Povodom 30. godišnjice vojne operacije Oluja, pet organizacija za ljudska prava organizuje u ponedeljak, 4. avgusta, antiratnu akciju na Trgu bana Jelačića u Zagrebu
Na počast žrtvama rata, ali i suočavanje sa ratnim zločinima počinjenim tokom i nakon Oluje pozivaju u aktivisti u centar Zagreba.
„Trideset godina nakon Oluje i dalje ne postoje celoviti, službeno utvrđeni podaci o ratnim zločinima koji su se dogodili u to vreme. Umesto suočavanja s činjenicama, u javnosti prevladava zaborav, relativizacija i mitologizacija“, poručuju organizatori, među kojima su Centar za žene žrtve rata – ROSA iz Zagreba, Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) iz Sarajeva, Centar za građansku hrabrost iz Zagreba, Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću i Ženska mreža Hrvatske.
Prema podacima Documente, tokom Oluje i neposredno nakon nje najviše žrtava bilo je srpske nacionalnosti – 1.747 osoba, dok je hrvatskih žrtava bilo 466. Među Srbima su većinom stradali civili, dok je među Hrvatima najviše poginulih bilo u redovima vojske. Procenjuje se da je spaljeno više od 22.000 kuća i da je izbeglo oko 200.000 građana srpske nacionalnosti, dok je većina zločina ostala nekažnjena.
Ko je osudjen zbog Oluje
Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač su osuđeni na 24 i 18 godina, pa oslobođeni u Hagu zbog Oluje, po optužbi za zločine protiv čovečnosti. Presuda je bila tesna – doneta je odlukom tri prema dva glasa. Tako, za zločine tokom i posle Oluje pred tribunalom u Hagu niko nije osuđen.
Pred hrvatskim sudom je četiri postupka za ratne zločine protiv ukupno devet pripadnika vojnih i policijskih jedinica, piše BBC.
U hrvatskim tužilaštvima evidentirano je 6.390 krivičnih prijava za zločine počinjene za vreme i posle operacije „Oluja“, prenosi Dokumenta, od kojih se 439 odnose na pripadnike oružanih snaga. Prema toj statistici, osuđeno je 2.380 ljudi, ali nikada nije objavljeno ko su, niti za koja krivična dela.
Organizatori akcije u Zagrebu upozoravaju da Republika Hrvatska nije utvrdila činjenice o zločinima počinjenima nad Srbima te da je presuda suda u Hagu Anti Gotovini i drugima pogrešno interpretirana kao potpuno oslobađanje od odgovornosti, bez dodatnih istraga i procesuiranja počinitelja.
„Tražimo zakonito prikupljanje, proveru i objedinjavanje svih podataka – iz vladinih i nevladinih izvora – kako bi se utvrdile činjenice dostupne javnosti. Zločini u Oluji odgovornost su Hrvatske, a društvo se mora suočiti s politikom etničkog čišćenja kako bi se zaustavila dalja militarizacija i rast nacionalizma“, poručuju iz organizacija.
Dodaju da su javna sredstva namenjena vojsci poslednjih godina nesrazmerno povećana, dok suočavanje s ratnom prošlošću izostaje, što produbljuje podele i onemogućava pomirenje.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Putnički vozovi između Beograda i Novog Sada ne saobraćaju od popodneva 31. oktobra do jutra 1. novembra. Komemorativni skup povodom godišnjice tragedije pod nadstrešnicom zakazan je za sutra, a građani ne mogu da kupe karte ni onlajn
Dan drugi. Studenti su prenoćili u Inđiji, mnogi od njih pod vedrim nebom. Reporterka „Vremena“ Katarina Stevanović je sa njima. Do Novog Sada preostalo je još 26 kilometara
Na Kosovu ni devet meseci nakon održanih izbora nema Vlade. Uskoro će se morati na prevremene izbore, a Kosovu preti i ekonomska kriza
Sutdenti su stigli u Inđiju. Dočekao ih je veliki broj meštana. Naprednjačka gradska vlast zatvorila je sve veće prostore. Zato će jedan broj studenata morati da spava na otvorenom
Kolona duga više od kilometra, u kojoj su mahom studenti, prošla je danas Bulevarom Nikole Tesle u Zemunu
Mladi ljudi spavali su pod oktobarskim nebom u Inđiji. Šta su za to dobili tamošnji naprednjaci? Još jedan mandat direktora škole ili javnog poduzeća? Legalizaciju divlje gradnje? Ugradnju u lokalne biznisiće
Odluka Beogradskog sajma da kazni izdavače koji će 1. novembra zatvoriti štandove najnovija je bruka i urušavanje ugleda Sajma knjiga. Režimsko gaženje institucija kulture se nastavlja
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
