June i uže ili prva pomoć za ekstra profit

Kada je prošle godine u ovo doba stupio na snagu novi zakon o bezbednosti saobraćaja, u (skoro) svim novinama su osvanuli naslovi tipa „Ne rizikujte kaznu, kupite komplet za pružanje prve pomoći“, a u tekstovima obrazloženje da „više nema šale“, da će policija početi sa kontrolama i kažnjavanjem onih koji ga nemaju, te da se može kupiti u tom-i-tom tržnom centru za malo više od 500 dinara.

Nedugo zatim, kad su zalihe ispražnjene, komplet prve pomoći opet je bio tema: sadržaj „onih jeftinih auto-apoteka“ nije po SRPS Z.B2.001:2010 standardu, koji je Institut za standardizaciju Srbije propisao krajem januara, već je po ukinutom JUS-u H.H2.800, odnosno SRPS Z.B2.001:2008, koji u kompletu ne predviđa izotermalni prekrivač, zaštitnu foliju za davanje veštačkog disanja, umesto makaza ima žilet, a i neke dimenzije kompresa i flastera se „ne mečuju“. Ergo, svi koji su požurili sa kupovinom prešli su se: to što u gepeku imaju kao da nemaju, ali ništa zato, ima da se kupi dopuna, jeste da košta više nego nekompletan komplet, ali šta je – tu je, kud ide june, nek’ ide i uže.

Opet prođe malo, kad ne lezi vraže: u novinama sad piše da komplet nije komplet ako nema uputstvo za pružanje prve pomoći i to samo izdanje Crvenog krsta Srbije, najstarije nevladine organizacije u Srbiji, jer tako je po zakonu. „Ako ste nabavili neispravni paket prve pomoći, koji se može naći na tržištu, rizikujete da ne pružite dobro prvu pomoć i ne prođete tehnički pregled vozila“, objavljeno je na „najposećenijem srpskom veb portalu“. A kako ispravno pružiti prvu pomoć bez uputstva?

JAKO VAŽNO: „Prva pomoć može da spase život i spreči dalje pogoršanje stanja povređene osobe i u tom smislu je veoma značajan prvi korak u lancu spasavanja života i prethodi onome što će uraditi hitna pomoć i ostale stručne službe koje dođu na lice mesta“, objasnila je dr Ljubica Aleksić, stručni saradnik za prvu pomoć Crvenog krsta Srbije, autorka uputstva. „Koliko je važna prva pomoć za običnog čoveka koji se zatekne na licu mesta govori podatak da je hitna pomoć, u dobro koncipiranom sistemu zdravstvene zaštite, dostupna za pet do sedam minuta, a da se preko 50 odsto smrtnih ishoda u saobraćajnim udesima dogodi u prvih nekoliko minuta od nesreće.“

„Postoje povrede i stanja koja ne mogu da čekaju tih osam minuta, kao što su neka jaka krvarenja, nagli srčani zastoj, zatvoren disajni put, posebno kod osoba koje su bez svesti. Dakle, u ovim situacijama je reakcija onoga ko se nađe na licu mesta spasonosna“, „doobjasnila“ je Vesna Milenović, generalna sekretarka Crvenog krsta. „Uputstvo je, inače, veoma važno, zato što je jednostavnim jezikom napisano i sadrži znanja koja su potrebna običnom čoveku u situaciji da mora kada pruži prvu pomoć nekome na putu ili u kući, u slučaju bilo kakve nesreće.“

Međutim, „jako važno uputstvo“ dostupno je samo u kompletu za pružanje prve pomoći, a kako su objasnili u Crvenom krstu Srbije, fotokopija ne dolazi u obzir jer sva prava su zaštićena: nijedan deo Uputstva, naglašavaju, ne sme se reprodukovati ili prenositi u bilo kom obliku, ni na koji način, elektronski ili mehanički, uključujući i fotokopiranje, snimanje ili pohranjivanje u bazu podataka bez odobrenja Izdavača.

U stvari, u Zakonu o bezbednosti saobraćaja Crveni krst se pominje samo kao organizacija koja može da organizuje obuku iz prve pomoći, a u Pravilniku o tehničkim uslovima Crveni krst se i ne pominje, već samo oznaka standarda. Istina, u fusnoti ispod tabelarnog prikaza sadržaja Kompleta prve pomoći, piše da je uputstvo o pružanju prve pomoći izradio Crveni krst Srbije prema Uputstvu za pružanje prve pomoći Evropskog referentnog centra za edukaciju u prvoj pomoći. U Institutu za standardizaciju kažu da je reč o presedanu, da je bilo pritisaka iz Crvenog krsta da budu navedeni u tabeli, ali i da je to u suprotnosti sa Zakonom o standardizaciji, te da je fusnota rezultat kompromisa. U skladu sa preporukama Ekonomske komisije za Evropu pri Ujedinjenim nacijama, vele, uputstvo za upotrebu mora da postoji, bez obzira na to čije je izdanje.

Biser

Pored zaista korisnih saveta u slučaju saobraćajne nezgode, kao što su pozovite policiju, vatrogasce i hitnu pomoć, ili dišite duboko i setite se svih naučenih postupaka prve pomoći, u uputstvu je opisan postupak oživljavanja: ako ne reaguje na pitanja „Da li ste dobro?“, „Da li me čujete?“ i „Otvorite oči“, onda „Zatvorite prstima nos unesrećenog, prislonite usta preko njegovih i uduvajte svoj normalni udah“. Ne piše, međutim, da se preko lica povređenog obavezno stavi „zaštitno sredstvo za davanje veštačkog disanja“, koja je obavezan deo kompleta da bi se izbegle unakrsne infekcije u takvoj situaciji, ali zato piše da „ukoliko ne možete ili ne želite da dajete veštačko disanje, onda vršite samo masažu srca ritmičnim pritiscima na grudni koš žrtve“. Pa, šta bude.

foto: a. anđić