Zvanična biografija mu je, malo je reći, fe-no-me-nal-na, a kad u nju uđu nove biografske jedinice, koje ispisuje u radno vreme i prekovremeno, ima da pobedi sve u svetu
Svratim ti ja na internet stranicu “Predsednik Srbije”, kad tamo “Zvanična biografija predsednika Aleksandra Vučića”. Kakva najava besteselera Kako sam pobedio obojenu revoluciju, ovo je hit, bestseler nad besteselerima. Nema potrebe za novim delima, sve je tu, samo da se dodaju nove biografske jedinice, i eto sabranih dela, kojima, po obimu, ni duhovni otac Šešelj i njegova Sanaderova pudlica ne mogu ni prići. Kakav dijalog, kampanja, izbori, pobednik se već zna, ovde i u svetu. Samo ovaj materijal da predsednik pročita na svim televizijama, a Simo Spasić da preko megafona izrecituje ispred Skupštine, kud ćeš boljeg dijaloga, i eto gospodinu Vučiću 101 mandat.
Dakle, rođen 1970, Zemunsku gimnaziju završio 1988, Pravni fakultet 1994. U SRS stupio 1993, iste godine izabran za poslanika, a za generalnog sekretara SRS 1994, i na toj dužnosti ostaje do 2008. Imenovan za direktora SPC “Pinki” u Zemunu 1996, uspeo da rekonstruiše ovo zapušteno sportsko zdanje i uspešnim poslovanjem višestruko poveća primanja zaposlenih. Ne piše da je za vreme njegovog mandata u sportskoj hali kišnica skupljana u lavorima, jer lavorima nema mesta u zvaničnoj biografiji.
Ajmo dalje: Imenovan za ministra informisanja u Vladi nacionalnog jedinstva 1998, nema da je pretio da će se osvetiti Ćuruviji, jer on nikada nikome nije pretio. Bio poslanik u Saveznoj Skupštini SRJ u tri mandata. Na lokalnim izborima za gradonačelnika Beograda u drugom krugu osvojio 48 posto, kada je izabran Nenad Bogdanović.
Sa Tomislavom Nikolićem osniva SNS, na osnivačkoj konvenciji izabran za potpredsednika stranke. Nakon izbora 2012. preuzima funkciju ministra odbrane i Prvog potpredsednika Vlade Srbije, zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala. Posle ostavke Tomislava Nikolića postaje VD lidera SNS, a na Drugom kongresu stranke jednoglasno izabran za predsednika.
Aktivno učestvuje u pregovorima Vlade i privremenih institucija u Prištini pod pokroviteljstvom EU, doprineo tome da u aprilu 2013. dođe do potpisivanja Briselskog sporazuma, čime je, prvi put od ‘99, stvorena osnova za to da srpski narod koji živi na KiM uspostavi institucije koje će biti priznate od međunarodne zajednice.
Od septembra 2013. zadržava samo funkciju Prvog potpredsednika Vlade. Nakon pobede SNS na izborima 2014. izabran za predsednika Vlade Srbije, tu funkciju obavlja do avgusta 2016, kada je nakon izbora započeo prvi mandat na čelu Vlade Srbije. Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić postigla je istorijski uspeh provodeći najteže ekonomske reforme u savremenoj srpskoj istoriji, Srbiju je spaso od bankrotstva, oporavio budžet i počeo da smanjuje javni dug. Nakon pobede na izborima 2017, izabran za predsednika Republike
Srbije. Srbiju vidi kao ekonomski obnovljenu, uređenu, modernu evropsku državu, regionalnog lidera u ekonomiji, politici, infrastrukturi, energetici, stabilnosti svake vrste, afirmaciji ljudskih prava i sloboda, ali i u obrazovanju, kulturi, nauci, prosvećenosti, sportu i natalitetu.
Dobitnik nagrade “Kapetan Miša Anastasijević”, “Ličnost godine”, “Čovek godine”, “Najevropljanin”, “Vidovdanske nagrade”, “Regionalni lider 2014”… Strravstveni je čitalac, naročito literature iz oblasti istoriografije i geopolitike, ali i srpske i svetske književnosti. Poseduje zavidnu ličnu biblioteku. Igra šah, rado prati utakmice košarke i fudbala. Tečno govori engleski i ruski, služi se francuskim i uči nemački jezik. Oženjen je Tamarom Vučić, otac Danila, Milice i Vukana.
