Redakcija “Vremena” obaveštava javnost da je naš kolega Teofil Pančić preminuo sinoć posle duge i teške bolesti. Teofilov odlazak prkosi paroli da nema nezamenljivih
Naš kolega, prijatelj i kolumnista “Vremena” Teofil Pančić preminuo je posle duge i teške bolesti u Novom Sadu.
Teofil Pančić bio je redovni kolumnista i jedan od najpoznatijih autora u nedeljniku “Vreme”. Bio je književni kritičar i urednik kulturne rubrike “Vremena” do samog kraja.
Rođen je u Skoplju 1965. godine. Kao dete vojnog lica, deo detinjstva proveo je u Pirotu, a potom se seli u Zagreb, grad koji ga je formirao. Od ranih devedesetih živi na relaciji Beograd – Novi Sad. Zauvek je ostao Vojvođanin, jer je za svoje beogradsko prebivalište odabrao Zemun.
Stalni kolumnista “Vremena” bio je od 1993. godine.
Objavljivao je tekstove i kolumne u mnogobrojnim medijima među kojima su: Slobodna Evropa, Jutarnji list, Naša Borba, Autonomija, Republika, Globus, Dani, Sarajevske sveske, Dnevnik, Nezavisni, Vojvodina, Pobjeda, Monitor itd.
Autor je više od 20 knjiga, mahom zbirki eseja, među kojima se izdvajaju: “Urbani bušmani”, “Čuvari bengalske vatre”, “Osobeni znaci” i kratki roman “39 dana juna”.
Dobitnik je brojnih domaćih i regionalnih nagrada, kao što su “Jug Grizelj”, “Vitez poziva”, “Srđan Aleksić”… Većina nagrada koje je Teofil Pančić dobio dodeljuju se za hrabrost, novinarsku ili ljudsku.
Odlazak Teofila Pančića prkosi paroli da nema nezamenljivih. Njegovom smrću “Vreme” ostaje bez jedinstvene pojave široke erudicije, unikatnog karaktera, nepogrešivog osećaja za pravednost i bez autora neponovljivog stila.
Iako je govorio da se, etnički, uvek osećao samo i jedino kao Vojvođanin, Teofil je ostavio trag na prostoru čitave Jugoslavije, zemlje koje tehnički više nema, ali, sigurni smo, cela danas žali.
Vreme i mesto ispraćaja Teofila Pančića objavićemo naknadno.
Autor poslanice za ovogodišnji Svetski dan igre, Mihail Barišnjikov, poručuje da je „umetnost je i dalje najbolji način da se odredi oblik neizrečenom, i postavi pitanja: Gde je moja istina? Kako da poštujem sebe i svoju zajednicu? Kome ili čemu dugujem odgovornost?“
“U državama koje imaju diktatore na čelu, kultura je svedena na propagandu. Sve što izlazi iz tog okvira, ili pokušava da kritikuje režim, smatra se nepoželjnim aktivizmom, intruzijom državnih neprijatelja, koje treba ugušiti i obeshabriti”
Zrenjanin je zbog nedostatka novca poništio konkurse za programe Prestonice kulture, ali to ne znači da su izgubili i ovaj laskavi status - odgovorili su na upit „Vremena“. Tvrde da nastavljaju sa nešto revidiranim programom
Septembar će ove godine u Beogradu biti mesec festivala: Fest, Bitef, Martovski festival, „Sedam veličanstvenih“... Osim ako Skupština grada ne odluči da će neki od njih ove godine napraviti pauzu
U Moskvi je prezentovana platforma Evroazijska akademija kinematografske umetnosti, u kojoj je među više od 20 država i Srbija
Brutalno pendrečenje studenata i građana u Novom Sadu pokazuje da je režim ne samo spreman na osvetu – nego je već i sprovodi
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Ministri često nazivaju Vučića razrednim starešinom. U njegovoj učionici nema radosti ili kritičnog promišljanja. Ima da svi pognu glave nad klupama, bubaju i slušaju. O čemu se ovde radi, čitalac gleda na televiziji svaki dan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
