Vreme

Lični stav

Srbija bez vlade i bez REM-a

Dok građani Srbije masovno izlaze na ulice i dok se studenti brutalno prebijaju, zemlja je ostala bez dva ključna stuba vlasti – vlade i Regulatornog tela za elektronske medije (REM). U isto vreme, proces izbora novih članova REM-a, tela koje bi trebalo da obezbedi nezavisnost medijskog prostora, potpuno se raspao zbog nepravilnosti i političkih manipulacija koje su dovele do povlačenja kandidata iz većine predlagačkih oblasti

Tema broja: Srbija pred generalnim štrajkom

Pokušaj ubistva u produženom trajanju

Oni nas ubijaju i dok ubijaju, deru se kako njih neko hoće da ubije. A zapravo, za sve navedeno oni su počinioci, nalogodavci, saučesnici i pomagači. I to je jasnije sve većem broju ljudi. Propagandni balon u koji su zatvorili ljude preko svojih ogavnih kvazi-medija lagano puca. I iz njega izviruje samo onaj srednji prst, krvavi srednji prst kojim će sami sebi isterati oči

U susret generalnom štajku: Politički život

Čuvari opozicije u zimskom periodu

U suženom i opustošenom političkom polju, opozicione partije još uvek ne uspevaju da istupe. Zato je sastanak predstavnika svih opozicionih lista najmanje što mogu da urade. Tu su partije koje imaju poslanike u Narodnoj skupštini plus Proglas plus Kreni-promeni. Svi oni bi trebalo da se nađu na istom mestu i probaju da se dogovore šta im je činiti. Da li neko ne voli Đilasa, Sava ili Radomira – nikoga u Srbiji ne zanima

Gojko Božović, pisac, izdavač i jedan od inicijatora ProGlasa

Srbija za koju se vredi boriti

Pobuna mladih ljudi, studenata, ali i srednjoškolaca, unela je čitav niz novih elemenata u društveni i politički život. Na prvom mestu, pobuna studenata obnovila je nadu u Srbiji. Studenti su upalili svetlo i to se svetlo više ne može ugasiti. Ta vedrina, ta živost, taj trijumf života i novih ideja, ta oslobođenost od starih formi, starog i prevaziđenog mišljenja, starih strahova i maligne propagande – to je dah slobode koji je zemlja dugo priželjkivala, ali nije imala ni sreće ni snage da ga se domogne

U susret generalnom štrajku: Vlast i prosveta

Nastavnici na štrajkačkom putu

Gotovo niko ne može da popiše koliko prosvetnih kolektiva po Srbiji kraj januara dočekuje u štrajku. Iako su se iz vlasti na početku protesta hvalili kako čak 80 odsto od 1700 škola u Srbiji radi potpuno a 11 odsto delimično – podaci sa terena govore drugačije

U susret generalnom štrajku: Stanje u sindikatima

Podeljenost i nepoverenje

“Nije jednostavno kada ministarka prosvete i premijer prete inspekcijom, ali do sada se svaki put ispostavilo da su pretnje stvarale suprotan efekat i proizvodile još veći bunt” kaže za “Vreme” Aleksandar Markov, bivši predsednik Foruma beogradskih gimnazija

Portret savremenika: Dragan Šutanovac

Nije život jedna politika

Budući ambasador Srbije u SAD bio je jedan od predstavnika demokratske Srbije, porodičan čovek, rečit inženjer hidroenergetike koji zna da tiha voda breg roni i da ide raznim putevima dok se ne pretvori u energiju. Ne manje važno – Dragan Šutanovac je visok, lepo mu stoji odelo, a lepo će mu stajati i trenerka ako marketinški tim proceni da se treba slikati u parku kad predsednik dođe u Ameriku

Kosovo

Ljudi koje je Srbija zaboravila

Petog dana od početka predizborne kampanje za kosovske parlamentarne izbore zatvorene su srpske institucije južno od Ibra. Pred građanima je niz pitanja na koja nemaju odgovor. Iskustvo sa severa ih navodi na to da će i oni štošta morati da obavljaju u centralnoj Srbiji. Šta kažu građani koji žive južno od Ibra? Konačno, da li i kakve veze ovo ima sa predizbornom kampanjom

“Vreme” istražuje: Evropsko tržište droge

Balkanci rade na veliko

Balkanski narko-karteli pustili su pipke do Roterdama, najveće luke Evrope. U Holandiji sarađuju sa zloglasnom marokanskom mafijom. Nešto od toga se vidi iz optužnica i prepiski na aplikaciji Skaj. Ali, izvori “Vremena” kažu da je to samo vrh ledenog brega, a da zapadni istražitelji baš i ne veruju u saradnju srpskih kolega