Naravno da ima još štošta što je moglo pisati u biografiji, ali poznato je da predsednik radi 24 sata dnevno, da nema dana odmora, tako da svakodnevno ispisuje nove biografske jedinice. Evo nekih kapitalaca samo u poslednjih nekoliko dana: neka Evropa i svet vide ko su huligani i teroristi, u Valjevu (gde su batinaši i policija bili najbrutalniji, primedba sastavljača) hteli su da spale ljude. Jedan takoreći lirski iskaz: starica koja deli studentima jabuke prilikom pešačenja zapravo je iz Rumunije! Šta na to da kaže, nego: ugrozili su našu demokratiju, banda vlada ulicom! Zato “Srbija mora da postane uređena zemlja, u kojoj se vlast osvaja na izborima, u kojoj svako svojim radom i marljivošću osvaja narodno poverenje”!
Ima i da “napadaju Nadstrešnicu jer im smetaju Kineske investicije, kao što napadaju Generalštab, da bi nas udaljili od SAD i Trampa”. Bori se da Srbija ne postane svinjac i brlog. Dok njegove falange crnokapuljaša sa bejzbol palicama i metalnim šipkama demoliraju imovinu protestanata i masakriraju one koji se usuđuju da javno istupe protiv režima, svojim pristalicama javno poručuje: “Budite mirni, kao što ste uvek bili”, i sa bratom odlazi kod svog plaćenog naroda u Ćacilend. Onda je one koje je nazivao ustašama, fašistima i teroristima, pozvao na dijalog, jer je “uvek pokazivao respekt prema onima koji drugačije misle”. FDU mu uzvratio pozivom na terapiju!
Pa je predstavio čudesne ekonomske mere, ograničiće trgovačke marže, smanjuje se cena 3000 proizvoda, biće jeftinije četkice za zube, mahunarke, griz, začin od majčine dušice… Milioni građana će imati korist. Zna i zašto su studenti protiv dijaloga, koji im i dalje nudi, jer ljudi bez lica bi morali da pokažu lica, a ta lica se narodu ne bi dopala, jer ih narod zna… Zna i da su u proteste uložene milijarde evra, da svaki demonstrant, samo za hranu, dnevno dobija na ruke 30 evra… Eto sa kakvim gigantom imamo posla.
Od legendarnih stihova iz 1997. do današnjeg Svetskog prvenstva na Filipinima, srpski odbojkaši i dalje pišu istoriju. Pobedom nad večitim rivalom Brazilom bez izgubljenog seta, „plava četa“ obezbedila je osminu finala s prvog mesta u grupi i pokazala da je spremna da napadne jedinu medalju koja fali u bogatoj kolekciji – svetsko zlato
Kako režim ima sve, a zapravo nema ništa? Ako je Vučić već pobedio, zbog čega nije rasturio studente i drugove ko bugarsku skupštinu? Koliko će još trajati mrcvarenje Srbije? Ima li majčinog sina u Borči koji će skandirati “Bolje vojna parada, nego kanalizacija!” I šta sa svim ovim imaju ruska služba i Evropska unija
U našoj državi strana obaveštajna agencija vređa i targetira medije, novinare i studente, a vlast ne čini ništa da zaštiti svoje građane i svoj integritet
“Društveni metabolizam besa” vanredno je značajan za Srbiju, društvo s viševekovnom istorijom traumatizacije, koje još nije uspostavilo dogovor o osnovnim političkim institucijama, društvo u kojem je većina ljudi nezadovoljna životom i lišena čak i nekih osnovnih prava. Bes izazvan nejednakošću – koliko zbog brzog i protivzakonitog bogaćenja, toliko i zbog neprimenljivosti zakona na privilegovane – potpuno je prirodan, ali mora biti kanalisan u političku akciju koja će to osećanje koristiti samo kao izvor energije za transparentno demokratsko odlučivanje
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
