Nacrt zakona o roditelju–negovatelju usvojen je na sednici Radne grupe, saopštili su krajem marta 2026. iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Predloženi nacrt predviđa mesečnu naknadu, kao i uplatu poreza i doprinosa za nezaposlene roditelje koji neposredno brinu o svojoj deci sa smetnjama u razvoju.
Osnovni predlog u najvećem delu odgovara predlogu koji su godinama pokušavali da izdejstvuju opozicione stranke, ali iz neformalne grupe roditelja NEGROD, koja je bila najjaktivnija u procesu podrške studentskom buntu, za „Vreme“ kažu da proces usvajanja zakona prolazi sa dosta problema. Ova grupa roditelja zato 2. aprila organizuje protest zbog načina na koji se pristupa problemu. Protest će početi u 17 časova ispred Vlade Srbije.
„Prema trenutnom predlogu, penzioneri i zaposleni neće moći da ostvare pravo i da budu roditelji-negovatelji. Posebno smatramo da to nije u redu za starije ljude, jer oni decenijama vode računa o svojoj deci sa smetnjama u razvoju“, kažu iz NERGOD-a.
Iz resornog ministarstva nisu odgovorili na pitanja redakcije do zadatog roka, o tvrdnjama grupe roditelja da sarađuju samo sa udruženjima koja ne podržaju studentske proteste i da ih potkupljuju, kao i da mnogi roditelji koji su decenijama čuvali decu i imaju više od 65 godina neće moći da ostvare pravo prema zakonu. Nisu komentarisali ni protest najavljen za 2. april.
Ko može da bude nezaposen
Među njima najveći broj roditelja radi jer jednostavno nema novca da budu nezaposleni, pogotovo kada se uzme u ozbir koliki su troškovi za izdržavanje deteta sa smetnjama u razvoju. Procenili su da samo jedna od pet majki nije zaposlena.
„Vreme“ je već pisalo da roditelji dece sa govornim i jezičkim problemima prosečno mesečno moraju da plate oko 500 evra za privatnog logopeda, defektologa i psihologa jer država nema dovoljno zaposlenih specijalista. Na listu troškova treba dodati i suplemente, vitamine, dodatnu stimulativnu terapiju, pa izdaci premašuju i 1.000 evra mesečno.
Nepoverljivi su i iz drugih razloga. Roditelji dece obolele od retkih bolesti prijatno su se iznenadili prošle godine, kada država raspisala konkurs za pomoć. A onda je došlo do otrežnjenja. Pogođeni su za „Vreme” pričali o administrativnim mukama pred koje su stavljeni i nepotpunoj pomoći koja ne rešava njihove probleme. Neki od njih su umesto više od 200.000 dinara za različite pomoći, što im je obećano, dobili samo deseti deo ovog iznosa, pisalo je „Vreme“.
Da li će zakon pratiti izbore
Usvajanjem Nacrta otvara se naredna faza – javna rasprava, tokom koje će stručna i šira javnost imati priliku da iznese svoje predloge i sugestije. Cilj je da konačno zakonsko rešenje bude što kvalitetnije i u potpunosti usmereno na najbolji interes korisnika i njihovih porodica, dodaje se u saopštenju ministarstva.
Nakon javne rasprave i pribavljanja mišljenja nadležnih organa, Nacrt zakona biće upućen Vladi Republike Srbije na usvajanje, a potom i Narodnoj skupštini Republike Srbije na razmatranje.
Ipak, iz NEGROD-a kažu da će zakon biti pripremljen tako da bude usvojen tik pred parlamentarne izbore u Srbiji i da će biti adut na kojem će režim graditi svoju kampanju „za našu porodicu“, kako bi se pokazao što solidarniji.
„Po tome možemo da vidimo da izbori verovatno neće biti 2026. godine, jer ovaj zakon nema šanse do tada da se usvoji“, dodaju.
Zahvalnost roditeljima, ali kojim
Iz Ministarstva su napisali da se zahvaljuju svim udruženjima roditelja i predstavnicima nadležnih institucija koji su učestvovali u izradi nacrta. Ipak, iz grupe NEGROD tvrde da je država perfidno isključila iz saradnje svakoga ko joj nije odgovarao.
„Oni su isključili svakoga ko nije na njihovoj strani ili ko je, na primer, podržavao studentske proteste, čak su počeli da daju novac i finansiraju projekte organizacija koje su otvoreno bile protiv protesta“, kažu iz NEGROD-a.
Ministarka: Rešavamo ključni problem
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je tokom marta da zakon rešava ključni problem roditelja-negovatelja – zdravstveno i penzijsko osiguranje.
„Opozicione poslanicke grupe su ranije predložile verziju zakona roditelj-negovatelj mora 15 godina da neguje dete da bi mogao da ostvari pravo na penziju. Mi smo smatrali da je to nepravedno, jer šta ako ta nega, iz bilo kog razloga, prestane posle 13 ili 14 godina, da li to znači da se te godine ne računaju i da nisu ubrojane u radni staž roditelja-negovatelja i da sve vreme nije imao ni zdravstveno osiguranje“, rekla je ministarka za TV Prva.
Navela je da zakon predviđa da roditelj-negovatelj prima mesečnu naknadu od 65.000 dinara uz 40.000 dinara uvećane tuđe nege i pomoći, koja se odobrava kao podrška deci sa invaliditetom ukoliko lekarska komisija proceni da postoji 100 odsto invaliditet ili 70 odsto po dva osnova.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
