Epidemija kredita: Srbi u najvećim dugovima u poslednjih 17 godina

Krpljenje rupa, pozajmica na pozajmicu, kredit koji treba da zatvori drugi kredit – ovako se u Srbiji ove godine živi.

Zvanično je prosečna zarada za maj 2025. godine bila 107.705 dinara, po podacima Republičkog zavoda za statistiku. Međutim, polovina građana u zemlji zapravo zarađuje manje od 84.000 dinara, sa čim ne mogu ni osnovne namirnice i potrebštine da plate.

Zato se okreću brzim rešenjima. Tako je u drugom kvartalu ove godine zabeležen najveći tromesečni rast novih kredita u dinarima, u velikoj meri zbog keš kredita, koji se nije dogodio od jeseni 2008. godine. Tada su građani pribegli pozajmicama zbog vrtoglavog svetskog obrušavanja finansija – Svetske ekonomske krize.

Prema podacima brokerke kuće „Momentum“, u poslednja tri meseca 2024. godine u Srbiji je uzeto keš kredita u vrednosti od 3,5 milijardi dinara, dok je u aprilu, maju i junu 2025. godine uzeto čak 46,8 milijardi dinara vrednih keš pozajmica.

Niko slušao nije

Sedamnaest godina kasnije, nova navala na keš kredite rezultat je – politike Narodne banke Srbije.

„Prezaduženi građani se bave posledicama jer je guvernerka NBS svojom odlukom omogućila bankama da daju keš kredite na duže od 12 meseci“, objašnjava profesor bankarstva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić. „Taj period se neprestano povećavao i došlo se do pet godina, na koliko je moguće uzeti keš kredit.“

Ovakva bankarska politika je, dodaje Đukić, dovela građane u dužničko ropstvo, jer uzimaju nove kredite da bi vraćali dugove od starih.

Keš kredit se u Srbiji jako brzo dobija, u velikom broju slučajeva klijenti ne moraju da idu ni u banku, niti su posebno rigorozni kriterijumi da bi potrošač dokazao da će pozajmicu i moći da vrati. Ipak, kamate su osetno veće nego u zemljama zapadne Evrope.

Umeđuvremenu je nastupio i proces siromašenja ljudi zbog visoke inflacije i rastućeg skoka cena hrane. Iako je Đukić jedan od retkih koji je upozoravao NBS da mora ograničiti rok za uzimanje keš kredita, guvernerka Jorgovanka Tabaković, koja odrađuje svoj treći mandat na čelu ove ustanove, oglušila se o ove savete.

Drugi čovek Alta banke aminovao plagijat guvernerke Tabaković

„Jedanput kada se promaši državna mera i ne deluje preventivno, posledice su dugoročne“, kaže stručnjak profesor ekonomije. „Tako dobijamo situaciju koja je neviđena u drugim zemljama, a to je da keš krediti budu budu dominantni po sumi, da su prevazišli i stambene kredite.“

Popunjavanje kućnog budžeta

Rast kreditne aktivnosti u dinarima u zemlji je, objašnjava broker Nenad Gujaničić, uglavnom vezan na keš kredita građana i kredite za likvidnost privrednika.

„Trebalo bi da bude suprotno – da prednjače investicioni krediti i pozajmice za stambeno kreditiranje“, govori Gujaničić za „Vreme“. „To može da bude pokazatelj potrošačke moći stanovništva. Iako ne uzimaju baš svi zajmove da bi preživeli, građani Srbije u velikoj meri odlaze po keš kredit kada kućni budžet treba da se popuni.“

Dodatni pokazatelj biće i novi rezultati za treći kvartal 2025, kada se dobiju podaci o zaduživanju građana tokom godišnjih odmora ili pripreme za školu.

„Ako keš krediti budu nastavili još da rastu, potrošači će biti u ozbiljnom problemu“, dodao je Gujaničić. „Ali, činjenica je da više od milion ljudi u zemlji zaradjuje manje od 80.000 dinara i to bez penzionera. Za tu svotu svojim porodicama ne mogu mnogo da pruže, pa zato pribegavaju brzim i skupim kreditima.“

Neće biti drugačije

Jorgovanka Tabaković, ipak, nastavlja sa sličnim merama i ove jeseni.

U okviru septembarskih davanja za narod Aleksandra Vučića, dobijamo i novo ograničenje kamata za keš kredite. Tako je Narodna banka Srbije naredila privatnim bankama da do 15. septembra 2025. godine svoje ponude potrošačkih, keš i stambenih kredita ažuriraju tako da ljudima sa redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara ponude kredite pod povoljnijim uslovima.

Iako se čini da će korisnicima tih kredita stvari biti bolje jer će plaćati manje kamate – stručnjaci upozoravaju da banke uvek nađu način da profitiraju.

„Banke su u Srbiji prošle godine zabeležile ekstremno visoke profite u rekordnoj vrednosti od 1,3 milijarde evra“, upozorava profesor Đukić koji dodaje da ne treba kriviti strane banke u zemlji što pronalaze načine da zarađuju.

Ovakva politika nikada ne daje rezultate govori nam uporedna politika zemalja u kojima su slične mere već pokušane, dodaje profesor Ekonomskog fakulteta.