Jugoslovenska kinoteka obeležava dolazeći stoti rođendan Miodraga Petrovića Čkalje izložbom o njegovim ulogama i radio i televizijskim emisijama zbog kojih su ulice ostajale prazne
„Pobeda osmeha“, naslov je izložbe kojoj Jugoslovenska kinoteka obeležava stogodišnjicu rođenja Miodraga Petrovića Čkalje, glumca zbog kog se decenijama cela Jugoslavija okupljala ispred radio aparata i televizora kako bi uživala u njegovim ulogama bez kojih tadašnje humoristične serije ne bi nikog nasmejale.
Izložba se otvara u utorak, u zgradi Kinoteke u Uzun Mirkovoj 1, a njena autorka je Irina Kondić. Vrlo moguće da će Čkaljin kostim dok je glumio čuvenog Jovanču Micića, glavnu ulogu u filmu „Put oko sveta“ (1964.) u režiji Soje Jovanović, biti atrakcija izložbe. Deo izložbe je i digitalno restaurisana verzija ovog filma.
U tekstu „Lečio je ljude smehom“ Ana Marije Rosi koji je objavljen u najnovijem broju časopisa „Kinoteka“, citirana je Čkaljina izjava za TV Beograd o popularnosti:
„Mi smo bili prva posleratna generacija koja je stvarala humor koji danas svet voli i hoće da gleda. Mi smo takoreći iz vojničkih bluza došli da radimo svoje poslove. I radili smo, stvarali smo. Prvo je bilo ’Veselo veče’, posle toga televizija, i kad smo postali svesni da smo popularni, mi smo već bili umorni, tako da stvarno tu popularnost niko nije ni osetio, niti ga je ona mnogo opteretila.“
A povodom „Vesele večeri“, Ana Marija Rosi podseća:
„Za široku publiku, Čkalja je rođen u ’Veseloj večeri’, humorističkoj emisiji Radio Beograda koja je smišljana u neprijatnoj 1948. godini da bi se oglasila 6. marta 1949. Treba znati šta su bile vesti i prikaz događaja u vreme surovog oglašavanja Informbiroa, i koliko su ljudi bili željni smeha da im razgali dušu koju je pritiskala neprijatna zbilja. Tako je nastala humorističko-satirična emisija koja je emitovana nedeljom u osam sati uveče. Ulice, restorani i bioskopi bi se u to vreme praznili, a ljudi su sedeli pored radio-aparata očekujući da kroz prijemčiv komično-alegorijski ton čuju ono što ni šapatom nije smelo da se izgovori. Bilo je to vreme kada je na 63 stanovnika dolazio jedan radio! Narod se okupljao oko zvučnika koji su bili postavljeni u parkovima i na ulicama, a samo srećnici su sedeli pored svog „kosmaja“. Emisija je počinjala tako što bi spiker najavio uključenje Radio Beograda, Radio Zagreba, Radio Titograda, Radio Sarajeva i Radio Novog sada. To je najdugovečnija emisija u istoriji Radio Beograda jer je emitovana do 2001. godine.
Glumci koji su učestvovali u izvođenju tekstova postali su brzo popularni u narodu, a posebno dvojica među njima – Miodrag Petrović Čkalja i Mija Aleksić. Glumac Mića Tatić bio je jedan od članova ekipe ’Vesele večeri’ i prilikom obeležavanja 25. godišnjice izvođenja tog programa, rekao je: “Dva glavna stuba, da kažem potporna, oko kojih smo se svi okupljali – Mija Aleksić i Miodrag Petrović Čkalja – uvek su davali osnovni ton i osnovnu boju ovoj humorističkoj emisiji, a svi mi drugi nastojali smo da maksimalno damo svoj udeo, da domašimo do nivoa njihovog humora.“
Miodrag Petrović Čkalja je rođen 1. aprila 1924. godine u Kraljevu. Mnogo kasnije, 1. aprila 1977. godine pisac Duško Radović počelo je svoju emisiju „Beograde dobro jutro“ ovim rečima:
„Danas je rođendan Miodraga Petrovića Čkalje. Neka su blagosloveni ono dvoje Kruševljana kojima je tako nešto palo na pamet.“
Najpre je saopšteno da honorari za umetnike na 61. Oktobarskom salonu nisu predviđeni. Onda su pojedinim umetnicima ponuđeni honorari dvostruko veći nego prethodnih godina
Nakon što je izvesni Marin Medak pozvao hrvatske branitelje i sve građane da bojkotuju beogradsku predstavu "Ljudi odozgo", gostovanje u Osijeku je otkazano. Razlog: u njoj glumi Sergej Trifunović koji „nije dobrodošao zbog svojih ranijih izjava o Hrvatskoj“
Klementina Suhanov, Gombrovič. Ja, genije;
s poljskog prevela Milica Markić, Službeni glasnik, Beograd, 2025
Nezaborav(lje)na hebrejska i jidiš književnost,
odabrala i priredila Laila Šprajc, Židovska općina, Zagreb, 2025
Danas su zahtevi za normalnošću postali složeniji nego ikada. Treba biti uspešan, ali ne opsednut uspehom. Ambiciozan, ali ne iscrpljen. Emotivan, ali stabilan. Autentičan, ali društveno prilagođen. Informisan, ali ne uznemiren. Politički odgovoran, ali ne previše političan. Zdrav, negovan, produktivan, zaljubljen, seksualno ispunjen, finansijski siguran, psihološki osvešćen i, po mogućnosti, opušten. Zato normalnost sve više liči na posao sa punim radnim vremenom
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