Slučajevi

Jedan poziv ništa nije promenio

Ovih dana se navršavaju četiri godine kako je Ivanka Mićić (62) poginula kod Loznice. I tek ovih dana zaista je počelo suđenje Đorđu Danojliću, okrivljenom da je automobilom udario ženu koja je pešačila, ostavio je da umre kraj puta i pobegao. Optuženi je u sudnici, ali istina je počela da se zatrpava i davi među sudskim spisima, brojnim veštačenjima i analizama. Veštaci tužilaštva tvrde jedno, a veštaci odbrane potpuno različito. Pravno, sada je nedoumica i koje je vozilo udarilo ženu. Kao da više nije važno šta je istina, nego čiji će veštaci jače braniti svoja mišljenja. A mišljenja stručnjaka u korumpiranom i politički opterećenom društvu podložnija su uticajima nego nauci... Šta će preovladati

Kultura sećanja: Studentske demonstracije 1962. zbog ubistva Patrisa Lumumbe

Sećate li se Čombea

Tokom dana, prilaz belgijskoj ambasadi je blokiran. Već od 17 časova velike grupe demonstranata, pretežno studenata, prilaze ambasadi, probijaju kordon organa reda i nakon provokacija osoblja belgijske ambasade napadaju na sam objekat diplomatske misije. Tek dolaskom novih pojačanja, snage reda uspostavljaju kontrolu nad neredima u kojima je lakše i teže povređeno više od 80 lica

TV manijak

Trampova dinastija

Zakerberg je zevao u dekolte dami do sebe, Mask je pravio grimase i pozdravljao odlazak na Mars, nazdravljalo se iz specijalnih čaša sa zlatnim obodom koje su prisutni dobili za uspomenu

Gde je opozicija i šta radi

Kako mobilisati nezadovoljstvo

Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje

Igra referenduma #5

Drž’te me da ne odem

Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati

Podrška studentskim protestima

Kako se budi javnost

Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare

Intervju: Radivoje Raša Andrić

Moramo da se izvučemo iz njihovog blata

“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”

Politički ekstremizam u granicama naprednjaštva

Desno, desnije, najdesnije

U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića

Portret savremenika: Boža Spasić

Muke “lasice koja govori”

Junak ovog teksta bio je obaveštajac bivše Službe državne bezbednosti nekadašnje Jugoslavije. Navodno ga je UDBA angažovala da organizuje kriminalce za napade i ubistva problematičnih emigranata širom sveta. Srpske službe su ga dva puta hapsile, ali nijednom nije bio osuđen. Stranci ga nikada nisu hapsili, ali ga jesu osudili – doduše prvostepeno. Već decenijama Spasić je čest gost medija u kojima kao po zadatku obavezno kritikuje prošlu, a hvali aktuelnu vlast. Radio je kao detektiv, novinar i izdao je dve knjige. Upravo zbog onoga što piše i govori, Spasić je sebi napravio više nevolja nego što mu ih je priredio ijedan domaći ili strani neprijatelj

Nedelja

Nuspojave

Razlabavljeni šrafovi

Kada su ti na raspolaganju mehanizmi nelegitimne moći, u nekom trenutku ćeš preći crtu i počinićeš strašne stvari samo da bi – makar jedino sebi – dokazao da nisi smešan

Navigator

On se budi

U pokušaju da se približi novoj administraciji, Meta menja pristup moderaciji na Fejsbuku i Instagramu, omogućavajući veći prostor za slobodu izražavanja, ali time potencijalno ugrožava osnovne civilizacijske vrednosti

Ličnosti godine: Pobunjeni studenti, kolektivni intervju

Sada je red i na vas

Godinu za nama obeležila je studentska pobuna. Svi smo bili iznenađeni usled već decenijske društvene apatije i osećaja da u Srbiji ništa ne može da se promeni. Zato na naslovnoj strani novogodišnjeg dvobroja “Vremena” i stoji “Ima nade”. Ima je – zaista. Pobunjeni studenti svima su pokazali kako izgledaju stvarna hrabrost, solidarnost i zrelost. Takođe, tu je i njihov nezabeleženi demokratski način odlučivanja, otvorenost za dijalog i nenasilan način borbe za javni interes uprkos svim klevetama, provokacijama i fizičkim napadima

Posle masovnog ubistva na Cetinju

Zločin, tuga i politička dobit

Tragedija se ponovila na gotovo istovetan način, u istom mestu, nasumično, bestijalno, užasno... Ima li u toj surovoj činjenici ikakve poruke, upozorenja, opomene? Ili se sve završava u strašnoj plimi neizrecive tuge koja se teško i sporo povlači, tišini koja zida prazninu i hrani besmisao, da bismo potom prepustili vremenu da učini svoje – da nas “oslobodi” ožiljaka, zamrači nam sećanje i amnestira nas od odgovornosti