Tri decenije od „Oluje“ i pada Krajine, mnogi prognanici nikada nisu zapravo napustili onu kolonu. Kako je to bilo i kako je danas? To je naslovna tema novog „Vremena“
Bliži se još jedna od naših letnjih godišnjica, onih koje se negde tuguju, a drugde slave. Ovaj put biće gore od prethodnih, jer sila kalendara i protoka vremena kaže da je ova godišnjica – okrugla. Trideseta.
„Vreme“ u letnjem dvobroju koji stiže u četvrtak (31. jul) donosi priče svojih novinara sa krajiškim korenima.
„Braćo Srbi, pobjeda je naša!“
U iscrpnom članku, kolega Davor Lukač se seća svog poslednjeg dana u Kninu:
„Iskočio sam iz kreveta, probudio roditelje, rekao im da se brzo obuku i sklone u kupatilo u sredini stana jer je tamo najbezbednije. Zatim sam uključio neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija ‘Oluja’. U tom trenutku, a bilo je 5.02, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja.“
Seća se dobro i kolone u kojoj su se zajedno su se kretali tenkovi i mopedi, samohotke i motokultivatori, traktori i šleperi, zaprežna kola zakačena za luksuzne ‘mercedese’, ‘jugići’ ili ‘tamići’ sa preko noći sazrelim dečacima za volanima, starice u crnini potrpane u traktorske i kamionske prikolice na nemilosrdnom avgustovskom suncu.
„Pijani rezervista koji sedi na tenku ‘naoružan’ sa dve kante vina viče: ‘Braćo Srbi, pobjeda je naša.’ Mislio je da nastupa prema Zadru“, piše Lukač.
Večno u koloni
Tu je i tekst Filipa Mirilovića koji je rođen u Kotoru, dve godine nakon što su mu roditelji, zajedno sa ostalima, proterani iz Krajine. Piše da se Krajine „seća“ zapravo kroz sećanja drugih.
„Pojedini članovi moje šire porodice nikada nisu izašli iz izbjegličke kolone. I danas, trideset godina kasnije, oni životare u sjećanjima na život do 1995. godine. Sve što se dogodilo kasnije potpuno je irelevantno jer je njihov život stao u jutarnjim časovima 5. avgusta, negdje među svim onim traktorima, na putu prema Srbu u Lici, kada su u svem tom haosu još uvijek polagali nade u privremeno izgnanstvo i skori povratak kući“, piše on.
„Godine su prolazile, a oni nisu uspjevali da izgrade živote u Srbiji. Sa druge strane, odbijali su i da se vrate. Na taj način decenijama su zarobljeni negdje između prošlosti i sadašnjosti. Neki od njih nikada više nisu kročili u Hrvatsku, ni u prolazu.“
Sve tekstove o ovoj temi pročitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka ili se pretplatite na digitalno izdanje sa posebnim letnjim popustom.
Podsećamo i na dokumentarni film Filipa Švarma „Pad Krajine“, verovatno najbolje svedočanstvo tih dana:
Tekstove o padu Krajine pre trideset godina pročitajte u dvobroju „Vremena“ od četvrtka (31. jul) ili se pretplatite na digitalno izdanje uz poseban letnji popust
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Američka tehnološka kompanija Meta saopštila je da četiri američke savezne države traže od nje da plati ukupno 1,4 biliona dolara jer je platforme dizajnirala tako da podstiču zavisnost kod dece
Do sada je u 2026. registrovano čak 88 novih medija, čiji su vlasnici povezani s režimom Aleksandra Vučića. Inflaciji medija najviše pogoduje sistem projektog sufinansiranja medijskih sadržaja iz budžeta, ali i digitalizacija, politička koncentracija i netransparentnost
Pre 25 godina organizovan je prvi „revolucionarni“ Prajd. Završio se velikim nasiljem za koje niko do kraja nije odgovarao. Na to se svodi izveštavanje većine medija, a nisu se ni kasnije proslavili u izveštavanju o LGBT+ zajednici
Objekat u formi terazija koji je postavljen posred Terazija naišao je u Beogradu na opšti podsmeh. Udruženje likovnih umetnika Srbije ocenilo je da nije svaki trodimenzionalni predmet skulptura i upozorilo da proglašavanje novog „simbola“ Beograda bez javnog konkursa i stručne procedure predstavlja institucionalni, a ne samo estetski problem
Alpac Capital, koji se pominje kao budući vlasnik N1 i drugih, kažnjen je u Portugalu zbog 36 kršenja propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma od 2017. do 2023, pišu podgoričke „Vijesti“. Profesor FPN-a u penziji Rade Veljanovski kaže za „Vreme“ da je najveći problem medija na Balkanu upravo upitno poreklo novca
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
