„Zločini u Oluji odgovornost su Hrvatske“

Na počast žrtvama rata, ali i suočavanje sa ratnim zločinima počinjenim tokom i nakon Oluje pozivaju u aktivisti u centar Zagreba.

„Trideset godina nakon Oluje i dalje ne postoje celoviti, službeno utvrđeni podaci o ratnim zločinima koji su se dogodili u to vreme. Umesto suočavanja s činjenicama, u javnosti prevladava zaborav, relativizacija i mitologizacija“, poručuju organizatori, među kojima su Centar za žene žrtve rata – ROSA iz Zagreba, Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) iz Sarajeva, Centar za građansku hrabrost iz Zagreba, Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću i Ženska mreža Hrvatske.

Prema podacima Documente, tokom Oluje i neposredno nakon nje najviše žrtava bilo je srpske nacionalnosti – 1.747 osoba, dok je hrvatskih žrtava bilo 466. Među Srbima su većinom stradali civili, dok je među Hrvatima najviše poginulih bilo u redovima vojske. Procenjuje se da je spaljeno više od 22.000 kuća i da je izbeglo oko 200.000 građana srpske nacionalnosti, dok je većina zločina ostala nekažnjena.

Olujna godišnjica i razgrebani ožiljci

Ko je osudjen zbog Oluje

Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač su osuđeni na 24 i 18 godina, pa oslobođeni u Hagu zbog Oluje, po optužbi za zločine protiv čovečnosti. Presuda je bila tesna – doneta je odlukom tri prema dva glasa. Tako, za zločine tokom i posle Oluje pred tribunalom u Hagu niko nije osuđen.

Pred hrvatskim sudom je četiri postupka za ratne zločine protiv ukupno devet pripadnika vojnih i policijskih jedinica, piše BBC.

U hrvatskim tužilaštvima evidentirano je 6.390 krivičnih prijava za zločine počinjene za vreme i posle operacije „Oluja“, prenosi Dokumenta, od kojih se 439 odnose na pripadnike oružanih snaga. Prema toj statistici, osuđeno je 2.380 ljudi, ali nikada nije objavljeno ko su, niti za koja krivična dela.

Organizatori akcije u Zagrebu upozoravaju da Republika Hrvatska nije utvrdila činjenice o zločinima počinjenima nad Srbima te da je presuda suda u Hagu Anti Gotovini i drugima pogrešno interpretirana kao potpuno oslobađanje od odgovornosti, bez dodatnih istraga i procesuiranja počinitelja.

„Tražimo zakonito prikupljanje, proveru i objedinjavanje svih podataka – iz vladinih i nevladinih izvora – kako bi se utvrdile činjenice dostupne javnosti. Zločini u Oluji odgovornost su Hrvatske, a društvo se mora suočiti s politikom etničkog čišćenja kako bi se zaustavila dalja militarizacija i rast nacionalizma“, poručuju iz organizacija.

Dodaju da su javna sredstva namenjena vojsci poslednjih godina nesrazmerno povećana, dok suočavanje s ratnom prošlošću izostaje, što produbljuje podele i onemogućava pomirenje.

Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.