U govoru na Svetskom ekonomskom forumu, Donald Tramp oštro je kritikovao Evropu, hvalio ekonomske rezultate SAD i ponovo pokrenuo ideju o kupovini Grenlanda. „Ovo je verovatno najvažnija stvar koju ću reći: nećemo upotrebiti silu na Grenlandu, iako bismo mogli i niko ne bi mogao da nas zaustavi. Ali mi to ne želimo”, rekao je Tramp u Davosu
Donald Tramp, predsednik Amerike, u govoru na forumu u Davosu izjavio je da „Evropa neprepoznatljiva, u negativnom smislu”.
„Volim Evropu i želim da ide u dobrom pravcu, ali ne ide tim putem”, rekao je Tramp.
On je ocenio da su SAD svetski ekonomski motor i da su pre samo godinu dana pod vođstvom „radikalne levice” bile „mrtva zemlja”.
Dodao je da se SAD nalaze u „najbržem i najdramatičnijem” ekonomskom rastu u istoriji te zemlje, navodeći da je američki rast „eksplodirao”, da su povećane investicije i prihodi, a da je inflacija pobeđena.
„SAD su ekonomski motor sveta. Kad Amerika cveta, cveta ceo svet, a kad mi propadamo, svi nas pratite”, rekao je Tramp.
Foto: AP Photo/Evan VucciTramp napao Evropu u svom govoru
O Grenlandu
Zatražio je hitan početak pregovora o kupovini Grenlanda, navodeći da se ta teritorija nalazi na ključnom strateškom mestu – na pola puta između SAD i Rusije i Kine.
„Želimo snažne, a ne slabe saveznike”, rekao je Tramp.
„Tražim hitne pregovore o kupovini Grenlanda, kao što smo tokom istorije kupili brojne zemlje… Tu nema ništa loše”, rekao je.
Tramp je istakao da veoma poštuje narod Grenlanda i Danske.
„Svaka nacija ima pravo da brani svoju teritoriju, ali niko ne može da brani Grenland osim SAD”, rekao je Tramp.
On je pominjao da je „Danska pala u drugom svetskom ratu brzo”.
„Tada su se SAD digle i naše snage su se digle da zaštite Grenland i to smo uradili”, rekao je Tramp.
„Postavili smo baze na Grenlandu za Dansku, borili smo se za Dansku, da je spasimo, da spasimo taj lepi komad leda, velikog leda. Bez nas, svi biste danas govorili nemački – ili malo japanski. Nakon rata vratili smo Grenland Danskoj, a sada su tamo nezahvalni”, rekao je Tramp.
Dodao je da je Grenland gotovo nenaseljen i da „nije bio toliko važan kada su ga vratili Danskoj”.
„Ljudi govore da je važan zbog minerala, ali oni se nalaze duboko ispod leda. Nama Grenland ne treba zbog toga, potreban nam je zbog strateških nacionalnih interesa. To ostrvo je deo Severne Amerike, to je naša teritorija. Naši predsednici već 200 godina pokušavaju da kupe tu teritoriju. Danas je potreba za Grenlandom veća nego ikada”, naveo je.
„Ništa nismo dobili od NATO saveza”
„Ovo je verovatno najvažnija stvar koju ću reći: nećemo iskorititi silu na Grenlandu, iako bismo mogli i niko ne bi mogao da nas zaustavi. Ali mi to ne želimo”, rekao je predsednik Amerike.
Ponovio je da je SAD-u Grenland potreban i zatražio vlasništvo nad ostrvom.
„Ništa nismo dobili od NATO saveza, sem što smo ih mi štitili od Sovjetskog Saveza, a onda Rusije. Plaćamo 100 odsto NATO-a. I sve što tražimo jeste Grenland, vlasništvo nad Grenlandom. Ne možete ga braniti ako nemate vlasništvo. Ako krene rat, na tom ledu će se voditi” – rekao je on i ponovio da traži samo „parče leda, što je mali zahtev u odnosu na ono što su SAD davale decenijama”.
Prema njegovim rečima, Amerika očekuje odgovor od Evrope po pitanju Grenlanda uskoro.
„Ako kažete ‘ne’, zapamtićemo!”, poručio je Tramp.
Do Davosa Tramp stigao – helikopterom
Kako su prenele svetske agencije, Tramp je stigao helikopterom u Davos.
Nakon vožnje helikopterom „Marine One”, njega je u kongresni centar odvezao predsednički automobil, poznat pod nadimkom „zver”.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
