Tri decenije od „Oluje“ i pada Krajine, mnogi prognanici nikada nisu zapravo napustili onu kolonu. Kako je to bilo i kako je danas? To je naslovna tema novog „Vremena“
Bliži se još jedna od naših letnjih godišnjica, onih koje se negde tuguju, a drugde slave. Ovaj put biće gore od prethodnih, jer sila kalendara i protoka vremena kaže da je ova godišnjica – okrugla. Trideseta.
„Vreme“ u letnjem dvobroju koji stiže u četvrtak (31. jul) donosi priče svojih novinara sa krajiškim korenima.
„Braćo Srbi, pobjeda je naša!“
U iscrpnom članku, kolega Davor Lukač se seća svog poslednjeg dana u Kninu:
„Iskočio sam iz kreveta, probudio roditelje, rekao im da se brzo obuku i sklone u kupatilo u sredini stana jer je tamo najbezbednije. Zatim sam uključio neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija ‘Oluja’. U tom trenutku, a bilo je 5.02, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja.“
Seća se dobro i kolone u kojoj su se zajedno su se kretali tenkovi i mopedi, samohotke i motokultivatori, traktori i šleperi, zaprežna kola zakačena za luksuzne ‘mercedese’, ‘jugići’ ili ‘tamići’ sa preko noći sazrelim dečacima za volanima, starice u crnini potrpane u traktorske i kamionske prikolice na nemilosrdnom avgustovskom suncu.
„Pijani rezervista koji sedi na tenku ‘naoružan’ sa dve kante vina viče: ‘Braćo Srbi, pobjeda je naša.’ Mislio je da nastupa prema Zadru“, piše Lukač.
Večno u koloni
Tu je i tekst Filipa Mirilovića koji je rođen u Kotoru, dve godine nakon što su mu roditelji, zajedno sa ostalima, proterani iz Krajine. Piše da se Krajine „seća“ zapravo kroz sećanja drugih.
„Pojedini članovi moje šire porodice nikada nisu izašli iz izbjegličke kolone. I danas, trideset godina kasnije, oni životare u sjećanjima na život do 1995. godine. Sve što se dogodilo kasnije potpuno je irelevantno jer je njihov život stao u jutarnjim časovima 5. avgusta, negdje među svim onim traktorima, na putu prema Srbu u Lici, kada su u svem tom haosu još uvijek polagali nade u privremeno izgnanstvo i skori povratak kući“, piše on.
„Godine su prolazile, a oni nisu uspjevali da izgrade živote u Srbiji. Sa druge strane, odbijali su i da se vrate. Na taj način decenijama su zarobljeni negdje između prošlosti i sadašnjosti. Neki od njih nikada više nisu kročili u Hrvatsku, ni u prolazu.“
Sve tekstove o ovoj temi pročitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka ili se pretplatite na digitalno izdanje sa posebnim letnjim popustom.
Podsećamo i na dokumentarni film Filipa Švarma „Pad Krajine“, verovatno najbolje svedočanstvo tih dana:
Tekstove o padu Krajine pre trideset godina pročitajte u dvobroju „Vremena“ od četvrtka (31. jul) ili se pretplatite na digitalno izdanje uz poseban letnji popust
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Vernici čekaju i po devet sati da celivaju čudesni pojas Presvete Bogorodice koji je izložen u Hramu Svetog Save. Pogotovu za žene ovo je jedinstvena prilika da se poklone pred jednom od najpoštovanijih relikvija u pravoslavnom svetu. Hodočašće se događa u veoma složenim političkim okolnostima, ne samo u državi, već i unutar SPC-a
Prošlo je više od godinu dana od kada je Grad Beograd izabrao idejno rešenje za novi zoo-vrt na Adi Ciganliji, te saopštio da je sledeći korak izrada kompletnog plana projekta. Od tada se niko nije oglašavao. Grad na pitanja „Vremena“ nije odgovorio, a sagovornici upozoravaju da je projekat od početka sporan
U Zvečanu je sprovedena akcija preuzimanja objekta srpske železnica, tokom koje je uklonjen deo ranijih ćirilićnih oznaka i postavljena zastava Kosova. Istovremeno su preuzete i železničke stanice u Leposaviću, Ibarskoj Slatini i Lešku
Više opština zapadne Srbije suočava se sa ozbiljnim problemima u vodosnabdevanju nakon novih kvarova na sistemu „Rzav“. Iako je prethodni kvar saniran, ubrzo je došlo do novog curenja ili pucanja cevovoda, a najteža situacija je u Čačku koji je od jutros i bez tehničke vode
RTS daje ogroman novac režimskim tabloidima poput "Informera", "Srpskog telegrafa" i "Kurira", objavila je Cenzolovka. Javni servis je poslao demanti po principu da nije šija nego vrat
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
