Evropska unija je u rebusu kako da reaguje na Trampove pretnje, dok istovremeno silno zavisi od SAD. A sledeća eskapada stanara Bele kuće sigurno već vreba iza ćoška
Većina zapadnih medija nije imala dilemu šta je punchline iz govora Donalda Trampa u Davosu. Nisu to bile ni prekomerna samohvala, ni izmišljeni podaci o ekonomiji ili laži o istoriji već to što je „isključio upotrebu vojnih sredstava“ na Grenlandu.
Već nekoliko sati kasnije postalo je jasno da će žudnja američkog predsednika za ostrvom koje zove „komadom leda“ krenuti poznatim tokom radnih grupa, a to zna da bude zamorno.
Njujork tajms javlja, pozivajući se na brojne izvore, da je okvir za dogovor da se džepovi Grenlanda, gde Amerikanci decenijama imaju baze, proglase američkom teritorijom. Tako bi Tramp dobio mogućnost da gradi svoj protivraketni štit Zlatnu kupolu – što mu, inače, ni danas niko ne brani.
Pominje se model britanskih baza na Kipru koje su i danas pod suverenitetom Ujedinjenog Kraljevstva.
Nadalje, Rusi i Kinezi ne bi mogli nikada da dobiju koncesije da tragaju za vrednim materijalima pod ledom Grenlanda, koji se ubrzano topi zbog globalnog zagrevanja u koje Tramp ne veruje.
Iz Kopenhagena se, doduše, čulo olakšanje, ali je postavljena i crvena linija – hoće da pričaju o svemu osim o odricanju od suvereniteta na bilo kojem parčetu autonomnog ostrva.
Kako god, u EU je zametak kakvog-takvog kompromisa dočekan sa opreznim olakšanjem. Posebno jer, za sad, neće biti nove runde carinskog okršaja za koji se Evropa već bila naoštrila, spremajući kontra-sankcije na američku piletinu i viski.
Uprkos tome je i nemački kancelar Fridrih Merc u govoru u Davosu proglasio kraj jedne ere u svetskim odnosima, a ova iduća neće biti udobna. To je, rekao je, era velikih sila i nasilja. „Nismo bespomoćni pred tim novim svetskim poretkom“, uneo je Merc malo optimizma i tvrdio da Nemačka hoće „ključnu ulogu“ među onim državama koje se još zalažu za odbranu poretka zasnovanog na pravilima i liberlanoj demokratiji.
No, kakva je špaga u pitanju pokazale su ranije reakcije Evropljana, pa i tog istog Merca, na američki upad u Karakas i otmicu predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Merc je tim povodom odmah rekao da neće hitati sa ocenama jer je, sa stanovišta međunarodnog prava, stvar „veoma kompleksna“.
Cinik bi rekao da se Evropljani dosete međunarodnog prava samo kad im odgovara, recimo u Ukrajini. Ili kad mečka zaigra na njihovim vratima, pa makar ta vrata bila udaljeni „komad leda“.
No, Mercov oprez ima logiku koju razrađuje tabloid Bild, tradicionalno blizak demohrišćanima i naklonjen Americi. „Uprkos Grenlandu, carinama i tako dalje – dok god su SAD najvažnija ekonomska i vojna sila sveta, u interesu Nemačke je da ima dobar odnos sa Vašingtonom. Posebno jer svi znaju – pa i zagriženi Trampovi kritičari – da mi danas ne možemo vojno da se branimo bez pomoći Amerike.“
Takve analize retroaktivno daju Mercu za pravo što je, stupajući na dužnost prošle godine, digao ruke od štednje i zadužio zemlju za fantastičnih bilion evra – a pola te sume odlazi na vojsku. No za sada, Evropljani zavise od SAD pa i kad je u pitanju pomoć Ukrajini.
Uljuljkana u relativnom blagostanju, Evropa se posle Drugog svetskog rata navikla na Ameriku kao silu zaštitnicu. SAD dominiraju u NATO-u, dolar finansijskim tržištima, Silikonska dolina diktira tempo tehnološkog razvoja.
Decenijama je ovakav poredak delovao bogom dan, piše nedeljnik Špigel. Ali upozorava – pod Trampom se Amerika od partnera transformisala u rivala koji neguje opasan imperijalizam i koristi sve poluge moći.
Može se nabrajati do sutra – bez američkih odbrambenih sistema Evropljani bi rusku supersoničnu raketu primetili tek kada eksplodira na Jelisejskim poljima. Bez američke tehnologije kolabirali bi privredni i upravni sistemi. Bez američkih obaveštajnih službi evropske bi u dobroj meri bile slepe. Tri četvrtine evropskih kompanija registrovanih na berzi koriste softver Majkrosofta i Gugla…
Američka nadmoć ogleda se u svakodnevnici svakog Evropejca. Ako četujemo – SAD. Kada plaćamo digitalno – SAD. Kada šaljemo mejl – SAD. Gledamo GPS – SAD. Kada koristimo veštačku inteligenciju – SAD. Američka meka moć pretvorila se u tvrdu moć tehnolške nadmoći.
