Jugoslovenska kinoteka obeležava dolazeći stoti rođendan Miodraga Petrovića Čkalje izložbom o njegovim ulogama i radio i televizijskim emisijama zbog kojih su ulice ostajale prazne
„Pobeda osmeha“, naslov je izložbe kojoj Jugoslovenska kinoteka obeležava stogodišnjicu rođenja Miodraga Petrovića Čkalje, glumca zbog kog se decenijama cela Jugoslavija okupljala ispred radio aparata i televizora kako bi uživala u njegovim ulogama bez kojih tadašnje humoristične serije ne bi nikog nasmejale.
Izložba se otvara u utorak, u zgradi Kinoteke u Uzun Mirkovoj 1, a njena autorka je Irina Kondić. Vrlo moguće da će Čkaljin kostim dok je glumio čuvenog Jovanču Micića, glavnu ulogu u filmu „Put oko sveta“ (1964.) u režiji Soje Jovanović, biti atrakcija izložbe. Deo izložbe je i digitalno restaurisana verzija ovog filma.
U tekstu „Lečio je ljude smehom“ Ana Marije Rosi koji je objavljen u najnovijem broju časopisa „Kinoteka“, citirana je Čkaljina izjava za TV Beograd o popularnosti:
„Mi smo bili prva posleratna generacija koja je stvarala humor koji danas svet voli i hoće da gleda. Mi smo takoreći iz vojničkih bluza došli da radimo svoje poslove. I radili smo, stvarali smo. Prvo je bilo ’Veselo veče’, posle toga televizija, i kad smo postali svesni da smo popularni, mi smo već bili umorni, tako da stvarno tu popularnost niko nije ni osetio, niti ga je ona mnogo opteretila.“
A povodom „Vesele večeri“, Ana Marija Rosi podseća:
„Za široku publiku, Čkalja je rođen u ’Veseloj večeri’, humorističkoj emisiji Radio Beograda koja je smišljana u neprijatnoj 1948. godini da bi se oglasila 6. marta 1949. Treba znati šta su bile vesti i prikaz događaja u vreme surovog oglašavanja Informbiroa, i koliko su ljudi bili željni smeha da im razgali dušu koju je pritiskala neprijatna zbilja. Tako je nastala humorističko-satirična emisija koja je emitovana nedeljom u osam sati uveče. Ulice, restorani i bioskopi bi se u to vreme praznili, a ljudi su sedeli pored radio-aparata očekujući da kroz prijemčiv komično-alegorijski ton čuju ono što ni šapatom nije smelo da se izgovori. Bilo je to vreme kada je na 63 stanovnika dolazio jedan radio! Narod se okupljao oko zvučnika koji su bili postavljeni u parkovima i na ulicama, a samo srećnici su sedeli pored svog „kosmaja“. Emisija je počinjala tako što bi spiker najavio uključenje Radio Beograda, Radio Zagreba, Radio Titograda, Radio Sarajeva i Radio Novog sada. To je najdugovečnija emisija u istoriji Radio Beograda jer je emitovana do 2001. godine.
Glumci koji su učestvovali u izvođenju tekstova postali su brzo popularni u narodu, a posebno dvojica među njima – Miodrag Petrović Čkalja i Mija Aleksić. Glumac Mića Tatić bio je jedan od članova ekipe ’Vesele večeri’ i prilikom obeležavanja 25. godišnjice izvođenja tog programa, rekao je: “Dva glavna stuba, da kažem potporna, oko kojih smo se svi okupljali – Mija Aleksić i Miodrag Petrović Čkalja – uvek su davali osnovni ton i osnovnu boju ovoj humorističkoj emisiji, a svi mi drugi nastojali smo da maksimalno damo svoj udeo, da domašimo do nivoa njihovog humora.“
Miodrag Petrović Čkalja je rođen 1. aprila 1924. godine u Kraljevu. Mnogo kasnije, 1. aprila 1977. godine pisac Duško Radović počelo je svoju emisiju „Beograde dobro jutro“ ovim rečima:
„Danas je rođendan Miodraga Petrovića Čkalje. Neka su blagosloveni ono dvoje Kruševljana kojima je tako nešto palo na pamet.“
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
