Povodom 30. godišnjice vojne operacije Oluja, pet organizacija za ljudska prava organizuje u ponedeljak, 4. avgusta, antiratnu akciju na Trgu bana Jelačića u Zagrebu
Na počast žrtvama rata, ali i suočavanje sa ratnim zločinima počinjenim tokom i nakon Oluje pozivaju u aktivisti u centar Zagreba.
„Trideset godina nakon Oluje i dalje ne postoje celoviti, službeno utvrđeni podaci o ratnim zločinima koji su se dogodili u to vreme. Umesto suočavanja s činjenicama, u javnosti prevladava zaborav, relativizacija i mitologizacija“, poručuju organizatori, među kojima su Centar za žene žrtve rata – ROSA iz Zagreba, Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) iz Sarajeva, Centar za građansku hrabrost iz Zagreba, Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću i Ženska mreža Hrvatske.
Prema podacima Documente, tokom Oluje i neposredno nakon nje najviše žrtava bilo je srpske nacionalnosti – 1.747 osoba, dok je hrvatskih žrtava bilo 466. Među Srbima su većinom stradali civili, dok je među Hrvatima najviše poginulih bilo u redovima vojske. Procenjuje se da je spaljeno više od 22.000 kuća i da je izbeglo oko 200.000 građana srpske nacionalnosti, dok je većina zločina ostala nekažnjena.
Ko je osudjen zbog Oluje
Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač su osuđeni na 24 i 18 godina, pa oslobođeni u Hagu zbog Oluje, po optužbi za zločine protiv čovečnosti. Presuda je bila tesna – doneta je odlukom tri prema dva glasa. Tako, za zločine tokom i posle Oluje pred tribunalom u Hagu niko nije osuđen.
Pred hrvatskim sudom je četiri postupka za ratne zločine protiv ukupno devet pripadnika vojnih i policijskih jedinica, piše BBC.
U hrvatskim tužilaštvima evidentirano je 6.390 krivičnih prijava za zločine počinjene za vreme i posle operacije „Oluja“, prenosi Dokumenta, od kojih se 439 odnose na pripadnike oružanih snaga. Prema toj statistici, osuđeno je 2.380 ljudi, ali nikada nije objavljeno ko su, niti za koja krivična dela.
Organizatori akcije u Zagrebu upozoravaju da Republika Hrvatska nije utvrdila činjenice o zločinima počinjenima nad Srbima te da je presuda suda u Hagu Anti Gotovini i drugima pogrešno interpretirana kao potpuno oslobađanje od odgovornosti, bez dodatnih istraga i procesuiranja počinitelja.
„Tražimo zakonito prikupljanje, proveru i objedinjavanje svih podataka – iz vladinih i nevladinih izvora – kako bi se utvrdile činjenice dostupne javnosti. Zločini u Oluji odgovornost su Hrvatske, a društvo se mora suočiti s politikom etničkog čišćenja kako bi se zaustavila dalja militarizacija i rast nacionalizma“, poručuju iz organizacija.
Dodaju da su javna sredstva namenjena vojsci poslednjih godina nesrazmerno povećana, dok suočavanje s ratnom prošlošću izostaje, što produbljuje podele i onemogućava pomirenje.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
U Sremsku Mitrovicu je zbog protesta došao veliki broj građana, bajkera, paora na traktorima, ratnih veterana. Vruću jesen su najavili naslovom protesta „Jesen stiže huljo moja“. U Nišu se protestovalo zbog privatizacije javnih preduzeća
Kad se u svetu poznat akronim A.C.A.B pojavio i na protestima u Srbiji, predsednik je objasnio narodu šta to znači
Zrenjaninska inicijativa IZRAZ apeluje na pravosudne organe da ponište sve akte koji su donošeni pod pritiskom sprovođenja političke volje prilikom nezakonite izgradnje fabrike automobilskih guma Linglong
„Možete očekivati Srbiju slobodnu od kriminala i korupcije, koja zna da je njena budućnost u Evropi, bez obzira na sva protivljenja vašeg prijatelja Aleksandra, njegove hunte, ali i vaše Vlade“, poručio je Borko Stefanović ruskom ambasadoru Harčenku
Aleksandar Vučić i Milorad Dodik mesecima pokušavaju da se približe Donaldu Trampu, verujući da im on može obezbediti politički opstanak. Analitičari upozoravaju da je reč o opasnoj i naivnoj taktici
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
