Povodom 30. godišnjice vojne operacije Oluja, pet organizacija za ljudska prava organizuje u ponedeljak, 4. avgusta, antiratnu akciju na Trgu bana Jelačića u Zagrebu
Na počast žrtvama rata, ali i suočavanje sa ratnim zločinima počinjenim tokom i nakon Oluje pozivaju u aktivisti u centar Zagreba.
„Trideset godina nakon Oluje i dalje ne postoje celoviti, službeno utvrđeni podaci o ratnim zločinima koji su se dogodili u to vreme. Umesto suočavanja s činjenicama, u javnosti prevladava zaborav, relativizacija i mitologizacija“, poručuju organizatori, među kojima su Centar za žene žrtve rata – ROSA iz Zagreba, Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) iz Sarajeva, Centar za građansku hrabrost iz Zagreba, Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću i Ženska mreža Hrvatske.
Prema podacima Documente, tokom Oluje i neposredno nakon nje najviše žrtava bilo je srpske nacionalnosti – 1.747 osoba, dok je hrvatskih žrtava bilo 466. Među Srbima su većinom stradali civili, dok je među Hrvatima najviše poginulih bilo u redovima vojske. Procenjuje se da je spaljeno više od 22.000 kuća i da je izbeglo oko 200.000 građana srpske nacionalnosti, dok je većina zločina ostala nekažnjena.
Ko je osudjen zbog Oluje
Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač su osuđeni na 24 i 18 godina, pa oslobođeni u Hagu zbog Oluje, po optužbi za zločine protiv čovečnosti. Presuda je bila tesna – doneta je odlukom tri prema dva glasa. Tako, za zločine tokom i posle Oluje pred tribunalom u Hagu niko nije osuđen.
Pred hrvatskim sudom je četiri postupka za ratne zločine protiv ukupno devet pripadnika vojnih i policijskih jedinica, piše BBC.
U hrvatskim tužilaštvima evidentirano je 6.390 krivičnih prijava za zločine počinjene za vreme i posle operacije „Oluja“, prenosi Dokumenta, od kojih se 439 odnose na pripadnike oružanih snaga. Prema toj statistici, osuđeno je 2.380 ljudi, ali nikada nije objavljeno ko su, niti za koja krivična dela.
Organizatori akcije u Zagrebu upozoravaju da Republika Hrvatska nije utvrdila činjenice o zločinima počinjenima nad Srbima te da je presuda suda u Hagu Anti Gotovini i drugima pogrešno interpretirana kao potpuno oslobađanje od odgovornosti, bez dodatnih istraga i procesuiranja počinitelja.
„Tražimo zakonito prikupljanje, proveru i objedinjavanje svih podataka – iz vladinih i nevladinih izvora – kako bi se utvrdile činjenice dostupne javnosti. Zločini u Oluji odgovornost su Hrvatske, a društvo se mora suočiti s politikom etničkog čišćenja kako bi se zaustavila dalja militarizacija i rast nacionalizma“, poručuju iz organizacija.
Dodaju da su javna sredstva namenjena vojsci poslednjih godina nesrazmerno povećana, dok suočavanje s ratnom prošlošću izostaje, što produbljuje podele i onemogućava pomirenje.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
„Zapadna vojna alijansa očekuje od Srbije konkretne korake u utvrđivanju odgovornosti za napad na kosovsku policiju u Banjskoj i za nasilje nad pripadnicima KFOR-a u Zvečanu", izjavio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute na sednici odbora Evropskog parlamenta u Briselu
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Nastavlja se bojkot nastave visokoškolskih ustanova u Novom Sadu, a ispred Filozofskog fakulteta biće organizovan protest „Empatija kao otpor“
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
