Foto: Južne vesti/Andrej VeličkovićNišvil džez festival je završen porukom „studenti pobeđuju“, u nadi da iduće godine neće biti realizovan samo zahvaljujući velikom razumevanju Grada Niša i entuzijazmu organizatora
“Studenti pobeđuju” bila je poslednja poruka koja je ove godine odjeknula sa bine Nišvila. Na kraju poslednjeg koncerta, 16. avgusta, niški bend Bohemija spustio je zavesu na 32. izdanje džez festivala rečima koje su poslednjih meseci postale glavna krilatica jednog dela društva u Srbiji.
Pre tog nastupa, niški metal bend Lavina, koja je ove godine donela Srbiji finale na Evroviziji, nedvosmisleno je pružio podršku publici koja je tokom njihovog nastupa dva puta uzvikivala dobro poznato “Pumpaj”.
Bilo je oko 200.000 posetilaca
Ovakvi gestovi liče na onaj kada je pred prošlogodišnje izdanje Nišvila festival pružio podršku studentima i odlučio da obezbedi besplatan komplet karata studentima Novinarstva i Komunikologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Međutim, organizatori, čini se, ovakve odluke doslovno skupo plaćaju, budući da već dve godine zaredom festival nije dobio ni dinara od Minustarstva kulture.
Direktor Nišvila Ivan Blagojević rekao je da je festival ove godine imao oko 200.000 posetilaca, iako je prateći program bio skraćen za dva dana.
Za publiku, međutim, ovogodišnji Nišvil nije delovao kao festival koji se bori za opstanak. Tvrđava je tokom četiri dana bila puna, a na glavnoj bini smenjivali su se izvođači poput Boney M, Incognito, Paquita D’Riverе i The Amy Winehouse Banda.
Jeftini kompleti
Komplet karata za glavni program koštao je 4.500 dinara, što, kada se taj iznos rasporedi na broj izvođača, znači da je publika pojedinačne koncerte plaćala svega nekoliko stotina dinara, odnosno, 205 dinara po izvođaču.
To je možda i najveći paradoks ovogodišnjeg Nišvila: publika je za relativno malo novca dobila festival sa velikim međunarodnim imenima. Međutim, čini se da Ministarstvu kulture to ništa ne znači – i ove godine je imalo nula dinara za Nišvil.
„Za ozbiljan festival mi moramo planirati dvogodišnji budžet. Grad nas je sjajno podržao, ali to se desilo krajem aprila, rekao je Blagojević i podsetio da se tako propušta „buking januara, kad se najpovoljnije kupuju bendovi“
Problem, međutim, nije samo u novcu. Blagojević je govorio i o administrativnim zahtevima državnih revizorskih institucija, koje, kako tvrdi, od organizatora traže detalje o tome šta je koji muzičar jeo i gde je spavao.
“Kultura je zaista ugrožena u svakom pogledu. Država mora to rešiti sistemski, da deo prihoda koji bi kompanije platile državi, mogu da usmere na podršku kulturi”, rekao je Blagojević.
Prepuna Tvrđava
Uprkos svemu tome, poslednje večeri niški rokenrol bendovi Daltoni, Galija, Lavina i Bohemija okupili su veliki broj ljudi.
Galija je Tvrđavu pretvorila u veliki hor, bend koji je iz Niša odavno otišao na jugoslovensku i regionalnu muzičku scenu, ali se svom gradu vraća sa pesmama koje su postale deo njegovog identiteta.
Lavina je, sa druge strane, donela mlađu publiku i drugačiju energiju. Njihov frontmen Luka Arsenijević je Nišvil opisao kao „dušu ovog grada“. “Nišvil je kultura, Nišvil je umetnost”.
I prethodne tri večeri Nišvil je publici imao šta da ponudi.
Prvo veče spojilo je dobitnika nagrade za životno delo Mikana Zlatkovića, gitarske
virtuoze Stochela Rosenberga, Yannisa Constansa i Vlatka Stefanovskog sa britanskim acid-jazz sastavom Incognito.
Drugo veče bilo je ujedno i najposećenije. Pažnju je najviše privukla čuvena grupa Boney M sa kojom je nastupala pevačića Mejzi Vilijams sa kojom su proslavili 50 godina od izdavanja prvog albuma. Tvrđava je bila prepuna, a njihov nastup postao je, prema organizatorima, jedan od najposećenijih u istoriji glavne bine.
Treće večeri, Kyoto Jazz Massive, Afro Gitano, Dock in Absolute i drugi izvođači smenjivali su jazz, funk, soul, hip-hop i afričke i balkanske ritmove, dok je The Amy Winehouse Band, sastavljen od muzičara koji su svirali sa pokojnom pevačicom, ujedinio celu Tvrđavu.
Plan B
Sad, na kraju, ima se utisak da je nezvanični slogan Nišvila “Plan B“, bio prisutniji nego što se moglo pretpostavitii. Plan B nije bio samo način da se festival prilagodi promenjenim okolnostima, već novi način njegove realizacije.
Kada je jedan izvođač otkazao, tražio se drugi. Kada nije bilo dovoljno novca, skraćivao se program. Kada je trebalo završiti festival, pronađeno je dodatno veče. A kada nema dovoljno institucionalne podrške, ponovo se traži način da festival opstane.
Za koji dan, počeće pripreme za novo izdanje Nišvila, u nadi da će se iduće godine dočekati Plan A.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Udruženje baletskih umetnika Srbije traži od Ministarstva kulture da zakonski reši problem odlaska u penziju, a od Srpskog narodnog pozorišta da prestane sa pritiscima na starije kolege. Time podržava baletske umetnike koji su zbog pomenutih problema podneli tužbu protiv SNP-a
Jedan od brojnih izdavača kojih neće biti na predstojećem Sajmu knjiga, Vukotić media, brojne nove knjige predstavlja čitaocima na drugi način
Početna materijalna šteta koju su Ministarstvo kulture i Filmski centar Srbije učinili kinematografiji je oko dve milijarde dinara – kažu, ujedinjeno, filmska udruženja i zbog toga podnose tužbu protiv njih
Na Frankfurtskom sajmu knjiga nagrađena je „Lajpciška izdavačka kuća“ zbog izuzetnog doprinosa očuvanju i promociji književnosti postjugoslovenskog prostora, mahom iz Srbije
“Koristiti rezultate nečijeg rada, a izostaviti njegovog autora, znači prisvojiti njegov doprinos”, kaže kompozitorka Irena Popović Dragović čije ime je izostavljerno sa plakata za plesnu predstavu Bitef teatra “Noć skuplja vijeka” koju je komponovala. Ovo nije prvi ovakav slučaj za mandata Filipa Gajića, čiji je početak obeležen skidanjem predstava sa repertoara
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
