Dobrih ideja za godinu 2024. bilo je na pretek. Smršaćemo, pićemo manje alkohola, više ćemo se družiti sa dragim ljudima i tako dalje.
Ali, zar nisu sve te fine želje bile i za pretprošlu godinu i onu pre nje i tako u dugom nizu? Verovatno su takve novogodišnje odluke svaki put iste.
To ne treba da čudi. Entuzijazam s kojim ulazimo u novu godinu nalik je vatrometu. Raskošne eksplozije brzo iščeznu. Unutrašnji kočničar potom preuzima kontrolu. Pa onda iz godine u godinu po starom, podseća Dojče vele.
Ali, ako se obrati pažnja na nekoliko stvari, 2025. zaista može da bude dobra godine.
1
Jedno po jedno
„Najveća greška je kada se planira previše stvari odjednom“, kaže stručnjak za sportsku psihologiju i psihologiju rada Mario Šuster.
Ko neće samo da prestane da puši, već u isto vreme hoće da izbaci slatkiše iz ishrane, a želi i odmah da počne da trči – biće garantovano preopterećen.
„Da bismo prevladali stare navike potrebna nam je snaga volje“, objašnjava Šuster.
A nju niko nema u izobilju. Naša volja se kod više ciljeva razdvaja u više pravaca i brzo se iscrpi. Naposletku ne stignemo nigde. „Ništa ne govori protiv toga da promenimo navike. Ali je važno – jednu po jednu.“
2
Mora da pričinjava zadovoljstvo
Sada moramo da odredimo jedan cilj na koji ćemo se koncentrisati. Ali koji? Sve naše namere su razumne i imaju smisla.
„Ostvarenje mora da pričinjava zadovoljstvo. Potreban nam je pozitivan pristup promeni“, rekao je Šuster.
„Moram da prestanem da pušim“ i „hoću da prestanem da pušim“ jesu iskazi koji se jezički malo razlikuju, ali su psihološke razlike između „morati“ i „hteti“ izuzetno bitne za dugoročno ostvarenje namera.
3
Biti realan
Ako je neko cele godine lenčario na kauču, a u sledećoj godini namerava da ide četiri puta nedeljno u teretanu ili na trčanje, verovatno je postavio letvicu previsoko.
Treba da bude ponosan ako sebe natera da dva puta nedeljno odlazi na neku sportsku aktivnost.
„Redovnost je važnija od trajanja i intenziteta“, objašnjava sportski psiholog Šuster.
On dodaje da se naposletku radi o tome, da se razviju navike bavljenja sportom. Svako ko se ne preoptereti od početka ima šanse da zadrži zadovoljstvo u tome što radi.
4
Obelodaniti glasno nameru
Izabrali ste cilj i počeli da ga uobličavate. „U tom trenutku može da pomogne da se to ispriča nekolicini ljudi“, kaže psiholog.
Jer, obećanje koje dajemo sami sebi u tišini lako je prekršiti, a glasno izgovoreno ono ima veću obavezujuću snagu.
5
Teškoće su normalne – ne klonuti duhom
Godina napreduje, ciljevi se ostvaruju. Onda dođe prvi pad motivacije. Posegne se za cigaretom. Ili je gravitacija kauča veća nego ikada. Onda se izvalimo na kauč i zapalimo cigaretu. Šta sada?
„Ni u kom slučaju ne treba tada osuđivati sebe“, opominje Šuster objašnjavajući da to celi poduhvat može dovesti do propasti.
Povremeni povratak starom načinima ponašanja je uvek moguć, čak verovatan. I to je normalno.
Umesto kajanja, fokus mora da bude na uspesima – čak i najmanjim. To povećava sopstvenu delotvornost – uverenje da možete nešto da postignete sopstvenim snagama – objašnjava sportski psiholog.
Ko zadrži veru u samog sebe, taj ne odustaje tako lako.
6
Bolje nikakva namera nego loša namera
I dobre namere mogu biti loše. To je slučaj onda kada se samo na silu mogu integrisati u naš život i kada je pokretačka snaga „moram“, a ne „hoću“.
Kada uz fanfare doživimo krah i osuđivanje sebe do kraja utuče našu veru u to da možemo sopstvenim snagama da postignemo to što smo naumili, onda je red da kažemo da je naša dobra namera bila zapravo loša.
