Redakcija “Vremena” obaveštava javnost da je naš kolega Teofil Pančić preminuo sinoć posle duge i teške bolesti. Teofilov odlazak prkosi paroli da nema nezamenljivih
Naš kolega, prijatelj i kolumnista “Vremena” Teofil Pančić preminuo je posle duge i teške bolesti u Novom Sadu.
Teofil Pančić bio je redovni kolumnista i jedan od najpoznatijih autora u nedeljniku “Vreme”. Bio je književni kritičar i urednik kulturne rubrike “Vremena” do samog kraja.
Rođen je u Skoplju 1965. godine. Kao dete vojnog lica, deo detinjstva proveo je u Pirotu, a potom se seli u Zagreb, grad koji ga je formirao. Od ranih devedesetih živi na relaciji Beograd – Novi Sad. Zauvek je ostao Vojvođanin, jer je za svoje beogradsko prebivalište odabrao Zemun.
Stalni kolumnista “Vremena” bio je od 1993. godine.
Objavljivao je tekstove i kolumne u mnogobrojnim medijima među kojima su: Slobodna Evropa, Jutarnji list, Naša Borba, Autonomija, Republika, Globus, Dani, Sarajevske sveske, Dnevnik, Nezavisni, Vojvodina, Pobjeda, Monitor itd.
Autor je više od 20 knjiga, mahom zbirki eseja, među kojima se izdvajaju: “Urbani bušmani”, “Čuvari bengalske vatre”, “Osobeni znaci” i kratki roman “39 dana juna”.
Dobitnik je brojnih domaćih i regionalnih nagrada, kao što su “Jug Grizelj”, “Vitez poziva”, “Srđan Aleksić”… Većina nagrada koje je Teofil Pančić dobio dodeljuju se za hrabrost, novinarsku ili ljudsku.
Odlazak Teofila Pančića prkosi paroli da nema nezamenljivih. Njegovom smrću “Vreme” ostaje bez jedinstvene pojave široke erudicije, unikatnog karaktera, nepogrešivog osećaja za pravednost i bez autora neponovljivog stila.
Iako je govorio da se, etnički, uvek osećao samo i jedino kao Vojvođanin, Teofil je ostavio trag na prostoru čitave Jugoslavije, zemlje koje tehnički više nema, ali, sigurni smo, cela danas žali.
Vreme i mesto ispraćaja Teofila Pančića objavićemo naknadno.
“Nije stvar toliko u tome da vas pijanista impresionira samom veštinom. Mislim da, jednostavno rečeno, pravi umetnik mora biti sposoban da vas pomeri kao slušaoca, da vas ubedi u ono što svira”
Novi film Spajka Lija, Highest 2 Lowest, rimejk Kurosavinog dela Vrh i dno, uspeva da promaši sve što se promašiti može, te Spajk Li ne izneverava samo Kurosavu i njegovu ideju, već najvećim delom izneverava i sebe samog
Petar Ilić Ćirilo jedan je od dobrih duhova Beograda. Za njega se ume reći da je ikona beogradskog andergraunda, ali u onoj meri u kojoj je nastojao da razruši, ili makar preskoči konvencije, u istoj meri je i menjao sliku (ikonu) o sebi samom. On 20. septembra puni 60 godina, što je dobar povod da se podsetimo njegovog puta, od pankerskih početaka do dokumentarnih serijala i statusa jedne od najautentičnijih gradskih pojava
Kokan Mladenović povodom premijere predstave „Ostrvo s blagom“ čiji je autor, o uticaju protesta na predstavu, o devojčici Džim koja preuzima priču u svoje ruke, o deci iz publike koja neće da je izdaju negativcima čak i kad im oni nude razne privilegije
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Ovaj režim pada jer su ustali ljudi koji imaju jasan politički stav, jasno razlikuju pravdu od nepravde, ali nisu organizovani aktivisti ili politički angažovani. Režim zna da su oni najveća opasnost po opstanak korumpiranog sistema jer su većina u ovom društvu. Zato baš njih moramo štititi po svaku cenu
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