Američka superironost u odnosu na Evropu još više raste sa razvojem veštačke inteligencije, najvažnijom tehnologijom današnjice. Američka tehnološka preduzeća će samo u 2026. uložiti više od 500 milijardi dolara u unapređenje AI. Evropa u tom pogledu praktično ne postoji.
Deluje da su zato glasovi koji zagovaraju brzi raskid sa Amerikom više podesni za britke novinske komentare nego za realnu politiku.
Recimo, ekonomski portal Virtšaftsvohe preporučuje da Brisel suoči „siledžiju Trampa“ sa „čvrstom rukom“ odmah, a ne da čeka sledeću ucenu.
Zaziva se „trgovinska bazuka“ kako se od milošte naziva mehanizam EU protiv ekonomske prinude. Osmišljen pre svega zbog asimetrične i agresivne kineske ekonomske politike, taj mehanizam bi trebalo da se aktivira kada neka sila van EU ekonomskim sredstvima, recimo carinama, pokušava da utiče na promenu politike Evrope.
Tramp to radi u svakoj prilici i rado se hvali kako je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu pripretio carinama na šampanjac, a švajcarskoj političarki kojoj nije mogao da se seti imena carinama na satove.
Evropska „bazuka“, kao poslednje i oročeno sredstvo, mogla bi da isključi američke firme sa tendera i iz bankarskih poslova u Evropi. U krajnjem, mogla bi da ograniči trgovinu uslugama na poljima gde SAD imaju suficit u odnosima sa EU – a to su upravo softverske i internet-usluge. Ali, šta onda?
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je potrese nazvala ne samo seizmičkim, već i trajnim.
Sad još ostaje samo da EU vidi može li konačno da se emancipuje od Sjedinjenih Država i koliko bi to godina (ili decenija) potrajalo. Pre svega, da li kontinent sa mnogo adresa može da se dogovori ako, recimo, za stolom sedi Viktor Orban koji je u izvrsnim odnosima i sa Trampom i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
No, ako je ova runda obaranja ruku oko Grenlanda donela jednu veliku novinu, onda to da su i neki vodeći evropski desničari oštro odgovarali Trampu, recimo oni iz francuskog Nacionalnog okupljanja.
A iduća akutna kriza u odnosima sigurno će doći, u tome su svi saglasni. „Možda više nismo na puškometu u transatlantskim odnosima, ali je i dalje napeto“, rekao je Jakob Funk Kjerkegor iz briselskog trusta mozgova Brugel za Njujork Tajms.
Evropa je u poslednjih četiri decenije sebe dovela do energetske zavisnosti od Rusije i vojne i tehnološke zavisnosti od Sjedinjenih Država. Rusa se nakon Putinovog ratnog pohoda na Ukrajinu relativno brzo i bezbolno ratosiljala. Veze sa Amerikom su daleko više isprepletene, ali nisu neraskidive. Pod blickrigom Donalda Trampa brzo je kod Evropjaca počela da sazreva svest da moraju da postanu otporniji na ucene Vašingtona, izvuku se iz neke vrste vazalskog odnosa i prekomponuje strateška partnerstva.
Kako reče Merc, dolaze neudobna vremena.
O, kako su daleko od švajcarskih snežnih planina vesti o delegaciji evropskih parlamentaraca, koje televizijski tabloidi danima nazivaju “nezvanim gostima”. U Davosu te niko ne pita o vladavini prava, o slobodi medija, o manipulaciji na izborima, o brutalnosti policije – tamo se trguje i pokazuje moć
Nova 2026. godina donela je skandal koji je prevazišao i najcrnje prognoze. Ilon Mask i njegov čet-bot sa veštačkom inteligencijom “Grok”, koji je direktno integrisan u društvenu mrežu X proveli su poslednje dane decembra i početak januara praveći masovnu digitalnu orgiju skidanja odeće
Neki ljudi pokušavaju da obuzdaju temeljnu nesigurnost u svoj unutrašnji glas preteranom upotrebom mišljenja, racionalne procene, prečestim konsultacijama. A to razmišljanje onda celu stvar odloži, oduzme joj inicijalnu uzbudljivost, osuši je, tako da centar zbivanja postaje sama dilema, a ne mogući dobitak ili gubitak
Zainteresovana javnost je ona na koju utiče ili se očekuje da će uticati postupak odlučivanja u pitanjima životne sredine, uključujući i nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
