“: Suočiti se sa poreklom straha

Arhiviranje plesne umetnosti, i spajanje najstarije i najmlađe generacije plesača i koreografa posebnosti su festivala „Dani Smiljane Mandukić“, o kome Ministarstvo kulture misli da nije u javnom interesu

Kultura

Merlinka o životnim, univerzalnim temama

Prikazivanje više od sto naslova ovogodišnjeg Međunarodnog festivala queer filma počinje i završava se ostvarenjima Gorana Stolevskog, nagrađenog na festivalu u Veneciji

Kolumna

Kako se gospođa Hajdrih našalila sa mnom

Reče gospođa Olivera Zekić da voli da provocira. Ovde u Srbiji, gde je pod zaštitom Aleksandra Vučića, to za nju nije nimalo opasno. Kad već toliko voli, predlažem joj da tako slatko provocira u Nemačkoj. Uhapsili bi je na licu mesta. A onima, kojima su kao meni, ljudi u uniformi koju promoviše pobili sve milo i drago, mogla bi makar da se izvini

Južna Amerika

Hajdučki zbeg u Ekvadoru

U Gvajakilu se nalazi najistočnija tačka i najosamljeniji manastir Srpske pravoslavne crkve u svetu. To je Hram Blagoveštenja presvete Bogorodice i tamo stoluje mladi Bokelj iz Herceg Novog, arhimandrit Rafailo. Osim iskušenice iz Zemuna, nema Srba koji posećuju ovu našu daleku bogomolju. Ipak, krajem novembra u manastiru je organizovan filmski festival srpske kulture “Serbiana” (na slici) kako bi se i u ovoj zemlji proširilo znanje o našoj kulturi, tradiciji i istoriji

Knjige

Koraci (ka) neposlušnosti

Frederik Gro: Filozofija pešačenja prevod Pavle Sekeruš; Kiša, Novi Sad, 2023. i Odbiti poslušnost prevod Bojana Janjušević; Kiša, Novi Sad, 2020.

Susreti na “Dezireu” (2): Marko Mandić

Gluma kao put u slobodu

“Uvek sam voleo digresije, čini mi se da smo zreli, pogotovo mlada generacija, bar za ovo da otvaraš puno prozora, dolaziš do neke šifre, tražiš tu dalje, pa se vraćaš u osnovnu pripovest. Pošto je život haotičan, postoji potreba za smirenjem koja bi dala (a odatle ta želja i u pozorištu) čisto pripovedanje. Čini mi se da su u porastu čistije forme – priča, povratak realizmu, sklanjamo mikrofone, gradimo, u stvari, scenografiju koja dočarava, zatvara, radi ono što nam radi film”

Bioskop: Lost Country

O godinama visokog napona

Ostavimo li po strani vrhunsku glumu i glumačku saigru mladog Jovana Ginića i Jasne Đuričić, problemi sa ovim filmom iskrsavaju u nekoliko ravni – recimo, na planu postavke i distribucije preostalih likova. Iako očigledno efemerniji, oni su ovde dati na tački krokija, pri čemu su opoziciono nastrojeni bočni likovi unutar ove priče opterećeni ishitrenim bigotizmom i opštom zadrtošću

Biografije

Henri A. Kisindžer, koga je voleo drug Mao

Diplomatski virtuoz koji je plivao između Harvarda i laboratorija korporacije Rand, “Niksonger” koji je preživeo Votergejt, plejboj Bele kuće, američki Meternik koji je otkrio Kiameriku, realista koji je govorio o “verodostojnosti”, “povezanosti” i “ravnoteži moći” i radio na udaljavanju nuklearnih sila od ivice ambisa, moralni relativista koji je pokrivao bombardovanje Vijetnamaca da bi prihvatili njegove koncepcije, supervizor nekoliko krvavih pučeva i veteran aktivan u 100, završio je život u 101. godini

In memoriam: Shane MacGowan (1957–2023)

Irac, panker, luzer, genije

Šejnov razvaljeni fizički oblik bio je protest protiv lažnosti ove na profitima izgrađene civilizacije, čije smo svi žrtve, živi prikaz kako normalan čovek može ove nedaće da preboli na nogama samo pretvarajući se u ruinu. Izabrao je da to uradi na način na koji su veliki pesnici uvek radili – stavljajući znak jednakosti između svog života, reči, muzike i ponašanja mimo scene

Novi albumi: The Kills – God Games (Domino)

Minimalistički pristup rokenrolu

Tribina “Podrži i potpiši ProGlas” u Novom Sadu

Šta ja mogu da uradim?

Bioskop: Napoleon

Mlako i zaboravljivo

Napoleon je svakako raskošan film, bogato produciran, oživljavanje epohe koje sadrži nekoliko istinski spektakularnih scena bitaka, ali je suštinski jedno rutinsko ostvarenje koje ne nudi nijedan novi ugao, osim, možda, zavir u Napolenovu i Žozefininu postelju (što uključuje par scena seksa koje više odgovaraju komediji nego ozbiljnoj drami i bez kojih smo mogli)

Izbori u Holandiji

Krstaški pohod holandskog Trampa

Nije sigurno da će radikalni desničar Gert Vilders (na slici) postati premijer, ali njegova ubedljiva pobeda na izborima u Holandiji označila je kraj posleratnog poretka i totalni poraz etabliranih stranaka

Festival autorskog filma 2023 – Jadna stvorenja, Prolazi, Kritična zona

O nužnosti emancipacije

Neumitnost emancipacije bi, između svega ostalog, mogao da bude ako ne krunski, a ono barem zbirni imenitelj na planu motiva nekoliko međusobno posve raznorodnih filmova iz različitih programskih segmenata ovogodišnjeg 29. Festivala autorskog filma u Beogradu

Intervju

Umetnost je u krizi, ali je i dalje žilava

“Moral je u umetnosti elastičan pojam, ali ukratko, za mene on počiva na nekoliko postulata. Osnovni je taj da je sramota lagati”, kaže reditelj Tadija Čaluković

Mladi

Tadija Čaluković: Moral je elastičan pojam

Sve što stvaram, bilo da je u polju pisanja ili režije, vidim kao reakciju na istorijske okolnosti koje su dovele do sadašnjeg stanja, kaže mladi autor ,,bukvalno. otprilike“ jedne od predstava Reflektor festivala

Kultura

Bukerova nagrada za 2023. irskom piscu Polu Linču

"Prorokova pesma" je priča o borbi jedne žene da zaštiti svoju porodicu u trenutku kada zamišljena irska vlada skreće ka tiraniji

Baština

Rođendanski poklon Nadeždi Petrović od Ministarstva kulture

Ovog petka, simbolično, baš u godini jubileja velike slikarke, počela je adaptacija njenog muzeja skoro četiri decenije od kako je zatvoren